Straža

Страна 2

С т р д ж А

ћрој 45

као што је случај код Државиог Одбора?! Наше је машљење да јеовакво тумачење Државног Одбора скроз нелогично, јер разлике не сме бати. А ако се је тиме ишло на то, да се уСтакови ратна пореза, онда нека се ризреже на све грађане и нико неће протествовати ннти се жалитн, јер сваки од нас разуме врло добро положај у коке се земља налази. Др. (Свршиће се)

Ј- Др. Герасим Ивезић Међу многобројне жртве ксју је у псследње време при нео наш санитет нашој отгџ бини, има се злпним словима уписати и још јеаан ненакнадим губитач, у лицу почив др. Герасима Ивезића санитетског резервног капетана и упрзвника II поњ. болнице, комбиноване дивизије Својим преданим радом око заражених болесника. и сам је добио тифу:ни бахцил од кога је подлегао, и у најбриљантнијем вреиену по Срл ство, изгубио јога млади и свежи живот у пољској болници у Сопоту Заиста су сувише велике жртве нзшег санитета аа Српство у овом по сае ненормал ном времену. Почив. др. Ивезић сматран је _као одличан грађанин и друг, а сувише цењен као стручњак свога посла. Слава му! Јегер

аља ха храОрост. —

НИШ, 13 фебр Председник Француске Републике сдговорио |е овим те леграмом на т«леграм Његовог Кргљевског Васочанства Престол њаследника, који^га извештава о примљеном високом одликовању: Његовок Краљеаском Височанству Принцу Регенту Србије — Ниш. Одликујући Ваше Краљев

ско Височанство мсдјљом за храброст, којом влада републике обично награђује сјајна дела простога војнака и генера највишег к манданта, желели гмо да одамо част не савладљивој храбрссш и слав ним успесима Вашега Височанства, као и јунаштву његових дивних трупа. Ја се са радошћу корисгкм овгм при ликом, да поиова \ путиммоје најбоље жеље Србији с везници Француске. Рејмон Поенкаре.

— Одухинаљо оала и сланиис БУДИМПЕШТА. 11. феб. Званичне ноиине об]ављу|у, да су искључени из саобраћаја, пиринач, гушчкја маст, сало н сланина. Општина је наредила, да се реквирира свз брашно к.'Д приаатних лица, ко год бл имзо више од инст кнлограма, њему ће се та количина одузети. Општина даје хлебарима потреблу количину г рашна.

_ 300 грана дпевн* —

БЕЧ, 11. феб. Једна царс.ча наредба опредељује, да се сем извесних изузетака има конфисковати сво жито а тако исто и сви млинарски производн и пред* виђа да свако лице за јехан еан може погрошити триста грама жита у зрну и. и двеста четрдесет грама самлеве ног брашна. Другои наредбом цредвиђа се попис целокупне кО/Тичине жита и брашна.

— Францусиа успеса ПАРИЗ, 8 фебр. Задоц. 7. фебруара била је канонада и пушкарање у Белгији и на целом фрснту све до Ренза. Наша акција се настав *а у Шампањи под повољним околностума. Одбили смо многе против вападе и опет смо напредовали северно од Перта,

заузевши једну шуму у којој се непријатељ био јак > утврдио. И у Еааржу (јужно од Вердена) пошто смо одбили и шестн против напад непркјатељев предузели смо нов напгд, који нам је омогућио, да допунимо напредзвање које нам је јуче п шлз за руком. Заплениди смо три митгаљеаа

две справе за бацање бомба и заробили смо 200 људи, међу којииа неколико официра На поаицијама које смо освојили у Ксону нашли смо мртве из пет разних пукова. У Вогезииа смо одбили три напада на *бали Ф шга. и по том смо предузели против-нанзд

Распас П01Х4ССНПХ шласти. — Трагањс ха ,копотох*. — Ко је он? — Улнчка борба. — Јоца Јаноаљеамћ „Реаеиа* трага и хоата злиновца. — Шнљзњс парлаоаентара. — Предаја тааана. — Фннале.

Увод Новзне су често пута протесгвовале и указивгле на оне »комчте“ који никад у рдту нису били, ме иду радо у бор* бу ал» зато најрадије комитаџишу по вароши, пијући и лумпујући, неплаћзјућ« своје цехове, чике злочина дела; разбијају главе физичка слабијим од себе. Наоружан* до.зуба: г.у шкок, метцима и бомбама пљачка у где шта стигн\*-, уанемврујући грађане, насрћу иа наше се« стре н жене и нико од овгх Самс звдних комига, што »одржавају морал у позддинј", неиа мира. Зар је мало било случајева да су у момеитнма ибзршене опасне крађе ка железничким стаивцама, у вагокима и т. д., Зар нис«о ту пре неколих* дана, прочнтали извештај полнциеке власти. кахоје непезкато лице украло мртвачки сандук. Што заачи: да су та непозната лица нико другн до те самозване комиге. Па и јучерзшњн догађај кнји се одиграо у Крагујевцу у по бела дана, доказ;?је коликс смо у ираву, кад смо улагалк протесте гротив таквих сумњивих ткпова из „Роглдћевог парламснта* — гпсане Распис полицијских власти

самозвансг каредкика чане сва могућа злочина дела. И овај догађај, што га је приред о јуче некакав Драги Пегровић. Јовановић-Павловић и шта ти ]а знам какво још нме н презиме има, оставља угисак једног окорелог зли* ковца који у момснту к?д пропала, п иолази већ на тај пут гги полусвет узима собом још иеколико жртава. Полицијске власти траже већ богзна отчад тог зликов цг због разнвх ранаје учкњених кривица. Случајје хтео да (а пеко од полицијских органг примет;! пос* ( е толико времена у Кр: гујевцу. Одмах је нтређена потера за тим »ко митом“ који је носио н-ред нкчку униформу. У вароши га сретне око 11 и по чзсова пре п :дне општински одбориик и позове га да пође с њим. Дрзпд комита, нијг се ни освртао на позив овог позорчика већ продужа лут убрзаним корацима даље. Махинилно окренузши се спази позорника да иде за њим к тек што је цвзораик лтеа да га ословч и по други вут овај ге окргне и опалн јддан метак из револзера на њ. Од овог метка позорник је бно само лако рањеи. Јоца „Ревена“

Зтоупотребљујући деликатку д /жнсст једног гравог Срлског »ојника и четника, ови Ломброзови типови, који обично носе на душу по неколико крквица, преоблаче се у војничко или четничко одело и под фирмом четника или

Од страха да га полицијски органч не склептају још у вароши, 3.1И1С. вац је пуцао бежЖи. Свет се од један пуг узбуни појури из својих ради»и на поље да види шта се то необично догађа. Јоца звами ,,Ревена“ кривичар општине

ФЕЈЂТОН

БЕЛ. 1орм| Налазвли смо се у дивиеијској резервм јгдне наше дивизије, која ]е наступала од Космаја. Око пет часова изјутра 1 дец стигли смо пјд Авалу мртви уморни. За све време марша киша нас је тукла и њеие хладне капљице пробијале су нам одела, која су већ била готово похабама. Нисмо се ни нааали да ћемо после два часа већ ући у бор* бу, која се на Торлаку водила свом жестином, а од које је ззвисила не само судбнна н«шег лепог Београда већ и судбвна једног дела наше род« не груде. И тако у 7 часова ми смо, батаљон по батаљон ступалн у борбу. Били смо у нзјжешћој ватри, када се иза

наших леђа проломи громогласан узвик: Живес I Живео! Ми зз тренутак престадо* смо са ватром. и окренусмо се. На аутомобилу возио се Краљ са Краљевићем Ђорђем и команд. дивизије пук. Воја Живановић згстуоник комчнданта пука (команданг је раније погинуо на К'мају). Мј јор Ђукић командова мирдо, и цео пук, као на параду 8аузео став „мнрко* и очекиваше свога љубљеног господара. Краљ је већ био код првих редова пука. — Помоз Бог јунаци! поздрави нас витешкм краљ. — Бог ти помогао, господару! одјекну из неколико стотина грла у исти мах. Пошто је примио рапорт од мајора заступиика команд. аука, краљ се обрати нама са речима: — Шта је јунаци, не дате Шваби да уђе у Крагујевац?

Једно гласно и громогласно: — Недамо господару, изазвало је код Краља осмех пун радости. — Њдзјте им недајте, од говори Кргљ, и у пратњи Кра љевића - ма да гаје пуков ник Живановић одвраћао попео се на Авалу. одаклеје посиатрао борбу. Гранате су падале у непосредној бизини његовој, али је горди ратник остао све до кргја борбе. Око П чгсова пре подне, заС!упник команданта, мајор Ђукић до( ио јс наредбу да пук крене у еволуционом по ретку на Торлак. Истовремено са нмредбом стигао је и нови команцант п/ка п.пуковник Милијан Не дељковић. Мајор Ђукић по нудио је новом кома( данту команду, но овај одби то и рече мајору да раззије пук, а да ће он бити на десном крилу а мајор Ђукић као његов помоћник да буде на левом

крилу, пошто је незгодио да се сада, када је пук у покрету за борбу, врше све ф >рмалности за предају пука. Ззиста тако је и бичо. Ма јпр Ђукић разви|е прво 1 бат. Н пука Н поз (који нам је био придодат). Центар је развијао храбри капетан I кл. Периша Васић, свој 4 бата љон, а на десном крилу се 3 батаљон капетана Брашића са којим је бко и нови командачт пука п.пуковник Недељковић. Развијање пука било јо го* тоно око 1 и по часа по под не. Налазичи смо се испод самог Торлака у потоку. Мајор Ђукић је јурио од чете до чете, храбрећи војнике. Око 2 часа долази ордонзнс и јавља мајору Ђукићу, да пук крене на „јуриш!" Мајор Ђ кић даде знак трубом а з-там одмах посла о:>донансе друп-м батаљонима да крену иапред. Ол сам пак

града Крагујевца јурио је са општннским полица>цима у нравцу куда је и „Комита“ бежао. Зликовац се завукао на та* в(н у кући Радиаоја Алексића, прошавши кроз оно мзло сокзче, нашао је да му је тавзн најподеснчја борбеаа сфера. Свет је непрестано јурио а за тали часак искуоило се мноштво света У том сти* гоше и жанцарки са пи^зрем. И док се општинска и поли* циска власт међусобно саветовала о начвну хватања, дотле је св>*т .аавзо разне коментаре. Једни су га по кашем српском обичају, бранилн другн наиздали. Трећи опет говорили су о могућности бацчња бомби на полипију. Комита! Тхе! Тај се жив неће преда 1 Н. Има тмј бомбе к; д себе бога ми н.ће лако ги нв п:>лииији такви и њима подоб■-■и коменгари падали су као из рукави. У том једак од општинских орггна, ке знам му име, јурну напред V, ступивши ногом на први степен од лествица, комита се помоли из рупе и опаливши револвером ка њ погода га у теме. Несрећни полчцајац на месту је естао мртав. »Парламентар" Какс је тај таван са свију странд добро ограђе.- и услед тога веома подесан за заклон, апсолутио би Смло нсмогуће га живог ухватшти. Сваки ко би наишао био ба од »>ега убијен. Најзад Јоца ) ,Ревена“ сети се томе јаду и решн да се пошаље један његов друг иа таван као „пар аментар- 1 и јда му псручи ако се не поеда ју року од пола сата, да ће жандармерија и ошкгнкска волиција, отпочети плогунску паљбу на њ. Али док су се они са његовим другом о томе договарали кзко да се изврши предаја тавана, тог „најјачег утврђења* аа овзкве »јунаке/ дс тле је он непрестано пуцао доле на полициске органе. Најзад „Ргвсна" рече парламентару да почвње своју мисију.

стави се са капетзвом Перишом Васићем на чело 4 батаљона, у коме сзм и ја био. Куршуми су сипаликаокиша и наш »Трећа Позив“ по* чео је да се проређује. Никад, нчкад н*.ћу моћи заборавити слпку — кад ]е III поз. старци, махом људи, чији су синови а некима сада и унуци у рату, — онако у реду, као да су јуче изашли из касарне, са својим командирима који су се од старости погрбили и, ноји су са штааом у руци ишли, не за четом већ пред њом, почели да се пењу уз стрми Торлак. — Свршић« се —

1рШТ1 Н „С1НЧ“ н« јим *ш» ■ннн