Straža

арој 75

С Т Р А Ж А

Страр» 3

ћиће у току данашњег дана сва месга која су оглашена за заразна да се увере како |е тамо здравсгвеоо стање. Раздавање сеиена Министарство нарздне привреде нибавиће још једну ксличину разноврснога семена које ће поделити окружним одборима, да га они разделе земљорадницима. Нз сзнитетсног оделења Санитетско оделење минист^рстарства војн >г спремило је још једну већу количину медикамената и санигетског материјала које ће послати свима болницама сталним и резервним.

Билзнси Манистар финансија наредио је свима бзнкама и то 0нима који иу нису послали билансе за 1914 год., да му у што скоријем року пошаљу. 1- Др. Мнлорад Јанновић Из Скопља нам јављају, да је тамо умро др. Милорад Јанковкћ, лекар, санатетски мајор. Пок. Милорад, био је једгн од најспособнијих лекара. Бог да >а прости!

Оснзжеко решење Београдски првостепени суд оснажио је решење кварта теразиског, којим се обуставља даља истрага по делу паљев ине, дрогерије Милана Антонијевића, пошто не постоји кривично дело.

Побеш огуђзннцн Јуче су побегла са рзда два осуђенкка беогрздског казненог завода. Они су били на раду на пруги Књажевац—Прахово. За њима је наређена погера.

Пратплата на „Стражу“

стајв један динар

Наше бојиште Ј(а црногорском фрокту ЦЕТИЊЕ, 13. марта. Последњих дана напријатељ је сталао отварао артиљериску ватру, а местимично пешадиску против свију фронтова црногорске војске, али без резултата. Улад ^Трнауша ЦЕТИЊЕ, 13. марта. Ноћу, између 12. и 13, марта, Арнаутису у више мањи група нзпали нашу границу у празцу Ђзковице, али су сви ови нзпади од бијени и нзпадачи добро кажњени.

Дијаманди у Букурешту ПЕТРОГРАД, 14. марта. Румунски посланик у Петрограду г. Дијамаиди после посете код Сазонов; отпутовао је брзим возом за Букурешт. У дипломатским круговима петроградским прндају овом путу полИтички кдрактер.

— Очајно стање у турској престоници

СОФИЈА, 15. марта. Услед оскудице у жчвотним намирницама у Цариграду је настало очајно стање. Поаушзј да се жито и остале намирнице реквирирају и издају на бонове, пропао је. Иако је власт цену хлебу прописала, ипак се овај продаје по невероватно високој цени. Исто је тзко и са животвим намирнипама. У квартовима где станује сиротиња дошло је до омањих сукоба између грађана и власти. Насупрот демантима одржава се још увек вест да је откривена завера против Талат«5еја, министра унутрашњих дела. Ухапшено је неколико лица.

Из Грчке — Изјава Гунариса АТИНА, 15 марта. — По вестима ирпљеним из веро достојних извора Гунарис је пред дипломатским представником једне силе из Споразума изјавио: како би Грчка ушла у акцију и својим трупама припомогла Савезничку флоту у

Дарданелима, кад би добила гаранцију да неће бита нападнута од Бугарске, која је на грчко-бугарској граници сконцетрисала знатну војну снагу. Лист .Ембро'* јавља да се између Грчке а Споразума возе преговори. Гарантујући Грчкој оружану помоћ у слу чају непријатељжој корака од стране Бугарске, Слоразум нуди Грчкој и знатне компензације у Јонском Мору.

РУСКД ОФДНЗИВД ЈСа Хабказу ПЕТРОГРАД, 14. марта. Коминике главног ђенералштаба кавкаске војске од 12, марта : било је делнмичних борби у пределу Тоансчерока и у правцу Олтија, на осталим тачкама фронта влада релативан мнр. У |укобсх8 БУКУРЕШТ, 15. марта. Из Маморнице јављају: Из Нове Сулице пристижу нове руске трупе. Дошло је до неколико безначајних борби. Неколико аустриских напада нз руско де:но крило одбијени су са великим губитцима. Ј(аб Чериобицом БУКУРЕШТ, 15, марта. Неколико руских аероплана летели су над Черновицом. Са аустриске стр^не избачено је неколико метака, но остали су о:з дејствз, а аероплани су се вратили у логор без икакве повреле.

ФРАНЦУСКД ОФДНЗИВД С? фрохшоба ПАРИЗ, 14. мзрта. Званичан комивике од 13. марта Јзвљзју за артиљериску борбу у Белгији у пределу Њепора, заузели смо северно од С^н Жоржа једно пољско добро у близини нашег фронта. У Шампзњи, после непријатељевог бомбардовања није дошло до пешадиског напада. У Лорену, северно од Баденвилера добро смо утврдили терен који смо освојили још 9. марта. У Елзасу код Рајхакеркопфа Немца су бацали на наше ровове једну заизљиву течност али без резултата. Шест наших авијатичара бацилиг су бомбе на сместишта за дирижабле у Фраскати у и на железначку сганицу у Мецу, на коју 1 е пало око 12 пројектила, што је произвело велику панику. И ако су на њих отворили јаку топовску паљбу, авијатичари су успели да се врате неповређени; и на ка сарне источио од Ш тразб урга бацане су бомбе.

моли за поклоне: новаца, душека, гаћа, чарапа, сламарица, кошуља, јоргана, јастука, поњава, ћилима, , т _ шареница, пешкира, марама, назу, влца, опанака. ципел-\ па'уча. нанула и посуђа.

лази у једној нашој вароши ци, где цепа дрва, те се са својом унуксм рани.

И то против кога? Против оних народности, које с једне симпатишем, а с друге им стране морам пребацити, ззшго су дозволили, да буду под јармљени и зашто се нису наслањали један у другога. Међутим, чини ми се целаје та вика узалудна. Дух народњи не успављује се тако лако; на род ипак не може да оснива своју будућност на потпуној пропаста другог народа. Међусобна борба народности може донети резултат, који Немци можда и не очекују. Може да се ватрз, коју они распирују, окрене против њих, да плам те ватре обухвата он народе, који су до

сгда живели у неслози и да „ујпђиз ипШб“ збаце заједнички јарам, јарам немачки. Овај немачки огртач бачен на Черновицу може само да одржи, а не и да потисне неизбежну борбу раса и ин тереса. Студенти прг но што заврше студије на универзитету немачком, пре него буду нах« рањени немгчком литературом и филозофијом, одлазе, да очеличе свој национални осе ћај, да оживе свој партику ларизам на грудима удружења. Има удружења немач ких (,,51ис1еа1:епуегете <г ) са сугестивиим именима—,,Ар* миниа, Теутониа“ — а свз га нам удружења показују, како није никаква разлика у култури аустро-немачкој и немачкој. Има и удружења рутенских, румунских и т. ц. На сва су она огњишта стра« начког живота и народне мрж-1 ње. Свака увреда нанесена|

поједином чдану удружења јесте увреда и за цело удружење. Такова се увреда може опрати само двобојом. Тај немачки обич ;ј удомаћио се и код румунског, рутенског и иољског ђзчства, а има ту рђаву последицу, да потпирује иационални пОносирасну борбу. Ова расна борба расте сасвим природно и у исго вре ме, када младост прегази у мужевно доба; зидови ђачких удружења (,,51ис1еп1епћејте“) постају стециштем и људи, јучерашњих студената, а данас репрезентаната јавног жи вота. Мења се само карактер тих удружења; замењује се сабља ђачка са снажнијим оружјем: пером и речју. Почињу се груписати по народностима, да их више има и да се осећзју јачим. Парола царевине: „Ушђиз чп1из“ при< стајала би боље и била би мање смешном на прочеву

„куће народности“, него ли на грбу Хабсбурговацз. Ове су „куће народностне“ (Мајзопз пађопа1ез) грађанлмз всто оно, што су ,,51и (1еп1епђс1те“ младим људима. У овим се домовима састају иолитвчари; вође народности; у њчма се дебатира о интересима партије; у њвма се предузимају мере народне е фанзиве и офанзиве; у њима се бирају народни комитети, држе се конференције, примају се новине у језику дотичне народности; и т. д. Прођимо „Господском улицом“ (Неггеп^аззе) куда шета свет вароши Чераовице у свој елеганцији и леаоти.ЈЕно и (<3еи1зсђез Наиз) новосазадани дом немачки. У пзртеру тога дана налазимо магацине и оделења за продукте немачке; по осгалим ее спрато вима налазе сале партија немачких ђака, сале за забаву, у којима се разлеже немачка

песма — јако средство локонизације, како је рекао Базмарк. Ујз а у1з дома немачког нчлази се „Дом пољски“. Број Пољака, који станују у Буковини, по службеној статистици изнаша 24.000 одкојих су само 4.000 Пољаци, а остали говоре само пољски, а припадају осталим народностима. Како да се проту мачи толики уплив пољски у Буковини према тако малом броју становника? Краљ пољски покушавао је, да освоји Буковину; а пре анексије Буковине Аустрији бнла је иста Судбина Буковине као р она Галиције до г. 1849 — а у* плив Пољака је био у Галицаји огроман, одатле и датира и уплив Пољака у Буко* вини. — Свршиће се —