Straža

с Т Р А Ж А

ВАНРЕДНО ИЗДАЊЕ

Стр. 2

Допис од нашег гл. сарадника Датум ... (кад стигне) Драги г. Директоре! После мојих толиквх обичних рукописа, ево да вам се јавим једном необичним, и сувише необичним. Један мој колега до пре неколико дана пчсао је дописе из шупе, а ја вам ево пишем до* писе из подрумз. Необично али истинито. После сасвим обичних дана, са ма* лим променама а великим знојењем, дошли су дани необични, сасвим необични. И тако вам ја, једног необичног дана, необично дођем у један необичак подрум. Велим необичан. Ви се чудите? Али само мало стрпљења. У пола ноћу дигла ме моја газдарица из постеље, и отела ми јастук, који сам у сну гужвао и грлио сањајући моју драгу! После гурњаве и ломњаве преко иеких старовремских басамака најзад сзм се нашао у некој засведеној рупчази, окруженој са четири зидз. Овде је већ увелико владао живот. Гола — боса деца, раздрљене и разбарушене жене, у полак обучене девојке. удовице и распуштенице све је то већ било у рупчаги. Од одраслих мушкараца једини сам ја. И можете ме онда замислити. Био сам збуњен, и нисам знао шта да радим, куда да се окренем. Од стида (такав сам вам ја од рођења) сео сам на једну греду. Турио сам руке у џепове, и док самногама млатарао лево десно, дотле сам прстима гужвао неколико мрвица хлеба, које ми се у џепу беху затекле. Дуго сам тако гужвао мрвице и млатарао ногама. А ко зна докле би то и даље радио, да случаЈно до мене није села госпа Јуца. Ја сам горео, док су се њена лепа бела недра надимала као ковачки мехови, Ја је испод трепавица погледах. Дивна је, рајски је дивна. Мека, свиласта коса спустила јој се нвз леђа; врат (ах тај врат) бео као у лабуда, а на њему усађена дивна главица, коју красе два ватрена ока, густе обрве, леп носић, румене као јагода усне испод којих провирују два реда зуба, белих као бисер. Пошто се је онако фамилијарно протегла, истурајући од себе ручице и две дражесне ножице она ме ђаволасто погледа и рече: Да ли се плашите? Ја је погледах и још се више збуних. Са њених облих и белих рамена снаде марама и пред мојим се очима указаше њене још свеже и младалачке груди. 0* сетио сам како ме је почео обузимата неки пламен. — Па, ја се не плашим. Само страхујем за ваш жавот! промуцао сам, тек колико нештода рекнем. — Због мене страхујете? А због чега! — Па онако, не знам ни сам! У том издалека загрмеше топови и преко нашег подрума просвира неколико шрапнела! Госпа Јуца врисну и задрхта кас мла* да стабљика! Господине Даректоре. Ви знате најболе колико сам ја коректан, Ви најбоље знате моје васпитање н домаће и друшгвено. Али утом тренут-

ку изгубио сам главу. Руке ми се саме раширише (као да хоћу да раскинем ропске ланце) и ја не знам како, тек се нас двоје нађосмо у загрљају. Тако смо се држали, све док је трајлла пуцњава. Но на моју несрећу она је врло брзо престала и ми се откзчисмо једно од другога. Господине Дире торе! Од тада сеу М( м 1 животу десио њ ка нтзнати ми преокрет. као да ми ј> ушприцан, сачувај боже, какав серум! Од тога часа моје срце је почело да купа у двоЈе, или боље речено за двнје: за мене и госпа Јупу. На г. Тому, њеног мужа, који се у овај налази у Раљи и не мвсли. Пошго је изјавнла давеома немирно спава и да ноћу бунца и да се трза од страха, то сам ја на себе узео улогу њенога анђела заштатиника. Г. Директоре, већ је друга ноћ како бдим нзд њом па ипак не осећим нгкакав умор. Она, г-ђа Јуца често се Оуди, говори неке неразумљиве реча, шири руке, ногама се бацака, као какво невинашце. Али ту сам ја. Одмах је покривам, руке јој склапам и крстим' је. Моја газдарица и остали свет из подрума, такође се кр.ти, само они од чуда и.покора, како ми газдарица вели. Али ја на све то не обраћам пажњу. Ја сам се, шта више, код ње преселио. Несталоми је само новаца. Зато будите љубазни па ми мало аконта пошљите. У друтом допису послагћу вам интересантан разговор који се водио између госпа Милеве и Миле Распуштенице. А дотле, очекујући аконто остајем ваш Шаца.

Бомбардовање Београда • — Досад оиапећене куће у Београду. ( 2 ) Јавио сам вам се из кварта савамалског, а сада ево шпартам улицама кварта варошког. Прекјуче сам вам био добре среће, а да* нас, да вас Бог сачува. Чим сам пошао из редакције отпочели су да пуцају швапска сулудари. Рекао бих као да је Шваба знао, да сам пошао у експедицију, да се дивам ње говој „уметничкој творевини", па, ко вели: чекај да га спречим у томе, јер већ 8 дана узастопце пуца и без икаквог успеха! Хоће човек да ми се смеје! Па Бога ми, и јесте смешно. Осам дана грувају, па једва да су 20 кућа оштетили. Али верујте ми, грување швапских сулундара ни најмање ме није узнемирило у мојој експедицији, већ ми је њи* хово шиштање над главом служило у место музике. Квзрт варвшки највишеје оштећен. Ту вам је „Грчса краљица", пз кућа у којој је Окановића дрогераја. Па преко пута, кућа у којој' је рацња Бенциона Були. Па ни наша „слазна* општина није остала поштеђена. к њој су швапске гранате дошле у посе и у. Баш када сам био пред Општином Јриђе ми један мој познавик и рече: — Штета што у Олгагини није било кога од одборника. — Е да нису они први побегли на

челу са својим председником — добаци један пролазник. Ја и мој познаник насмејасмо се куражи наше општинс^е власти, Пс. се раст'досмо, а ја прод^жчх ка Калим\'гдану. И ту сам вам се уверио, да су овч аустријанци „силне : ишанџије", кад су чак и вој конзулат з:сипали шрапнелима. Ова топовска га:онада баш не пре> стаје, зз то сам прикорзн да сву 1 о'у шстљу скрати Ј Још лавам кажем на брзу руку кОје сам оштећене куће ввдео. Ту вам је кућа Миланз А. Павловића у Рајићевој улицв; Управа Монспола; „Француско-Српска Банка; кућа г. Авакумзвића; Енглеско посланство и Универзитет. — Бомбардовање дунавског краја Како изгледа, прекјуче су Швабе добиле нову партију муниције. Зато су цео дан и грували њихови сулундари. Ко веле људи: дед’ да пробамо ту нову муницију. До овог часа још се тачно незна ко]е су куће све оштећене, и имали и колико жртава. У колико смо могли сазнати, ове су куће оштећене: Раднички станови, на ко јима су разлупаки више од 20 прозора, сем тога је и зграда мало оштећена. Штета се цени на 800 дин. Оштећене су и две куће преко од раи. станова. Штета 3000 дин. И у Мчлетиној улипи пала је једна граната. Разлупани су само прозори^на околним зградама. У Будимској улици, број 17, ударила је граната са залеђз, пробила зид и упала у собу рез. кап. Живковића, у којој је начинила прави пустош. Шуета се цени на 2000 дин. У соби није било никог. Госпођа је код родоине у унутрашњости а г. Живксвић, на војној дужностн. Они и не сањају какзв их пустош чека код куће. У кући В. Јанковића столара, Милетнна ул. бр. 49; пала је такође једна граната, и однела цео кров, са куће вз дворишта. Цео собни намештај разлупан је. Штета је око 5000 дин. У дрвару Марка Ракића, Дринчићева ул; пала је једна граната и убила једног коња. Друге штете није било. П. Г.

ЦДШЕ ЖЕНЕ Телефонискиње — јунакиње наших дана Немојте мислити, да се ово тиче свих београдских жена. Не, оне су са своје „куражности" познате целом Београду. Шта више о њиховој „храбрости" спевана је и песма, која почиње овако : — „Чим топови, дум, дум; Беже жене у подрум !“ Овај се напис тиче наших, београд* ских — телефонискиња. И заиста оне су се, у овом аустросрпском рату показале, најхрабрије. Њима није сметало грување топова, да своју дужност, ревносно врше. Оне су се, вршећи своју дужност, излагале опасности, да им сваког тренутка дође у посету која граната. И зато ако је ко и заслужио одликовање то су га заслужиле оне. Али не у празним похва шицама и плехчићима већ у повишицама! /7. Г.

Власник ДрагТ Грегорић кБсмајска бр. 22 Штме. Драг. Грегорић и“Друга Космајска 22 ‘Одгозор. у Р едник Миша Милојевић Косм. 22