Straža

Јићка 2.; Јелена Т. Петрашковић 10.; Ђорђе Леро трг. 10.; јеремвје Миливојевић 3.; Савка Панићка 100; Тинка Борић 3.; Драгомир Андрејевић 3.; Воја Вељковвћ 300,; П. Хоретиг 2; МилицаЈБ. Трајковић 2.; И. Димитријеваћ 2 ; Дим Јовановић уч. у пен. 10; Светислав Јовановић 2.; Ђорђе Вајферт 300.; Сима Тројановић 8.; Јова Јовановвћ 1.; Алекса Новаковић 2.; Росулек трг. 10.; Милан Драгошеввћ 1.; Василије Т. Јовановић 1.; Радивој Дрндареввћ 0 50; И. Бајлони 300; Јеша У. Васовић 10.; Будимка Сељзновић 10.; Бенцион Пинкас 2.; Милан Јовановић 1.; Давад Леви 1.; Н. Н. 3.; Аврам Пинкас Сава Турински 2.; ДесимирЗорић 4.; Јова Јовановић 5.; Ђока Марковић 2.; Петко Петновић 2.; Миливоје Попсвић 5.; Живко Стојковић 5.; Госпођз Маклурка и кћи 10. д. Коло Београдских Милосрд них Сестара изјављује највећу захвалност овој господи која су потпомогли ово друштво.

— Порав Аустрије. — Спас балканских држава. Наш извештај Букурешт, 10 авг. На збору коазервативаца шеф њихов Таке Јонеску држао је бриљантан говор, какав се до сада још није чуо на румунским лолитичквм скуповима: Јонеску је у свом говору ис* такао односе који су владали до сада иамеђу Аустрије и Румуније и утврдио је, да Руму нија од свог пријатељског, готово вазалног држања није имао никакве користи, већ суву штету. „У политици се мора умети заборављати, као што се уме човек и сећзти. Такво држзње у политици није опортунизам за презирање, већ дужност. Румунија је слободна и независна и према томе она има потпуно одрешене руке у одређивзњу свога држ ња и би р^њу часа. Румунски државници несмеју питати никога за савет, они се морају руководита чисто румунским интересима. А тај се инте-ес, данас, на велиху срећу, налази ка сној страни на којој нам је и народно осећање тој страни треба прићи, њу треба придобити и на тој румунској питалици д^.ти много ширу основицу и већу моралну вредност. Јер само она политика интересз, која се ослања и поклапа са политиком на* родних осећзња, вдеалнаје пслитика која у себи уједвњује ове погодбе за срећан и плодан живот радног народа! Додирујући се држања баткансхих држава у данашњој ситуацији Јонеску је рекао : \ Ни једна држава на Балкану не мо-

же национална а да је у исто врсме и аустрофидска. Спас је свију њих, без изузетака у поразу Аустрије и њихова је дужносу да тај час што пре ускоре! * Говор Јонесков направио је највећи утисак на све слушаопе и они су га фрснетички поздравили. Говор је направио, такође јак утисак и на остале политичке кругове и он је данас најактуелнија телес у румунском политичком свету. (Јон)

Душан Мил. Вељковић, из Зајечара, био на клавврском занату у Пешти, где је и задржан. Г-ђа Аркч С. Лазаревића окр. начелн. у пензији са унуком, задржана у Берлину. Г. Радослав Лазаревић електромеханччар на изучавању у Берлину. Не зна се где је заоржан.' Михаило Илић, из Тополе, занатлијски ученик у Пешти не зна се где је. Никола Дануловић, из Текије, рибзр у Оршави, — не зна се где је. Лазар Достанић, из Крагујевца, трг. учгник у Барањи Тамо и зздржан. Г-ђа Милица Ђ. Милића, трг. из Беогрзда, и г-ца Дан/па кћи А. Стојановића кз Београда, били су у Францесбаду на лечењу. Не зка се шта је с њима. Милан Радисављевић. изТрућевца, зан. уч ник у Пешти не зна се шта је с њчм. Гђ« Катарина Фелдман и г. Рудо ф Фелдман трг, у Бсограду, били су у Францесбаду на лечењу и отуд се нису вратили ниш јавили. Г. Сергије Тодоровић. банк. чвновник, пред мобилизацију је отишао у Абацију, приватнвм послом, и од тада нема од њега никаквих вес.ти. Г-ђа Даница п.пуковника Белића, била је у Сембергу на лечењу. Од 15. јула не зна сг ништа о њој. Стеван Маранковић, из Лесковца, занатл. ученик у Ериселу. Не знз сг где је задржан. Милош К Тодоровић, из Јатодине, литограф у Лијежу и Димитрије К. Тодорозић, из Јагодине, литограф у Пешти задржани г.е зна се где. Рајко Лазаревић, из Добраче, келнер у Бечу — не знз се шта је с њим. Чедомир Аксентијевић, радник посастичарски, за време мобили?ације затекао се у Кемницу (Немдчка) и отуда није дошао. Војиелав Поповић, пакетар у Беогр. магацину, заробљен на лађа и одведен у Молдаву. Светолик В. Чолић и Нико*

дије Ж. Јаковљевнћ, из Божурње, занатл. ученици у Пешги. Не зна се где су. Аидрија Стојадииовић, из Дубравнце, заробљен на аустријском броду на путу за Београд и одведен у Ковин. Раденко Гајић, из Рогачице, зан. ученик у Сент-Андреји не зна се шта је с њим. Никола и Предраг Веселановић, из Тубића, за«атл. ученик у Пешти — не зна се шта је са њима* Г. Самуило Мојсиловић, трг. агент из Бесграда, био послом у Берлину, и отуда се није вратио. Крста Констандиноаић, из Текаје, мрнзр Дунав. Паробр. Доуштва, — не зна се шта је с њии. Миодрзг Савић, из Мрчејез ца, занатл ученик у Пеш и Ј није се вратио у Србију. Александар Ранковић, из Зајечара. ученик трг. школе у Бечу — наје дош о у Србију. Г-ђицеЈелена и Ружица Марковвћ, из Београдз, (тишле су у Краљевицу на лечење и по мобилизацији се нису врзтиле; не зна се где су. Г. Владимир М. Здравковић из Живаце, трг. помоћник у Земуну — не зна се где је. Драгослав Јанковић, из Крагујевца, бравар у Прагу — вије дошзо у Србиј\ г . Драгом ф А. Ћчрић, из Смедерева, студ. винодељства у РЈјзенхајму — спречен да се враш у Србају. Најдан Колцић, из Тски1е, ф бр. рздн"к у Оршави — није прешао у Србију.

ЦЕШ1ШН

Г. МинглСтар војни издао је наређење комисијача за вријем војних лисрерација, да строго воде рачуна, да се при војнлл лиферацкј ма не дешав. ју неправилности, неисправности и Зчоупотребе. И да се војне набавке врше сгрого по мустри или уговору. Рањани оф^цири и подофицири у пиротској болн^ци У пиротској болниии леже рањснз: Јован Петровић, поруч* ник, Божидар Бељаковић и Илија Ристић потп фучници; Љубомир Панајотовић, Драгутин Цветковић, подн; редници и Ми лорад Станојловић и Взтомир Ћирић наредпици. Сви су рањени у последњим биткама на Дрини.

Ревизорииа. “ о; 7 0 унутр"шњости, да упутнице шаљу у Београд, пошто поште примају новац за уредништва. „Стража“

МИШ ■ — Саопштења о нашима у Аустро Угарској У Угарској су: Р.г. Никодије Петровић, студент шумарства у Бечу. Он јавља да је здрав и да се налази као ратни заробљеник у Угарској, у Естергом табору. Ђорђе Ћирић, извештава породицу Љ. Јовановића из краг. Раче, да је здрав. Он се налази са г. Никодијем Петровићем. У Бечу: Супруга г. А це Марковића, чиновника бродарског друштва. И она и деца су здрави; Г. Васа Марковић »шшиновођа, одведен из болнице и притворен. Здрав је; Г. Живан Јована Милановића, студ. меднцине из Ракинца; здрав је; Син Михаила Михаиловића, Тричка ■— из Београда, здрав је. У Немачној: Син Прокопија Поповића — налази се у Цвикау.

I

Пре\м споро пјмц уреднии лг .< свих београдскпх лисгог.с, једиовремено Ас бпти сп/онта продојх спих тих .?/. ова / :има оним ревизорхиа који п ј шље до 14. овог месеца не измире обрачун за овгуст и рапије месгце. _Д <ље је од/учено, да се ревчзору, коме с.;да као неуредном 6/де 01 )'. .7 а иро таја, никада впше нс х< ни јсда,» лист. ,Стража', испитмка', „Правда“, „Пмјг »оит“, „МЛ. Журнал“, ,,Депеша“. кч ; , и | ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРА ЈГецеКона БЕОГРАД - Кнез Михаилова улнца број 1 | јавља г. г. директоримз, професорима и књижарнма у новим крајевима да је књижар- ( | ннца отворена и пј има све поруџбине за школске књиге. Пошто се могу слати само паке% ги без доплате, то молим да се р уз сваку поруџбину пошље но? вац. Књижарима уобичајени рајј бат књижарски.

Најбољч САПУН за н гу лица јесте: висто

еправљено од јајвта ДОБИЈА СЕ САМО У КЊИЖАРИ Хосше Ј. Хпћ] преко пута Новога Двора ■и—амии кашиииц ди^д

КРАЉЕВИЋ ЂОРЂЕ - СТАЊЕ ЗДРАВЉА Ваљево, 10. септембра. Њсгово Краљевско Височанство, КраљевиЂ Ђорђе провео је ноћ мирно спавајући. Субјективно се осећа врло добро. Опште стање врло добро. Температура 36 степени, пулс 56. Влада и рањеии Хралебик Поводом честитања краљевске владе Његовом Височанству Краљевићу Ђорђу ва добивеној раии у рату, Кр ^љевић је одговорио слгдећим телеграмом. [осподпну Николи Пашићу, Председнику Министарског Савета. Захваљујем Вама и Вашим друговима у влади на жељама за моје оздрављење од ране, зздобивене у боју против модерних варвара и вековних српских угњетача, а која је само један дуг прека оггџбини. 2ЈОРБЕ. Гел-.грам Краљевске Влзде глаги: Његовом Височанству 1{оаљевићу Ђорђу Чесппацћи Вашем Краљевском Височанству, у име моје и мојих другова у влади, нови витешки белег, стечен у одбрани прага угрожене отаџбине, молим, да примите наше најтоплије жеље, да Вас што пре опет видимо међу јувачким српским прегаоцима. ПАШИЋ.

Сшпуација је побољна Ваљево, 11. септембра На фронту Звсркик - Лознина и Митровица—Шабац водиое су се и 10. ов. м. упорни бојеви. На осталим деловима фронта дан је прошао без значајни* јих догађзја. Ситуација је нмших трупа вр о повољна. ^устрцјахр траже предају — Дрзак захтев иотученог непријатеља Валево, 11. септембрз. Командант аустриских трупа код Земуна, реЗгрвни генерал-мајор Густав Голија, упутио је 9. ов. м. у 5 С8тт по по^не команданту наших трупа код Б*огрзда и?рл;зм?нтара с писмом, којим трлжи пре зају Биограда до 6 сати по подне. Као одговор на овај дрс<н захтев наређено је нашој артиљерији да одмзх отвори ватру против аустријск^х монитора. Ситуација је наших-трупа код Београда са свш повољна и за варош нема никакве опасности. Немци и Французи — НОВИ НЕУСПЕСИ НЕМАЦА Париз, 9. септембра Јуче су Немци нз целом фронту, од Оазе ка Вегдру, показали извесну активност, не постигнувши никакве важније успехе. Пред франауским натдима они су напустили земљиште нл десној обали 0(зе, а охо Вездоа учичили су силне напоре у својим нападимз на узвишењз код Мезе, не услевши да их се докопају. Русија напредује — ПОСЛЕ ЗАУЗЕЋА ЈАРОСЛАВА Петрогрзд, 9. септембра. Руска војска заузела је утврћену позици|у Јзрослав, важну железничку рагкрсницу, која влада преласком преко Сана. Руска застава виј? се на в роши.

(■иона П| г Ј*оафоваћ: _ ГугГ ДоЈЈР Ч(\к04Б^

НА АДИ

О, Ветерло! Ветерло, суморна равни., Месечина... в ' Иго Сен од моста трепти поврх воде, Која мирно тече крз стубе и броде, У мрак где царује поноћ и тишина... С«н тихо љуљашка носпале војнике У зеленом грању крај црвих мазгала... У сну гек по неко тресне реденике, Ил‘ уздахне тешко... Врба прецветала Засипа их лишћем свенулим, све редом, Које лахор стреса са клонула грања... Крвав месец тоне у облак што саља, И зарн руб тамним Бежанијским брегом!.. Тежак корак страже одјекује адом... Пушка једна прасну! — Разлегну се мраком, И ено одјекну за заспалим грацом, Који се беласка месечевим зраком... Па с нова тишина... Али тихи шапат Проммну, чак песма не слушана давно Чу се; целом страном сад је живљн бахат... Са моста одјекну: „Село моје равно...“ Комаида се зачу!.. Стискајући јаче Пушке к себи тихо ступају на сплаве, Осенчене врбом, која ко да плаче Оборивши гране... — Логори се Славе НатапаЈу крвљу! — И док све још снева, И земља и Сава, отиснуше преко... Војник један шаину: „То отац мој пева...“ И погледа тужно некуда далеко... Месечина.,. Сен од могта трепти поврх воде,“ Која мирно тече кроз стубе и броде, У ирак где царује поноћ и тишина... Драг. Грегорић Космајска. ул. бр. 22

ФЕЉТОН

ЈСгишо о шорпеду! Читајући како по неки пишу о торпеду, врло слабо оцењујући га, износим на видело цео састав а и функцију торпеда пошто кроз који дан моћи ћемо да се уверимо о мпћи његовој. Торпедо је једно подводно аутомобилно оружје, уједно носилац велике количине разорног средства које служи да кепријатељске бродове уништи ич! за даљу борбу овеспособи. Торпедо је један од челика делимично од глеха начвњен ци

Стражњи део се састо;и из машине, баланзирајућег дела и корманс<их делова. У аљујуће средство је нфредњч (део од Торпеда) и најглавннји сг.стоји се из главе тих, помичу^их крако* ва, виљка, мале кзпсле, велике капсле и 1 кг. ж Тринитро туло* га“ са кошуљ^цсм. Разорча патрона је од 3 мм. фо ф р бронзе начињеиа, посе дује форму, затубастог огввала. На сзмоме врху је одсечнна, и поседује једну цев са зав(јом према унутрашњости да се м >же причврстити упаљу|ући мехзнизам. Изнутра је шупљ? и у ту шупљину је смештено 110 кг.’ „Тулол-Амонала* (То је једно од најновијих разорних средстава које сад све државе употребљују за мине и торпеда. Личи угаситу пр шину од з- мље

линдар којн се према стрзжн>ем делу сужача и прелази у форму купе. На самом кгају налазе се н два ввљка (Пропелер) и корми- ИЛ(Јва е - Сасгеји се из 50 од сто ло за дубину и правац. Просеч- • Њикитротудол* 30 гд сто ник новнјих торпеда је 45 см. »Нитроглсцеричо* 4 и 20 од сто а дужина 5 М.-5-20 м. Торпе- арзеаог угља (ћум;,р) Одостраг до се дели у три главна дела: 1 е затворена са једннм ваздухо Предњи део, средњи комзд в и в до непробојним псклопцем стј ажњи део. Предњи део се и тако чврсто спојена са средсастоји из „Упаљујућег средства љим Д е ‘ о м * и разорне патроне. Средњи део Зр чни резервогр је од 11 се састоји из „зрачнот резер- до 17 мм. Ник I-Мзртиагс или воара и регулатора за дубину. | Бесемер челика изврћен. Са Штампаоија Драг Гпегорића и Друга — Косм*јска бр. 22.

обадве стрзне је са два ковзексна заклопца затв^р н. На гор* њој површини налазе се два запирача (Вевтиле) јеган служи да се резервоар пунн са компромирсним зракои а други да '-сти зрак у њему сачува и ужељеном моменту машини при* пусти. На стражњем заклопцу налази се једна цев која је једним крајем спојенаса зрачним запирачем а другим за машину. Резервоари се пуштају од 100--150 атм. Регулатор за дубину служи да се тсрпеду једна дуб на да и да-га у и.Тој одржи То је врло конплипиран механизам који х«драурички дЦствује. Доле је кошуљвца торпеда взрезана и вода притиска на једантсњир кпји је од горе претиснут федером ког смо ми при давању дубине претисли. Акј торпедо дође у већу дубину него што му је дата, водени притисак је јачи од ф-дера и прцтиска тањирић горе. Тако постају мали покрети м. хгнизма који се пренашају ва мжшину од кормила за дубину и ова их п^јачан? пренсси на кормило.

но и брзину је у вези са зраком тако да када торпедо претрчи задати диштанц исти механизам затвара зрак пред машином и ова престаје да ради тгко торпедо од воденог притиска дође горе, (у ратно време аа неколико минута потоне пошто уједно се отвори пслгопљавајући сапирач и торпедо се напуни водом.) Мзшина је једна бронзана машина од 4 цилиндера на једну страну саморадећа од 90-120 коњ. снага поседује све делове као и сва^а фелтикално сгојећа машина. Спојена је разним цевима из резервоара и темпира* јућег механизма Пред самш машином налаза се „Зрачни регулатор и Апарат за грејање зрака“. Први служи да кад се отвори зрачни запирач небил зрак дошао са целим притиском од 140 см. у машину иего само оно п ико колико је потребно за дату брзину. Машина ради са 35—48 атм. зрака. Пре него зрак у машину дође, прође кроз грејући апарат и отопли се тако да постаје готово дупла количина. Темпирзјући механизам којим дајемо торпеду даљину а ујед

(Свршиће се)

Одговоони уредник Миша Мич0|с8ић КоСма|Ска улииа II