Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ЗОРА НАДАЊА.

Небо је било замрачено, тмурно,

Слој облака црних под њиме се згрно. Ненадно те ноћи, док је месец трн, Јужни ветар прође улицама бурно.

Носио је тешке, заносне и меке Мирисе цвећа, и живост, и наду, Дах пролећа блиског из земље далеке, Расуо их, кришом, раскошно по граду.

И ујутру свуда прозори к врата

— Док пролеће ново мирисаше миром Свих колеба, кућа, срца, казамата, Отворени беху радосно и широм.

Дан ведар, бистар, и пун плодних клица, Небо пуно зоре, надања и вере, Раздрагана песма пробуђених тица,

А зраци новог сунца свуд трепере.

Доста нас је црна разједала влага! Пролеће гледам преко поља, воде, Где пролази, носи покрај мога прага, Нов живот ко војске заставу слободе.