Straža

С.рана 2

С Т Р А Ж А

Број 287

пак у ние моји.т кнрајџија 15 на броју иајављујем веч«ту благоаармост. Поштује вас И. ј. Ђ-аћ цафеџија

— Ивненадни долазак у Солун — V СОЛУН, 1. нов Краљ Константин је сасв«»« ианенада допут вао уСсдун. Са н»аме су допутовали В:ншзелос, мниистар војии, мимистар мармне и штаб адмиралатета. Пошто је иавршио преглед свих ратних бродова којм се налазе у пристанвшту краљ се вратио натраг. у Ативу. Колико је до сада оштећена немачка трговина. Лондон, 1. мов. У лондонским трговачким круговнма рачуна се, да су досадагпњи губитци, неиачке извозне трговине представља 110 малиона фувти стерлмнга.

!р I Пш Махмуд Муктар паша у немачком главком стану. Букурешт, 1. нов. Махиуд Муктар паша, турскн посланик на берланском двору, маиустио је по жељи немачког цара Берлин и отпутовао у немачки главни војнм стан!

Али Беј — Накнадни иавештај о погибијн овог злшовца Ниш, 1. нов. 0 погибија Мехиед Аам Ееја мвкнадно се саопштавају још ове мојединости: Био је рањен испод срцн и кад је прнметио да ће бити ухваћен запалио ]е бомбу м држећи је у руци убао се. П редњега бао је још један интеле гентнвји Турчин, која је том истом бомбом смртчо рањен. После је бомба експлоднрала

В. Кааимнровв 1 ! резерк. колпч. п.поручннк ; СВОМЕ ОЦУ Погнуте главс, суморног чепа Замишљеног погледа, зимљивог тела Тм тако провадиш дане ове Јер си у бој пос;ао синове своје. Твоји су синози далеко од тебе Они су тамо где Дрина таче Где се душмани ко гаврани вију Они су тамо да бране Србију. Нек грме топови нек митраљезн бришу Нека Германи за навек издишу Нека »иде како се Србн биЈу Бранећ своју земљу Србнју. И ако чујеш да ти синови палн И за величину Србије животсвој дали Подигни главу, разведрн чело Испрззи погнути, зимљиво тело. Митров-дан 1914 г. на Дрвни.

рањени Ади Беј мије хтео одговарати на питања, рекаашм .то је сад сме споредно" и замолио за мало воде; убрзо по том је издахнуо. Колико се могло сазнвти Мехмед Али Беј, школовао се у Берлину и пре доласка у Маћедонију, био је на впшој ратној школи у Цариграду. У комитету је зеузимао видно место, интаман је био са Енвер Бејом и Талат бејом и био је ожењен једном богатом Јерменком.

ДВЕВНЕ ВЕИВ Поргсна Урвдба Јучерашње .Српске Новине“ објавиле еу указ о изменм и Допуни Пореске Уредбе о разрезу и наплати пореза у ослобођеним и ирисаједињеним областима Краље вине Србије. Нозн војнх нтџ Д-р Ела Ефремида и Абрам Берман последњим ука«ом пссга«л,ени су за контрактуелне војне л«каре по* обичннм условима за странце. Прввдм у рвзврву Указом Њ. В. Престолонаследиика Александра преведени су — артилерискн п.пуковник Панта Трифумовић, пешадиски капетан II класе Драгомир М. Станковић. Нов офкццр Последњим указом Њ. В. Престолонаследника Александра проазведен је у чин пешадиског п.поручника Одсског Војног Училишта Михаила Рокосовића. Нови пнсарм За писаре Друге класе при мвнистарству војном постављени су Милан Глишић чиновник Уораве државнмх Монопола и Драгослам Ммловановмћ абсолвирани правник. Пвнзшеан порвзннк Последњим указом Њ В. Престг>лонасл«дника Алечсандра Мллан Крстаћ порезвмк друге класе кавадчрског пореског оделењз, стављен је у пензију.

Нов $Ш|П „Руекгг Ц«!)! 1 ' Г. Влајко Радовић, рестаурстер иивнице „Руски Цар* отворно ;е филијал у Макензијевој улици у кафани .Савиначка Касина* где се точи чувено Вајфертово Ечспорт пиво као и сва остала пића, која се точе у пианици „Руски Цар* по знатно спуштеној цени. Кафана је потпуно уређена као један од првих и најбољих локала у центру вароши.

рагакппка пошта Мој отац Маринко Станковић, као и моја фамилија из Оџиног Села код Шапца, од лочетка рата *о данаг, ни:у ми се. јавили. пријатеље и другове, ако ко што о лима да мн извести. . у Жилко Арнаутовлћ >ДГЈањеник у Легковачкој Гнмназиј* Л . Соћа број 10. , М. М. Пешнћ - Пеша 13 БОЈНЕ ЛИННЈН — Последњи Јрцстанак С^ице је лаг^но залазило за брда носећи гсобом своје јехтичаве зраке. Птице заврша«зху свсју свакодннвну песму и мислиле су г*е ће ноћ провести. Јесењи ветар дувао је са околних брда носећи хладие мнрисе дзвно увенулог цвека. Војници су ишлитам* амо. Нечи су билн окупљени у мањин гомилама и око ва* тре, која је весело пуцкарала слушали песму, коју је је« дан уз гусле певао. Дох су се оеи у мислима враћала у доба Милоша м Марка, сунце је залззило а земљу је обавијала ноћ својом јесењом коареном. Заједно са умирућим зрзцима сун ца ум рао је тихо и нечу|но канегаи Т. у свому шатору. Нз сламној постељи, висс« кој три педља у шатору о* зареиим зрацима лежао јс капетан Т. и чекао последњи часак свога живота. Био је рањен у грудч пре ает дана и остао је да ту иа бојном пољу иеиспусти своју душу. До даиас је јечао од ббла али, у колико се мрак више спуштао болови су престајалм. Осећао се свеж и ако су боЛОви оставили дубока трага на његовомод кише и суица ирепланулом лицу. Сае оно, чега је миалво да се никада неће сетити асоци

јрало се је у његовој душм. јМрак је падао њега поче не да гуши. Очи му се наI пуиише сузама и махинално рече војн.:чу, који тада беше ушао у собу, да му дове#е „Ацка,* д» му доведе његовога црног араис са кога је у рату све тешкоћ^ делмо. Суаг.е је још увек лагано за^азило за брда. Његови умирућа зраци још су слабо треперили. Где-где чула се је последњз весма неке залутале птичице. Јесењм ветархучао је све бешње, носећи собом уздахе осстљивих душа.

Рањени херој плачући растајао се је за навек сз Ацком. Племенита животиња ет\Јзла је пред својим господаром мирно, осећајући болно сву 1тежину његова положаја. Кајаетан иапреже сву свзјуснагу, псмилова коња и испрекидани* гласом ирошаиута: Авој Ацко, авај добро моје! Збогом! * Ноћ је. Свет је још шетао ј ужшвајући; а Ашко? Ацко у со • би обасјаној месечевом светЈлошћу, гледао бле«о лаце |сво>а ратно г друга.

Аустрија нуди — Граф Тиса у име Беча и Пеште нуди Румунији знатне концесије БУКУРЕШТ, 1. мовембра. Румунскч листови објављују писмо, које је граф Тиса упутио шефу румунске вледе. У писму се између осталога налазе к ови редови: — У данашњој крвавој борби, која се води између нас ■ наших пријатеља, мило ма је што вам могу саопштити да се ваши саплемнници, наши верни поданици херојски бор? и нас Зодављују. Зато заборавимо све што је раиије бчло, и поведвмо братске преговоре, који ће бити знатно корисни по румушски нзрод а и по нас! Ма смо аољни, да храброст ааших поданика, ваших саплеменика наградимо онако како они то и заслужују Ми вам пружамо руку а на вами је да ј* примите и да будете нзјревноснији сарадник у стварању нове епохе у животу угарских Румуна! Држање Италије Значајнм ибјава Содандра. РИМ, 2. новембра. Пред једиом груаом страних нозинара, Соландро се овако изјаснио о држању Ига /ије. — Онога тренутка кад наши интерзси буду угрожеии ми ћемо мобалисати целокупну вашу војску ргди заштите наших интереса. Онога тренутка када наши ивтереси буду угрожени ми нећемо које непријагељ, већ где је! Краљ Фердинанд — У чему лежи лепа будућно:т ПЕТРОГРАД, 1. мовембра Једна уплавна рус*а политичка личност, која стоји веома добро на двору, овзко се изјаснила о путу, којим треба да вде краљ Ф^рди.чанд. — Краљу Фердиаанду дтиас с сгаје само један пут: Споразум са Србијсм, нашом братском и храбром савезимцом. Идући само тим путем, оа може рачуната на сјајну будућаост, Бугарске, своје н своје деце!

ФЕД>Т0Н Ј{ам крупкч 3 пенспохар Цртица из београдског живота 2| Резоновање овог пензионара како му ручак данас није повољан јер је сувише мршав био, није нашао одобравање присутних. Неки му преговараху, да је такав ручак у своме времену и сувише добар, чак и богат; и други га чак и укораваше, да су му захтеви претерани „за његово благоутробијеу. Наравно, да оваке примедбе нису годкпе нашем крупном аенсвонеру и он с<* ^зиио тмме, шго је, хвала оогу, у могућности да своју жељу ио сваку цену узадовољи. Одељ&ш 'од друт гва, седио је уз пећ један од наших познатих јавних радника и кашљуцају-1

ћи мернт је слушао овупре-| пирку. На смежурано-бледом! му лицу, које Је у проседсј; бради зарасло, могао се опа*: зита лак осмејзк, који је азазвала ова, по њему досадна препирка. Да лп је брајање оставио из финаисијских илг.ј каквдх других рззлога, ту тајну кије хтео никоме да по вери и ако су његови суседи ■з радозналосги хтели да сазнаду. Тихим и скоро нечујним гласом уз лако ка* шљуцање рече нашем круп* ном пенсионару: Зар ти болав не Оио, живит да једеш! Зар су свг Је мисли сконце тршсав* ;едино окотога, какој ћеи’ стом?«<у да уго-1 дчш не размишљзјући ..^кој даиас сиротиња живи; како се хиљзома породица пате, чије су стрешипе, мужеви, очевв, сивови на бојном пољу иолагајући своје животе »рзгочо кно за одбрану наше отаџбине, од које си баш ти

тако изобиљно награћен! Зар немаш ни искрзце осс-ћајз према тим јздним породицама, па да у сзбиљном размишљању створиш пута и начииа да ш се доиста заслужена помоћ очннски пружи. Та ти си човек данас б.зпослен, а у твоме нераду досагно тн је време, јер иема у Београду људн сличао твојим назорима и стваралачким духом за оснивање разних финзнсијских установа, од којш, само ви себични оснивачи своје вели* ке користи берете. Рсци де, где си ти члан каквог налег хуманитарног друштва? У место да са свуда у оваковам друштвима првц ие ђу првнма, што би тв на част сужило, тебе нигде не нала* зимо, јео си јако гаузет ства* рањем јел^ ; ;п: чк за твоје „благоутробиј « ко М с ти угађаш и за кога немилнце трошиш. А када га прстовариш и силом га болесним у-

чнниш, онда се спремаш за страну бању да га лечнш, тро■ећи, немилице ерпске паре и пунећи џепове стравцима, тим нашкм крвним непријатељима. Зар, болзн брајко, ииси читао у новинама за оне наше имућне грађзне, као што сн и ти, што се данас понеарвјагсљским впсанама потуцзју и паге, о шта им је бвло да се још у мају и јуну месецу, када се је ратна атмфсфера већ осећала размиле ћо »епријатељским бањ-та, ом^лозажавајућн своје! Њама с\ наше бање ваљада и сувиша про^то удешене и нема за њих тако „небл“ ираскошиогдруштва као у западннм непријттељским бањама, где они у туђини лепшег аадовољства налезе!... Но оставимо те наше патнвке на страну, јер кгко У 7 |»их^вом беснилу еејали тако су и оо.уњепи, већ ми дозволи да још једно п^тање на тебе ставим, које се тиче