Straža

Страна 2

С Т Р А Ж А

к>рој 46

тако важном социјалном питању не треба журити и проузроковати протесте, нека се лагано али правично изведу. Јер биће много пробитачније него брзо али неправично. Ако је држави потребно срестава, онда она може известан аконт тражити према лањском разрезу који ће се после урачунати. Ми ово рекосмо у најболој намери да помогнемо, да се ивбегну многе непријатност« и за државу и за појединце, што ми баш у овим приликама морамо желети. Др. РАБОШ Што је иного много! Услед ратних прилика све поскупело јер не може да се набави са стране, а нарочито не из наших извозних центара: Пеште и Беча. Такође, тешко је донети ма какву било робу из држава, које су неутралне. Међутим, један Ни шлија изгледа да је иребродио све препреке, шта више он је успео да обнови везе и са нашим дојучерашњим суседом, јер он три дана објављује у једном нишком листу ово. Квасац пештански предаје бакалиица и шаље у унутраш њост Милан Т. Стсјановић бакалин — Ниш.

најмеродавнијих кругова, ре* шење ће бити онакво, каквом смо се ми и надали. Наш успех на бојишгу тако је силно одјекнуо у Италији, да ћ* влада хтела не хтела морати да послуша народ и да прекршв своје решење о неугралитету и да нама приђг! Ето тако Немци кураже своје милхоне и мањ’ то ако им не помогне.

— Турци аидс своју пропаст н отараоавају се Немаца — Наш иавештај Солуи 14. феб. Стиглз је вест да је у Ца рвграду дошло до озбиљне побуне у малоазијским пуковимз. До побуне је дошло у след незадовољства протзв

старешина, квји су махом Немци. Како је аобуна била узела шшроке рахмере, министар војни је послао неколико пукова, који су успели да побуну угуше. Велики је број жртава и са једне и са друге стране. Код једног вииег офицчра — бунговника, нађенје штам пан циркулар потнисан од најугдеднијих политичара у опозицији. У пиркулзру позивају се све патриоте да устану против Немаца, који хоћ' сасвим да униште Турску. Немци су равнодушно гледалз кзда су нам Аустријанци оду зели за вавек Босну и Хф. цеговину, Итали|ани Трипо лис, а сада хоће и нас да жптвују да би себе спасли!* В 1 ада је наредила да се сви потписници ухапсе и подвецу под војни суд.

— Чнме лажу немачки пистови св -је читаоце Да би гладне и застрашене Немце колико толико умирили и дали им бар душевне хране, немачки листови су почели да измишљају, и то тако шарено, да човек просто мисли да чита какву причу из хиљаду и једне ноћа а не новине. Тако Берлинер Локал Акцајгер пише у броју од пре десет дана, који је случајно залутао ©вамо у Београд, поред осталог самохвалисања и сво: „Нзша се победа ближи: Италиј-нски је парламенат сазват и у њему ће се као прва тачка претресати питање о даљем држању Италије. Како сазнајемо вз

№

• ••

- Криза у Бугарској — Специјала:т извештај „Стражи“ СОФИЈА, 15. фебруара Данас у свимз полнтичким 1фуговима упорно се одржава вест, да је сукоб у кабинету узео тзкве размере, да ће се неминовчо десити промена, а вероватно ће одступиги и цео кабимет. У опозиционнм круговима се сматра, да ће пад садашњег министарстза изазвати и промену у спо љној пол*тици Бугаоске. Борко

№

— Мучење бвнсљског прваиа — Наш допис ЦЕТИЊЕ. 13. феб. Г. Јефто Гојковић, стари и честити прзак Срба у 4.оки, одмах је бачен у тамнацу чим је Аустрија објавила рат. Он је одведен на мало острво „Мамулу“ на улазу у Бзку и ту је тамновао све до неки дан. У тамници су га свирјепи Аустријавци мучили глађу и на св могуће начине. Ле-

жао је више мјесецв на вре ћама цемента у влази и мра* ку. Ту је честити и поштени старац допао тешке болести. Отуда су га премезли у Трст и предали га на даље мучење комзндзнту тамошње тврђаве. Овај је ипак имао толико срца те није хтио да примиГој<о вића. Усљедтога је овихд ша преведен у Задар на продужење тамновања и мучења. Апи ве ика је Божја прамда, брзо ће Гојковић дочекати да својим очима види срзмну смрт својих мучитеља!

Ј(аше фпканспје Исплата ипујитвтских ромсва Управа Држамих Монопола још у месецу децембру ис платила је париским банкама и 6,775.000 динарч на име ану1 мтетске службе 5*/.. зајма од 1913 за 16/1. март ове године. На тзј начин она је измирила све анујигетске рок >ве до 1. мкрта по новом календару 1915 године уизносу од динара: 46,076 062.18.

Бешала — У Сарајеву још увем вешала раде. — Наш допис ЦЕТИЊЕ, 13, феб. У Сарајеву су при]е неколико дана сбјешена тројипа оирввљених по дјелу атента.а на аустријског насљедаика. Петорица су била осуђена на смрт, али су двојица дсбили ПЈМИловање испред самих вјешала. Бечки листови саопштавају нојединости о извршењу смртне казне. Сва три Србина јуначки су се понијели приликом егзекуције. Цоказали су потпуну равнодушност и присебност. Кад су их водили вЈешалима, непрестано су клипали: „Живио српски народ"! Један од њих клицао је и под саиии вјешалима, кад му Је већ коноп стављан око вр; та. На то су уаарили добоши, и клицање мученика за српски народ није се могло шше чу ги.

Заклучдбме кмпга — Глас једиог банмарског чиновнина Стража је донела нотицу да је Министарство Народне Привреде нареднло новчаним заводима да закључе своје књиге и изнесу своје билансе за 1914 год. Г1ри тој наредби да ли је ко мислио, који ће да закључе књиге и који ће прегледати и потисати биланс? Ако се заисга није мислило нека се промисли и видеће да је та наредба непромишљена. Готово све или већина књиговођ ј, -иновника, бдагајника. члаиова управног и надзорног

Ј, В . Нсшићева : • БОРБА Ветар силно хучи, а снег ситно веје А хероји кроз шуму јашу тражећи стазе А васиону поче да омотава тама Још за мало па ће они у борбу да угаае Припуцаше пушке и борба отпоче Хаубица страшна поче да урличе А топови и они силно загрмеше И по пољу многе хероје посејаше. * * ♦ Ветар и даље хучи и звижди Снег и он даље ситно веје Васиону и даље омотава тама А ватра и даље хероје сеј«. Крагујева«, 1915. год.

фЕД>ТОН

Нарочито ми је пао у очи шесетогодишњи старап, капе тан, командир чете, Милутнн Жчвановић (брат команд. дивнз. пуковника В. Живановића,) коме нови командант п.пуков. Недељковић, кад га је видео добаци: — Зар и ти старино изађе да ослободиш нашу престо нипу, наш Београд? Мајор Ђукић и капетан Васвћ, са пушкама у рукама међ њима храбри трубач Чедомир Петронијевић, непрестано свирајући „Јуоиш" а за њима батаљон стараца у пуној ратној спреми, Кад смо прешли половину Торлака, пуцњав 1 са непријатељске стране престаде. Сви

смо мислили да непријатељ хоће да се преда. Наређено је да се не пуца. Већ смо на 20—30 корачаји од њихових ровова. ограђени густом жицом. У том мом нту неприја тељ отвори смртоносну ватру и наши први редови десетко* ваше се. Томе се нисмо надали. Командчнт наређује осту* пање. На половину Торлака био је један дугачак шанац у који се задржимо. На крајњем левом крилу (незнам који је био пук I позива) настаде једно комешање и, наједном сам их видео помешане са Аустријанцима. Наш се 4 батаљон био сав искупио, а то је било за 10 минута, и мајор Ђукић наре ди понова јуриш. Трубач Чеда засвира у трубу, која је некако свечано свирала, и са ножем на пушку кренусмо напред. Десио се исти случај као и први пут. Кад смо били на

10—15 корачаји од њих они онет осуше паклену ватру на нас. Хтедосмо опет да се вратимо, али у том моменту,"(ах тај моменат никад нећу моћи да заборавим.) мајор Ђукић који је напред са капетаном Васићем ишао и поред кога сам и ја био, окрене се, дигне пушку у вис ■ викне* — Јунаци, Краљ, наш Краљ нас гДеда, не срамотимо се. Напред! Ура! Ура! Батаљон стараца прихвати његово ура! и као какав талас крену напред. Кад је шепријзтељ видео да, ни киша од куршума не може дз нас поврати, поче дз диже у вис беле мараме, кошуље и друго предавајући се. Кад сгигосмо до жица, старци почеше да рукама савијају гвоздеие штангле које су служиле као кол чевч зз жице. Ту смо заробили две чете и лва митраљеза. У том момеиту чуло се и

одбора налазе се на војним дужностима и кад је тако ко ће тб урадити лрегледати и потписати? Министарство Народ. Привреде ослоб јдило је нише од пола чиновника свога министарства и сад је лзко вршитн посао али чланови управе и надзорног одбора као и чиновницл завода бзнака нису ослобођени, то би Министаретво требало преко Врховне Команде порадити да се по требан број чланова Управе и Надзор. Одбора и чиновника ослободи за 2 — 3 месеца од војне дужности и да саставе биланс и потпишу па одрже скупштину и т. д. Без гога ^злишна ће бити свака наредба за свршавање тих посл^ва. 10. II. 1915. Пожега. Један банкарски чиновник. војни обвезник

|№И ИТИ Нрдна [купштииа Председн. Народне Скупшгине изве:тнло је нзродне посланике да ће се прва седница одржати 1. марта т. г. На дневном оеду је извештзј знкстне комисије о лиферааији опанака. Разгледаз рушевкнс Јуче је г. Пашић, пред. министарског савета, разгледао оштећене куће поиликом последњег бомбардзвања Београда. Лнчне вести г . Драшковић, миаистар грађевина отпутозао је јуче у Крагујевац. Долазак акружнв комаиде Јуче се преселила из Раље у Београд седма пуковска окружна команда. ОИолво од тифуов Јављају иам из Паланке: да је Д рЈ Вељх*виН, паланачки лекар, оболео од пггавог тифуса. Т. Севарин За Срвски №ви Крст Иницијативом госпође Фло рине Флораноин из Бук'фешта а у* припомоћ Милана Р. Мла-

на десном крилу: „Ура! Ура!, Имао сам дзбар доглед а и био сам у близини 3 батаљона, погледам и 3 батаљон помешан са 1 позивом како избија на Торлак код Разбојишта и Ђуриног гроба. Нарочито ми је пао у очи нови комаидант, који је Сио у шињ лу раскопчаном, и који се приметно црвенио, како праћен једиим жандармом јури од војника до војника, сапли. ћући се у шињелу. Да закључим. Моје мишлење да је Н пук Н позива Ј.епио борбу на Торлаку. Нека се не мисли да ја с тим хоћу да оспорим заслуге и храброст других пукова, Н пуку Н поз. треба признати и то: што су то махом људи стари и болешљиви, а што је најглавније пук је без довољно ст«решина. В*лика хвала припада офи* цирима који су својом храб-