Straža
Број 298
БЕОГРАД ПЕТАК 14 НОВЕМБРА 1914
Годивл IV
2тал редакчвје * админ. Косм^ска ул. бр. 22.
Огласи се дају у адмииист — Цеиа утврђеиа —
Неплаћена се писма не прчмају. Рукописи се не врађају. Зисма, рукописе, новац ;ве остало што се односи ча лист, слати власннштву листа
СТРпЖП ОЛОВОЛОУ^^^* ОРГАН ЈАВНОГ
Адреса за телеграме: ,СТРАЖА“ - БКОГРАД Претилата #а СрбиЈу
ка воштн:
на годину „ шест месеим „ гри месеца „ једак месем
дмн. 12,I,- 3 .1.- Пуетвлатаза иностракствс
к'А поштн:
на гсднну „ ше~.т месеми „ три чесеца
дин. 30.. „ 7.50
ТР.ЛЕФПН УрЕЛмк- ’ВА 1092
Излази сваки дан у 6 н. пре подне
ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092
Најновије СА НАШИХ БОЈИШТА ИЗВЕШТАЈ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ -
КРАГУЈЕВАЦ, 13. ночембра /1азаре6ац — јШаокица У току 11 новембра продужени су бојеви на фронту Лазаревац - Мионица. Ј(г лсбом крмду Нарочито су уиорни бојеви били на левом крилу, овога фроита и н ј положајима југозападно од Лазаревца.
менркз бипи би оодвргнути и ми. Зато још једном, напрегиим 1 г.ве ево.е силе к натерајмо владу, д.з оуседној Србији пружи помоћ како„би из ове судбоносне војне иаа; шла победилац. Не сметимо никада с ума да ! прооаст Србије доноси и прој паст Р муиије, Међутим, победа Србије аначи уједно и 1 побебу Румунијеи ујсдињење свих Румуна у једну моћну Државу. Не оклевајмо. иреме иде. Не дозволимо да нас оио прегази! —
а жур
РШШ
§ез резулпаша
Ови бојеви немају до сада још пресудног значаја.
ХоЗ Рогачпце Истога дгна вођена је успешна борба код Рогачице са једном непријатељском колоном )(а 9рини На десној обали Дрине, западно од Мокре Горе ннје било сукоба с непријатељем.
Ртвд I [*& — „Победа Србије, победа Румуније, пораз Србије, пораз Румуније* — Наш извештај БУКУРЕШТ, 12. вов. Пое два дана лево крило Ј<онзерватввне странне (при= стачвце Ник. Филипеску) одржалз 1 е ужу конференцију на којој се расправљало питање о ситуацији у Европи и даљем држању Румун&је. Овој конференцији присуствовали су готово сви народни посланиц-'. Међу њима је било чак и онид, који су обележени кго слепе присталиие г. Маргнломана, шефа конзернативава. После веће дискусије. усвојено је гледиште г. Фнлипеску, који тражи да вл *да приђе Тројном Опоразуму и да с дмзхуће у акци ју против Аустрије. Примљен је и проглас који ће се упутити на народ. У прогласу се између осталога вели и ово: У Еврони се бије бој. Народи да*би осигура и својубудућвост бају се ивмеђу г#бе. Међутим, Р, мунија која тако ђе треба да мисли ва свој И СВОЈУ будућност
ј још увек ћути и мирно^ по'сматра шта се око ње ради - .аој непосредној близини, 1 аоред саме наше границе води |се очајна борба: иарод, који има сличну гудбину нашој очајнички се бори, н? би ли ; својима саплеменицима побољ ; шао ст^ње у коме се данас под Аугарском налазе. Наша влада ћути. Међутим она је дужна да нас обавести: шта ;ће бити у случају ако А.-угарска изиђе из војне као победилац?! То је по нас животн > питање. Међугим, из досадашњих искуставз, која смо преживели. да се разумети да ћемо и ми поћи трагом Србије, јер првпаст Србије, била би проваст Румуније. Зато је ваша дужност, наша животна потребна да све своје силе заложимо да Србија вз ове кр ваве и очзјне бфбе изиђе као победилац. Под А.-Угарском налазе се 4 милијуна наше браће. А какав је њахов живот? О томе боље и не пататв, јер чатаве би се књиге могле писати па впет све патње све муке *е би биле впвсане. А зар бв наша еудбмпа била боља после увећаие Аустрвје? Не, Тешкој судбаив нашвх саале-
Један мој пријатељ путујићи од Мтаденовпа за Београд спази у Рг-пњу г.осту п .братама рестаура^ра Београдске Железничке Стааице. Мислећг. да и Кости путу* је за Београд ок му понуда да уђе у вагон те да тако за једнички пугују. Коста који је моментадно купсвао јгјана станацт риаањској рече муј да путује за Иарфин. — А што л^* б т иоио ма« ло до нзшег лесог оеограда? питао га је мој пријатељ. — Нећу! Не марим да мислим да ли ће да падне она граната од 120 кила или она од 37. — Али, човече не туку ви ше гранатама већ само шрапнелима који нуси опасни. — А јок! За што ја да| мислим, да ли ће да падне' одозго шрапнел или гдоздо гранзта. Сигурнаје је мени у Параћику. Не марим никако да ватам комбинације!
БАЋУШКА: Поведи је ка счој ’ жур Кад је сврби свилен тур Кад се врати сз тог пута Биће: тапз*тупа, тапа-тупа.
—а -
обвезника. Овај задатак посданика не тражи мнгто сд њих ни у труду. ни у новцу, али може бес<рајко мнсго
У Нишу се слабо осећа да ^е рат. Живот се развија овде нормално и животне намирнице нису скуне. Ту ск>
1 |8
задовољств г
„Аз Ешт* од 11 новембра.ј у уводном чланку говори о невољама, које владају у удаљеним месгима и забаченим селима, откако је рат отпочео, и храниоаи оставили
своЈе породиц?. Државна ијса једним п »слаником Велике вриватна помоћ не мо у сву- 1 Силе, који је досад био акрегде стићи и указати т |дцтован у Србији, и < вај му где је год она потребна. Дуж-1; ;ртао положај у Србији ност је народних посланика, да сваки обкђе свој кпај. ;;
користи донети, и ке можејро страни су дипломати обати, да посланици, испунив-ј бразовали тамо чак и свој ша га, неће осетити велико' клуб, којем је Краљ Петар !уступ«о једн.^г свог кувара. |Дох је у Бугарск >ј наполеон 125 линара у сребру, засад он у Срби,и н-је скочао пре'ко 23 динара. Крзљ Петар живи као сзсвпм повучен "о век у Тополи, где Је под јо породичну гробницу дш сти* је КарађорђевићЈ. Краљ ипак није престзо узимати учешћа у државним посдовима. У Нчшу се налази краље
и! т
Цориградсии доп. „Франкфуртер Цајтунга“ говорио је
походи сваки скривени куг, и да извиди. шза треба женама, деци, родигељима онах, који живот за отаџбину д^ју. Од народних посланика врло је мало њих у војсци, и сво|у глЈту ови добивају непрекидно н у рату, нека прежале недељу-две дана и нека за» гледају, како је по нзшој земли. Нека се увере, каква су господа, газде, државне власта. зајмодавци. Да ли се свугде ана шта значи мораторајум и да имају право на државну покоћ онн која су беа врихода остали изз војмих
сватању тога дипломате Срби су претрпели зн^тне гу- ви “ Борђе који је прсздра-
битке, али њихова ошорна вио од св '1 е ДО- та гешке
слага још ни из близа није г ломљена. Сраска војска добивс пепрестанце оружје в мун*.циЈу, као и знатне новчане помоћи из Фраацуже и Русије. Француске пошиљке иду преко Солуна до < се рус* ке шаљу преко Сулине у српску тврђаву на Дунаву Кладово. Преко Кладова долазе аросечно недељно по три рус* ка дунавска ааробртда са по* ■иљкама. Из Франп/ске добила је Србвјв сгмо у току пооледње ведеље 6 нових пољ скмх и три брдспе батерије.
рзне, али Врховна Команда иаак неће да му повери команду збвг његовог незгодног темпераменга. На рат у Нишу подсећа само необично велики број руских официра, болничзра и болничаркв, службендх и неслужбених руских политичара. Службени политичарн, које предсгављају посланик Савински и саветник легације барон Страдман у главномс раде на постиаању сооразума између Србиј« в Бугарсхе. Често бива жнво епоразуме-