Straža

Стг*»? 2

С Т Р А Ж А

ћрој 36

сног муфтије а н 'длежног штву овог листа. представника краљевско«српске власти.

је да се. о™ служеља у кадру ОСлсооде све оне софте ученици богословије — којн у времену регрутовања б.ду пронено јнко миење у Боограду јтичнн разред у прнсуству мс« Јуче је Сер Томас Липтон у друштву са осталим представницима јавног мишљења најкултурнијих држава, разгледао Београд и његове рушввине које су Аустријанци створили, вршећи ,,културтрегерство“ гранатама из монира и тешких топова. Јуче су се о томе лично уверили. 1 - Стојен Новаковић! Јуче је умро у Нишу г. Стсјан Новаковић, председник Академије Наука, бив. председнмк министарства, вођа напредне странке и т. д. У г Новаковићу је много ивгубљено. За њим ће засузити око, не само његовепородмде, већ и сваког образо ваног човека. Нз општкнв На јучераиењОЈ одб -рској седници општине београдске решено је да се изда још по једам метар дрва само оним лицима, који имају више чла« нова у п фодици а примај) помоћ општинску. Хвала београдској општини. * Суд општине београдске куиује брашно н пшеницу за мсхрану београдског ст&нов« миштва. ГЈонуде одмах треба учмнмти са назначењем коли« чнне, квалитета н цене. Исплата у готовом нозцу одмах по пријему рецеписа о гредатој роби железници, Оп штина се стара за транспортовање железннцом.

Нисаћв 1оШиве Уредништву „Страже 1 * потреб* е су две писаће машине систем „Адлер". Сопствевици, којн желе да продаду нека се јаве са услевима уредни«

У Вогезима Немци су отпочелн офанзиву на обемг стрзнама Лушана. На југу непријатељ је < "мо бомбардоиао наше позиције. На севернвј обали Немци »;е налазз пред нашим предњим линнјчма. Наши скијери (клизачи) мзвршили су један бриљзнтан ” п Отив напад на падинама Ландефелдкопфа, где је неприја 1 с^ осгавио око 40 мртвих.

Хзјаба 2 .^есхака — Арнаутски упад —

— Цртице из тринаест*јеневног ропства иод Аустрнјанцима. . А ву ист Петар опанчар" Аустријанци, при свом пг>влачењу журећи се да се што пре дочепају савске обале, верни својој трздицији пљачкашка страст — сврате у кућу г. Симе Петковнћа ма-

ПАРИЗ, 3. фебруара. — Поводом арнаутског упада у Србију, г. Весннћ изјавмо је у ннтервјују са једиин сараднмком Малог Журмала: знамо већ одазао а то мије скри вено нн за наше цријатеље, да су аустриски п турскм агенти утицалн код извесних аустриских првака, да се дагне против Србије, Напад као што је овај последњи у многоме 1 шивовође овдашњег. је олакшан саставом наше заједничке границе. Ми сио, као У кући је остно само ста што је познато, непрекндно мротестзовали протнзу овакве ри чкка Мита, отац г. Петкогранице и противу стварања Албаммје, али смо се морали вића. Чика Мита је држећи псклонити. Узалуд смо ми предказивалн да ова вештачка човек у седамдесетој години. нација не може жав та својим сопственим средством и да Кад су аустрајанпи дошли ће увек бити под утицајем својих творацз Аустријавгца. Ја ј он их дочекао лспо. Отво* се надам, да ће садашњи упад на нашу територију бити ривши врата од куће позва одбијен са таком снагом, да поменута племена неће више их унутра. Аустријанцама није отпочињати. „Еко де Парм“ говорећн о албанском упаду стало до тога, на њаховом изјављује, да овај кукавички упад још једзн пут доказује колико је за жаљење што се иопустило пред Аустркјом и Немачком створивши Албани ( у и у којој је мери потребнт да она земља интрига и злочинстава ишчезне за увек.

л*цу примсћавало се да се неће дуго задржавати. По свему судећи хтели су и у послгдњем мсменту да учине покушај: да што „ћелапириу*. То се могло закључита по томг, шгб сдатле најближа њихова :таница била је савски БЕЧ, 2. фебруара. Из Софије јављају, да је извршени мост. Спољни изглед ових атентат на маскен балу у Софији у толико више узбунио људи чинио је ,~утисак интесвет што се још није наишло на траг извршиоца и што је лигентних људи. Један од њих већина рањених из вишег бугарског друштва. Си.ч бив имао је цвикере ка нссу а минлстра војног Бојаџијева и кћи садашњег министра в >јног други је био без ових алн су

0 софвјском гменшму

генерала Фичева подлегли су ранама. Многи верују, да је узрок атентата политичке природе. Тврди се такође као могуће, да је атентат извршио какав анархиста или какав лула к.

Са фрахцуског

• Оболео г. Бранио Божовмћ Наш новинарски Кслега г. Бранко Божовкћ директор „Пијемонта“ оболео је н не напушта постељу већ некола до дана. Желимо што скорије оздрав љење нашем колеги г. Божо^ вићу. Мушиански ученнци БогослоНЈ 8 Министар војки својим ре шењем од 1 пр. месеца решио

ПАРИЗ, 2 фебруара. Иашв ровови код Дуна билп су непреквдно бомбар довзнм. Наша тешка арп љераја нарочиго је гађала непријатељеве хаубице. На просторији од 250 м. ззузели смо један непријатељскм ш&нац. Било је веома јаке канснзде у пределу Ленса, око Албера изм*ђу Авра и Оазе, у околини Соасона и код Вернеја између Взјна и Кроааа. У Аргони у правпу Багателс, и Мзри Терез рововс.ча је борба била веома жвва, алв није било никакве аешачке борбе. Изме ђу Аргона и Мезе један немачки покушај између села и шуме Магаикура био је задржан у самом почетку. У Лорену непрвјатвљ пошто је потиснуо мртву стражу успео је да заузме уззишину Ксен на којој је осмаграоницч, Кнороа али једини против ннпадом одбијен је на северну страну осматраонице где се још одржао у кеким деловима рововз.

обзшца били укусно обучени. Обојица су водила и по јед ног војника, посилног. Пошто су се претходно споразумели на свом језику, што чака Мита ниЈе разукевао, позваше чика Миту да џм отвори све собе. Чнг<а Мита је благовремено носзкривао све ствари од вредности те С тога им је не само отворио собе већ и ормзне и шифоњере. Аустријанцч прегледамге по орману испретураше све пп г граде у њика и не нађо.. ј ништа за њихов рачун. И бе ј јаху се спремили да пођу из ј куће. Но у полазу прелетеше још једним погледом по соби и онда онај са цвикером ис | прсивши се иред чика Митом грмну:

— А ву ист Петар опанчар! — Каки Петар опакчар, питао је зачуђено чика Мита, ја ме познајем никаквог Г1етра опанчара! — А ву ист Петар оиаичар, бесај вадрац, раздера се ионова шваба у цвнкерима, посматрајући и даље по себи. Чкка Мита, оценивши да се налази у критичној ситуацији збсг швабине самовоље, примаче се једној ћускијн, која је стајала у једном углу од собе, ваклонивши је леђимз, накострешм се и отпоче: — Какп Петар. Ја не познајем нмкаквог Петра опанчара, при томе бацаше поглед испод кревета бојећи се да се шваба не сагне. Ачо се сагне наћм ће иеаод кревета слику краља Петра, коју је због шваба сакрио. И док се чика Ммта решавао да ступи у офанзмву према 'незваним гостима и ћу скијом да развуче по овп/' 2 , дотле одјецанпут груну топовски нуцгњ негде око Бановог брда. Затим зујаље граната к 'нда као епилог експлозкја тамс преко Сапског моста. Шзабе као без душе појурвше на врата и побегоше ка Савском мосту и такс оставише на м:*ру чика Мит старог рат 1 ика.

Наше.м доброл> и непрежаљеном! "I" Чедомиру Чвди Лвекићу бив. кафеџмји и млекаџији који је умро 31. децембра прошле године у Младеновцу, од несрећне болести тифуса, даваћемо Четрдесетоднеени помен у суботу 7. фебруара у 9 часова пре подне, у оад. Вознесенској цркви. 5. фебруара 1914. Београд |Ожалошћена супруга МАРА и остала родбина.

1-2

сде? Упутг л се опет вароши. Локомогнве.њиаовом пзском, реметиле су тишику к^ј-, је владала целом околином н расипале из димњака ситче варгице, које су, замрзнуте и суве стабљике црљиле. На о мањој пољани, нзван станице, приметвм ватру о*о које су се грејали људи. То су били ■ећином коморџије око којвх су били волови и коњи са запрегом, Упутим се нрвој кафани у вароши. Она је још била осветљена а унутра било је пуио војнмка, који су се поизтали по поду да ту проведу ноћ. Приморан хладноћомЈуђем у ову мизерну кафаницу. У једном углу спазих свега једно место до кога дсђем прескакајући војнике који су лежали по поду и столовима. Посц|трао сам шта се око мзне дешава. Неки су тек вечерали, неки су се ракијом крепили, а већина је спавала

тврдим сном. Један трећопозивз” кашљво је загушљиво гако, )е било незгодно и њиму и нзма. Многи су се драпали по телу, а један. ме« ђу њима рззголитио се до појаса, па гребе ноктнма ко жу, коју су ваши уједима све израњавиле. Подиђе ме језа, а осетих да и мене нешто у једа, те се склонвм иа сигур није место да ке би и менн дошле у госте те несносне животињице. Око поноћи наста тишина. Сви се дадоше на спавање што и ја учиним, наслокивши главу на сто. Велика прљава ламиа чкиљила је и једва своје слабе зраке пробијзла кроз густи дим стоОбен од пушења. Усијана пећ непрестано је буктала... Сваки час мв је будило кашљање трећопозквца, а и врата су се непрестано затварала и отварала. од про-

Лр«г. Грегорнћ, Космвјвка ул. бр. И7

лазника, који су тислкли да ће ту наћн преноћиште. Разголићени се и даље драпао и тражио жинотннице које су му нанеле свраб... У јутру су почече долазити муштерије и кафгџнја је оиоиињао војнаке да се дигну са столова. Ја поседим до осам часова а затим изађем напоље. Упугим се станвци да распигам када полази воз за Бео* 1 град. Ту ми рекоше да могу |отпуговати тек сугра у осам | часова у јутру. Дахле, одсада пг за 24 часа. Права вечкост. Слајао сам тако неко време иа псрону не верујући да је истнна што сам чуо, а и помисао да би морао опет преноћити поред кнфанског стола натера ме да и даље чекам. Заробљевици, у њи10вом седо-плавом похабаном оделу тумардли су по станиии носећн каков« с разнпм животним намирницзма које

с.у товарили у вагоне. Мало дзље, друга је група вукла коморџиска колз, и з^ткм их расклопљена уносили у плит ке вагоне. У подне је сваки војник прекидао рад « титао аворишту вој. стаиицо при* ми храау која му следује. По свршеном обеду одмарзју се, грејући се суичевим зрацима, и чокајући всЈеме када ће опет наставити рад. На подне је било света све вЈпче и више. Већина њих чекала је воз за Ниш. И нишки воз оде, а ја остадох још че кгјући на мој — београдски В08. Твмап сам се хтео опеткренута са станице, а чујем, да ће једка машинх с два вагона ићи за Рипањ, те сам могао и ја тим возом, па после, од Рипња пешке. Обратим се шефу за дозволу да и ја путујем тим во» зом, гто ми он одобри. И иошто оверим објаву уђем у Дв^ИВОЈ

воз. Нисмо ни десет минута чекзли, а возовођа даде знак за полазак > ми се кретосмо. Локомотин је хатала и ми брзо стигосмо у Ђуринце. Ту Уђоше и још неки војници, који еу ишли за положаје код Београда. ВоЈници су причали о борбама а нарочито на „Мачковом Канену" те тако и мене и возовођу забааљали. Али нарочито вредшо је забележити прпчање једног војника који је био у Босни. То је човск, насмејаи, прича па* метно и разборито. — Једнога дана — причаше он — био сам одређен у патролу. Идемо ми тако док одјед* ном, иа једном брежуљку, угледасмо неки предмет који се днвно светлио. Дуго смо размишљали: шта то може бити? — Свршнће се —

Чмдмт*, »ортш уп. П