Straža
леп пример ладнокрвности. Да би учинили свима произвољним коментарнма, којм су зашлв у иностранству а чнји је ехо игззвао велико изиенађ^ље у С фији, морамо рећв да бугарска публмка са пужим поверењем и потпуно хладнокрвио очекује крај нстраге. Она до^азује на тај на ин, ако је чак у питању једаи покуосај који има да унесс страх и да предочи крмвично дело, које би ишло и даље да овчј покушај кије успео. КРОУТИБУ — Са желевкица. Драги г. уредниче, Ваш цењенм лн.г .Страж?' ми желевнкчар* најрадкје чи тамо, јер и у овом ратном времену ви стижете да поклоните своју пажњу и IV »р мији, како смо ту кедавко н.;звани. Кад би неко од ваших сараамика завирио мало д} бље у рзд нашнх стареиина машао би толчко материјала д? Си се о неисправностима могло п«с?ти читаву годану, па опет да се не изнесе све. 0;;де код н»с је неисправно све почев од началника па све до последњег гаравца. Има Има изузетака, глм се онн губе у овом таласу нееазесммх који је преплавио нзше жетг лезнице. Али згр би кондуктери и I возовође ималн куће да пема — „бакшиша"? Но о томе дууги пут. А то је све због тога што оиој главатој гссппда треба гласачка војска. Неколико примера какво стање влада ка нашим жел г зн»цзма: „1910 год. б«о сам с чкновницима у В. П. Неки С. В. био је скретничар. Данас је тај скретзнчар старији од мене! Мнслите да је свршмо неку школу? Боже сачувај. Узео куварицу једног бвв. мч--истра и отишао у „наше*. Контрод р железиичке дирекпаје г. Н. за време српскотурског рата, наговарао је скретничаре једног ш*фа станнце, да лажно сведоче, прот^ву дотичког шефа, поцјго је исти премеитен нд те стамице! ЗамЈтс? Зато, што тај I
фелјгон
— Од нашег допнс*«ка —
Скопље, 5. ј^ј. Давно м давио очскивас ма каку прглику да олем у те дражесае врлети е! српске домовичиг. Д* видмм обичаје, ж*вог и веру тога народа. Да видмм учит;ље ■ друге чннозимке н да мх упктам да ли су задомољмв ову м до са*а турским робљем. Н?. моју веамку радост добмјем од г. И..., а мначе мог одЛМ'Н Г пријатеља, пмсмо у коме ме повмва, да у друштву учитеља н учмтељица мроведем јеаио вече. Кољакогамм иуђгше одбмо саи, сзмо да бнх што боље разгледао прво пвтомкну, а мосле и мрлетм Скопске Црие ГореЈ *
шеф није истог политмчког мншљењз и што му шеф није хтео поклоиити једну ствар — пушку — коју је и сам добио на поклон. Тај исти контролор рекао ]е тсме шефу и ово: „Сад је ратшо доба и ја ћу ти скрхати врат*. Неки кпчничар Недељко схроз иемисмен — несменнко да га одред«, да иде на кочницу, јер има привилегију и каже: ко је пссгавио осам мивЕСтара, поставио је и мене деветог за кондуктерз. Мепн је, каже, Пашић кум и д к је он жив, ја ћу бити само кондуктер ит.д.
]ош убек плачкају Шта чеиа иаша п -лкција? Крагујевац, 31—1—1915 Писао сам *ам и пншем једнако, како поједине бакзлске. мануфактурие и друге радње данас гуле грађане, продавајући им своју робу по вмсокој цени. Писао сзм вам кзко мече бакалске радње најпогребнију робу, које ће убрзо кестати за потрошњу (као брашно, шећер, гас кт.д.) кр. Ј ју по својим магазама, подрумчмз, па чак и принатним кућема, че« кајућм нз још бољу цеиу, и наша полација и даље ћути Мн, овде у Крагујевцу, овај постушк полицијс, и начелника војве станице н; разумемо. Силоћ смо били очевидци како је наш „патриота" бакалиа Грк чит.«вакола браш на склонио код свО|е куће! Дандоло.
1- [лјп КошшА — СзЈчача пасирт. остатаха пок Стојана Новаколића. НИ1ЈЈ, 6. феб. Јуче у 2 часа по подне свечано је сзхрањен у Нашу привремено г. Стојан Новаковић, академик, миннстар председмвк ма распоможењу, вародни посланик и т. д. На опелу у овд 1 шљој саборној црквл ирмсуствовао је Њ. К. В. Престолокаследнмк Александар. Нз погребу су били прсдседнмк и чланов« краљеаС истока се већ иојављиваше румен, а встрмћ који пирка правцем Вардара освеж*иаше м« чело. Сунце се већ пха врхова источних пл*нгна појављнваше Журио сам ишао саио да бнх снрад вааамеммо чистмм пда х*м ваадухом. Кад прохах кро* турску м*халу ћепснцп с е на дућанимх већ отва« рзху. На једиом обдмжн.ем ».кнарету оџа повннаше праоверме на молмтму. Његов мскг "'м позмв кад кад гласов* петлсси заглушаваху. Још мало па сам ван варошм. Ах, како је дражесио вкдети околмму Скоиљз у оде ћм у каквој је сад. Цела Шара беше у белом руху обучена. Врх љен бејаше при том нлавнчаст, одбијаше зраке суица тако лепо да је иагледало да су дијамантм иа шариисм врху. Бела боја Шаре прв подножју се губљаше у кестењасту, а доц
Р А Ж А
ске владе, дипломатс<и хор, председник и постамици На родие СкупштНне, чланови Акалемије Наука, нзчелниц-з и зиша чиновнацх свих млаистарства, офмцарски хор, пзеа ставкици нишке општине и многобројна прмјатељи и познааиц* пок. Новаковпћа. Погреб је извршсн по утврђеном и објзвљеном распореду о држЈВНои троњку. С по-
ксјнвм Новаковвћем опростилм су сг посмртн-ш гов 1 ри«а: Њ Вис. Преосвештенстао М*трО!годит г. Дчмитрије у иие цркве, г. Љуба Јовановић, мип. унутр, дела у мме еладе, г. Александар Белчћ профе сор Универзитета у име Краљ. Академмје и нросветинх завода и г. др. Војчслав Мгрштковић, мцнисгар кародне привреде у име напргдне странке.
- ЈРДАН ОРИГИНАЛАН БЕОГРАДСКИ ДОГАЂАЈ -
Доласком избеглапа-београђана, у Београд многе се тајне откривају. Беогрздска полисија нма пуне ру; е посла са оним муштеријам д ксјк су зз зрсме аустриске окупа ције кр>.ли туђе ствзри Јуче је иолицкја квар>а врз чгрског у лицу писара г. Милана Стојзновића ухваткла до бар плен. Благодзрећи исихолошкој вештнни г. Стојановића, откривеиа је једна о громна к ађа коју је извршила г ђа Лепосзва Богдаковићка супруга бич. Тасе Бог даисвића чановниг.з Мјнрпол ске Улраве. Да 5и њен лагер нгмешт..] бко што обалатија и разковрснијн, г-ђа се није задржзла само на јелној крађи, већ је онако узгред посетила и суседне куће: г-ђу др. Нешнћа, г-це Дивне Наумсвић г ка Жике Марков.чћа арт. пуковник и игчел.чик арт. тех. оделења Мвкистарстза Војног г. Душаиа Јваановаћа геоло]-а овдашњег. Из ових кућа, као што се по именима сопствеикка види, најугледннјих грађана г-ђа Л:посава сортирала богатом рнзницом. Све те покрађене ствзри као жеис« 1 и веш, чаршави, тепмси, јастуци, сервисн, чаше, есцајг, сребрн и златаи. само без монограма дакл? епшаззе. госпођа иг је конаултовала на сво*’С тавану, кзо најсигуриијем иеету. Али где је среће ту има по мхло и несреће. Кжо су у оближњу кућу, агоспођчстаиује у Проте Матеје број 62, код г-ђе др. Нешића, Аустри 1Г — "ч ■»« « мил-"-«иицлми. ммје у аеленкасту дак сасвим предамиом не поста зелена. Од прклмке зиао сам где је Миркомце а ишао сам брзо. Већ сам дзлеко бис јд мвкао од Скопља; кад с десме стрзне иа јгдном брдашцету опазмх неке »идмне. Одмах мсмислих да је какав градмћ м креием се право к њему. Завста то је био српскм гргдвћ, који је брамио Скопље од северних нападача. Полако ежм се снлазио нмва сграну овога градмћа кад сааавх човекв који отресито иђаше у правцу у којем ■ ја, а мсткм друмом. Тако нагло сам се спустио миз брдо да нм оиазио нисам кад сам иабмо на друм. Кад се обазрех, спаамх иза мојчх леђа једмог отреситог чмчмцу, који док га ја погледах стмже м ослови ме: — Помов’ Бог, господине! — Бог ти помого — одговорих му.
јанцн за време њихова б?вљтња прирсђивали журове и „жур факс“ са извеснчм београдскии метресама, т« им је у кућн сметао често папагај г ђе Кешића. Зато се г ђа Лепссава регпм, да бв сгвормла спокојстно Аустрпјанцчма, да вакуише пвпагаја заједно с к»везом и конопљем. П менуо сам конопље и ка* фе?. због тога што су оли асслужили као главни мотлвен за проналазак крадљивц*. 0 том« ћу доцлије обавести ; т!5 чктаоце а сгд да пређ-мо аа почетак истраге. Кад се београд евакуисао, тадт смо осгали ни у Бсограду а остала је и госпођз Лепосава Богдановић. Соаственицч имснованих кућа као к г-ђа др. Нешића побегли су из Београда оставивши своје Дјмове на чување смимсуседима која су осталч у Београду. Нек-тко случајно нађе се писар г, Стојановић у Јагодини са г- ђом лр. Нешкћа. I Што ти је полициски дух! Боже мој! И у најкритвчнијим моментима, његове мисли упућене су на јавну безбедмосг. Овај сусрет са г ђом Нешић догодио се после истермвања Аустрмјамаца из Београда Г. Стојановнћ је дошааши у Београд, зршећч полицнску службу, обилазећи поједине похаране домЈве дошао и у дом г ђе хНешић. Ту сазма да је пагзагај са кгфезом, својнна г-ђе Нешић, нестао и да се налази к^д некогдечка. Арасммтујућа се за поједвне крађ' као комшинмцу г-ђе Не*ић|
— Како си, шта радвш, где са пошао? — Ја мало до Мирховца а одакле см? — Ја и* села Н председиик сам општине. — 0, мало ми је, зашто си био у вароши, каквим по* слом? — Ја одвео моје регруте које је команда накнадио тра* жила. Вала ако, и гко је тражнла, и цело село да одве дем, само да се отресемо омвх гадних швабетмиа. На Србају су нас/гала ммога псета, али се Србија ме само одбранича: него су се мси са разбмјеиом губацом куд који раабежалм Прво насрму Турска, ма бесма Бугарска, па в Арнаути па се то све разбм о Србију као груда земље о тврду стену. А сад? Вала и сад ћемо ову кучку ивбатинатп тако да јој нсћ ј насти на памет да више масрне Ба иашу дичну отаџбину.
38
упита г ђу Богдановић за папагај?. Г*ђа му је одгоаорила да су Аустријанци бацили папагаја кроз прозор, којк је кезн^но куда одлетео (као да је напагај аероплан). Полицаски дух и пронгцљивост г. Сг.ЈЈановића није му дала да мирује и пјчсо је о* бдко да резонира: иа једном су ми месту казали «а је г ђа Богдановић презентирзла тога дечка сз папагајем и ковоаљем а ова сад опег тнрди да су га Аустри1анц« бацила кроз прозор. Дачле, или ми је ствар неверно престављгна са презснтом тога дечка, илч г-ђаБогдановић, даиа из вишгг сгалежа говори истину. Озачо резонујући г. Стојановић по полициској логици, реши да лкчно констатује ствар са папагајеи. Уђе у кућу и ниЈе се преварио. У кући г-ђг Нешића ћије није бн/о ни кавеза нн папагаја значи: да је г ђа Богдановић дала лажан нсказ. Завеса се открива Истрага улази у свој нормалаа »олосгк. Г. Стојановић поред осга« лога, пропративши оком с^бу а намештај по њој уочи да су ту наши домаћи лопови имали посла. Познао је по томе што су извгсне женс-.е кошуље без монограма однешене а с моаограмои Лкжа"'* су ра?ви]ене и растурене по соби. Одмах за тим, г. Стсјановић, отиутује службенам послом у унугр; шњост и у Јагодини саопшти г-ђм Нешић о догађтју с папагзјем и о крађи њеннх ствари. Г-ђа Не* швћ одмах по саопштењудопутује у Београ/ ... после неколико дана врати се и г. Стојановић на своју редовну дужност у Београд. Трагањем се дозна и име оног дечка коме је г-ђа Лепосава презенткралд папагаја. Г ђа др. Нешић била је сва усхићеаа јер је мислила да су и њсне ствари код дечка. Алм полициски дух г. Сто* јановкћ? г<редложи да се деч* ко г.рипита од кога је добио пасагаја. Тако је и учањено. Дечко је изјавмо да му је г-ђа Богдановиђ дала и паI лагаја с кавезом и конопљем. ЧЧИЦДЈЈ 1"Н1Ж11 11ИЈ'11.1ЛИ.Ј ± — Тако је старг... А мисле ли сви твоји сељаци као то ти. — Вала је сваки готов главу дати за слободу. Ни да замислвш ме можеиг како смо се патилн нод Турцима. —
* Гоств су долазилн. Домаћнн се устумарао па не зма гди ће цре. Попа ив истог села бсјаше дошао, поздрави се самиом м седе. Учионпца наравно сад направљема у селу са примање гостмју за час се иапуни. Ту бејаху нз околиие старнји и мдађм учитељм, учмтељмце, по* па иа једног облмжњег селз, председмик всте општине, и више сељака. Док је се у једној соби седело, разговарало н водила дискуспја о начану основне настазе у другој је већ било постављено зз вечеру. Дома-> ћин гозва све на вечеру и