Statistika : stenografske beleške

Према начжну на којж отаткскнка тај праматеркјал добија, дели се она на пршарну н секЈкдарну је она статиотика која ша за аадатак да врши извеона пооматран.а искључиво у статиотичком статкотика међутим прибира овоЈе податке из Једвог који је првенствено прикушБон у Једном другом а не статитотичком циљу* Пример за примарну статиоткку стаковнижта иди стоке за секуадерну статиотнкуц статисткка кривичног оуђен.%® ,oва статистика формира се из података коЈи се до ■ биЈају на оонову тога, § што оу судовк претходно оудшш крившша Па оу у томе цшбу од њих прикуш&ена извесна обедежја која оу доцније статиотиди поолужжда за њено проучаваље, Пооде посматрања додазж ррупксање и рбрада података. Лри купњенк податци групзшу ое\Ј према сроднооти\'карактеркстичнкх обележЗа као жто оу отарост итд® И тако се добија бројни изрази у | ■ г - ’ |нм |и . груп&ма/јна тај начин меото великог броЈа поЗеднначник случаЗева добиЗажо ш&.ш број коЈо омогућују удубњавање у проушвању природе посматрању социЈалних појава. Доби Јени бројеви нжоу оамо /адсолутни оу и лативни ш ррооечни ‘броЗеви* који ое цоЈављају у нарочитжм отатиотичким редовима., Добијени податци не преставњаЈу се еаме цкфрама, већ и сликама наро|тш дкаграцша и картограЦима* то Је т«зв € графичнс преотављањв добжјенжх појава. БроЈевж који на тај на*шн статиотика обрадом иоаршвног праматериЈала, -не добиЈају једну нарочиту вредностдртатистичко груписање многобројних по3 едиЕачних олучаЈева открква нам т.вз/закон великог броја, појединачних случајева коЈа су више случајна индквидуалне ирироде неутралшу се и узаЈажно потиру* Ж као израз целе групе јавзва се она количнна која ое у поједаначшм олучаЈевкма не ввди и коЈа у отварж одгов&ра опште отва> ном збиру и бплету узрока Зедн© оодиЈалне поЈ'аве в у Ва таЈ н&чик статистика 3® Једива у могућности да да обав*.*ијШ6г- о многжм поЗавама у масама коЈа ое тичу нашег дружтвеног /■ Она ииа при томе два ди*>а? 1) прикуаљање и изкалакење коиСл-4К&Х*>4.'Л .V 4 ,/Ачч с

3