Straža

Страна 2

С Т Р А Ж А

Број 104

тШ

' I ■■ ■

ишли на рачун Аустрије или Немачке!" Доносећи ову изјаву та' лијански готово сви лестови примећују, да она не одговвра истини, што се најбоље чиди оо ужурбаносги и страху који је данас обу зео целу дунавску монархију. И сами аустриски вој ни кругови увидели су да су Немци дгнас о сувише изнурени да би м.гли да даоу отпора, стога је и извр шена дислокацвја трупа и знатан сео немачке армаде бачен је у Карпате, како би се омело надирање Руса и осујетио план руског генералштаба да преко прегажене Аустрије загрози Немачкоч Ј

Каиднда

СОЛУН, 15 апр. Припреме за нове изборе чане се увелико. Агитација је већ увелзко почела. Из кругова Венизелосове стран ке говоре да ће се он кандидовати у срезу, ктји је до сада слао Гунариса. Вгрује се да ће Венизелос тући Гунфиса иа азборгм 1 .

грудима, дошле су пред општину и т ражиле су хлеба и брашна. — Хлеба, нам дајте, хле* ба нам дајте! — викате су оне, када се на балкову указао председник опшгине Но како је општина сав кредит за исжрану становништва изцрпела, а како су прилсзи, који се купе, ве ома малИ, то општина није могла ништа да учини, како би гладчима помсла.

на ровове у Калони за коју смо јучејавилв, одбацивши неаријатеља који је по том отпочео напад ксточније, према Сан Р«нију, очеввдно у ванери да се поврати Е парж. После жестоког бомбардовања развиаа се јака бо{ ба на источг ш падинама ових положаја, но немачки је вапад пропао.

II Кшшиа

№

Шпа

.ја ћ«

- Борбе у Ужону Букурешт, 15 апр. На Карпатима се в гди жестока артиљг риска борба са непријатељском артиљери јом. Руси су напрегли све напоре да се прсбију крсз ћлавац Ужок.

- Рад у Круповој фабрпцо

— Грчии добровољци

Букурешт, 15. апр Саопштавају из Атине, да је око 15.000 Грка са острва Митилена, мгђу њима велики број резервних официра, изјавило жељу гувернеру острва, да их приме као добрсвољце. После сзветовЕња са командантом флоте гувернер ]е примио понуду Грка в они су увршћени у ред Савезничких војника.

Осећајући да се ближе дани решавајућих битака, у н мачким всјним круговима чине се журно припреме, да би немачке трупе биле што спремније. Тако према весгима из Берлина инжињер Емич Фромхолц посетио је главнокомандујућег Хшден буу.га и тражио да му се стави на расаолсжење 50 хиљаоа људи, који су били упослени у Круповој фабрици оружја. У круповој фа брица сзда ради око триле сет хиљада душа.

Ушш 1 1 шт

— Фанаисијсма иагодба продужена аа годаиу даиа -

Енгпесин вероплаии. Букурешт, 15. апр. Из Цариграда јављају, да су три енглеска аероплана; летела нзд градом Медитос ј и бацили неко:..ко бомби, које су оштетгле зграду у којој станује гувернер.

Ч\

- У Пештн је овладала ужасиа глад —

Букурешт, 15 апр. .Нова Сл. Преса" која је овамо дошла доно л и да је на последњој сед" л угар ског парламента шљено прсдужење фин? лјске ндгодбе између \'гарске и Хрватске. Продужење важи за целу 1915 годину.

РИМ, 14 апр. Једна угледна личностиз мадридских владајућих кругова изјавила је, да су сви гласови о ингервенција Шпаније неистинити. Ш та-

нија ће и даље остати пеутр^лна, јер нема никаквих раз^ога која оије руководили да напусти своје досадашње држање!

рабош

М?вгова срећа

Он је до сгдл написао низ чланака о срећи свих људи, који су у таквом положају да се могу назвати срећним. Његова открића ипак нису учинила оно, што би следовало као природна последица његових умних закључака: да његови јунаци постану митолошке личности & 1а Огбрие! А у томе, заиста, и јесте његова срећа — што он ипак није толико велики, колико је својом дугачком фигуром обећавао.

НАШЕ БОЈИШТЕ

^ероплах над Јрахобом

ЦЕТИЊЕ, 14. априла. — Један непријатељски ае роплан летео је 13. априла над Граховоми гађоО паше трупе из митраљезг, али без икаква резултата, Истог дана жпријатељ је отварзо безуспешну ар.иљервску вагру протвв херцеговач ког о дреда.

Долезак лек?ра

Јуче је сгигло 5 француских лекара из Ниша, сни ће бити ркпоређени по овд. болницама на раду.

Митрополитоа нрилог Њ. В. Митрополит Ди митрије, послзо је из Ниша 200 динара, као свој прз лог и то: 100 динара Срем цима и 100 динчрз Боскн цима

Из М 05 НСГ ОдСора На последњојседници Ме сног Одбсра за Беогрзд решено је, да грађани са Чу карице, Милсшсзца и Ду шзновца од сада првмзјуј додељену помоћ на кгси Месног Одбора.

Лвпа Пераћева Услед нагомилано'’ материј-ла ромгн , Ле/а Перићева“ морао је изостати из данашњег броја.

Велико и налопродавци о цешнику Велико и малопродавци тражили су од Месног Од бра да се укине ценоваик и допусти слободна конку ренпијз. Двзинфзкција взгоаа Железничка Инспекција нарсдзла је да сва вдгони погле сваке вожње морзју се дезинфикозати.

Рекуренс

Последњчх неколико дана у Београду се нвје појавио на једзн случај поболевањз од рекуренсг«.

КНПЈВ1Ш РЕ1ВРТЕР

Крагујевац, 14. априла Нешто одбор за сузби јање заразе, нсшго ревносни чланови сгргнвх мисзја уз рс^носну сарадњу месчих аододбора, и Санитетских власти, учинишо да зараза V Кра|ујсвцу знатноопаш Јавни лохали су скоро сви лепо окречени и исчишћеги, -- задоцнела треба да по хитгју с тим — и милина је давас • идети примерну чи.тоћу по кафанама. Неће дуго проћи, и заразећеиз гледа потпуно нестати. Препоручили би са нзше стране, још, да се у инте ресу здравствености затворе све приватне кујне и ашчинице, у којима се скупга последњи друштвени еле менат, .костирајући се* за мале парг. Тосу махом пр љаве уџберице, које се ни када чисто одрж. вати не могу, и чији су „пашажери" по^ледња талог нашег лруштва. Ту врло често свраћају в војници, који ОЛаКО после з: разе и себе, и околину. ј^Обу би улогу требало да узме на себе војна станица, споразумио са општинсм Пођите греко вароши унакрст: Палилулом, Моле рсвића улицгм, главчом улицом, и оном између .Шишка“ и Гушића кафане, па ћете видеги те радње и њихове госте. Да ве, треба још једном пооштрити наредбу, да се болесни војници вгн болни ца нигде виђата не смеју, нарочито по јавнг.м лока ламз, а иојним комисијамз нгредити да хитно врше прегледе б^лесиих воЈНина, — па ћете видети, колико ће нагло заразе нестати. —

царине, после продавао гра ђ шству по добре паре. У хваћен јелнтм у и све че тири* он је после сву кри вицу свалио на сво а момка, који је кахо чусмо, од зојних суд/ва осуђ«н на 4 године р бије. Међутим, он лично, не с мо да се је спгсао кри вице; не само да је остављен у Крагујенцу да и да ље пуни своје дубоке грчке џепове, — већ ономад ви десмо и м мка му, ссуђе ног, на улици и радњи Дакле у слободи. Е реците сада, да није наша Србија обет Јвана зем ља, за злочинце.

Наш начелник, г. Марко Ђурашковић, иде нам из Крагурвца. Жалимо г. Ђу рашковића као доброг човека Али је боље што иде одабде, и за нас, и за њега. А зашто, то и он сам зна. (а заа и оно код „Руже") И секретар његов, веле, да ће бати премештен; што би у осталом бзло и на своме мелу Али веле, даље, то ће ићи потеже, јерсејеза лс жила за њега једна углед на личност. У осталом ввдећемс! о.

Прмнуо

Са запада

„Аз Ешт“ доноси да је у Пешти овладала ужасна глад. Власт је реквирврала све штс се могло реквири рати, па ипак то није унело ни иајмање олакшвпе у набгвкама животвих нами^ница. Нарочито је велика оскудвца у хлебу, Пре два дана читгва поворка гладних матера са децама на

— У Белгијн ПаРИЗ, 14 апр. У Белгија су британске трупе задржале два нем&ч канапада, извршена од Пашендола и Дебруцена. Непријатељ је по том бомбар дочао И’р. Наше наступање поред изерског канала продужује се. — Ное немачии пор:■ —

Распоред поеледњв иласв ђака Извештени смо, да ће 23 ов. мес. бати распоређена по јединвцама сви ђаци поднгредници, р.ђени 1895 год

За сиротлњу Јуче је стигло 10.000 килограма пасуљз, које је послало Мин. Унутрашњвх Дела, да се разда сиромашним порсд’ цама. Пасуљ ће се раздавати по реонимг |

После дужег боловањз, премануо је у цвету мла дости у 18 годани, Драго љуб Стојановчћ, типограф Међ/ својим колегама, иако млад, уживао је сим пзтиЈе и био је у свему исораван Бог да му душу прости

Угушио се

У Нотр Дам де-Л рет од били смо немачки напад из над Меза. Борба се развија

Рад поресш г дборг

Г. Мингстар Фингнсија решио је да св» птргски Одбора у Новој Србији прО' дуже ргд

Прекјуче на ноћ у своме стану у Видинској ул. угу шио се )д дииа Пера Јовансвић просијак. Ватру је произвела по Свему судећи цчгарета.

У једној болници је над зораик, извесгн резервни официр, коме је стј а:т да скине офиц р:ку ункформу седне за сто )правни<а болнице, и јгвно, кроји обуће људвма, са кожном шустерском кецељом. Радити свој посао није срамота; али га расити на оваЈ начин, п >д палетуш! 0 М 1 једнога срп ског офацчра, тамо где му иесто није тј ке одлбравамо. Мз да је гбсп^динобућар по занату. Управник га зато није ни опоменуо, али је због тога добио скројеае чизме, које су по'ле заробљеници до вршили —

Писах р?наје, како је један овд. баналин, помоћ/ свога момка, обвезнчка, до бављао лажно робу из Со луна, на иие Врхов 1 е Команде, па је исгу добизену без плаћене подвознинг и

Као младић ол својих 18 година, Фрања је сео на хабзбуршки престо, и то баш у времену крвопролића, — маџарске буие, када је слапген у главном помоћу Срба. Помоћу Русије, која је Маџаре на Внлагошу сатрча, Фрања се на престолу одржао, према којој се је ои после одуживао познатом невлагодарношћу; и та беда и зло за огроман број људства, тај бссприкерно лукав и у греху огрезао старац, кроз цео свој живот умео је да почини необичаа зла дела и при свему томе, да се свакад народу представи као смирени сградалник кога „беда 1 ' не осгављ.", те је тако умео да масу згвиличи и да свакад према себи изазове неку вр:ту сажаљења пре него осуду, у чему је са необичном мајсторијом, управо виртуозношћу, стално успевао! Озо сграши.то у људском облику, поред безброј почињених зала, смрсио је конце свом брату Максимигијану, кога је отпратио у сигурну смрт, у Мексико, јер треба зиати, да су и )амо биле претензије и интереси хабзбуршко - аусгријски, где је Максимилчјан и убијен Постоји јака основа подозрења, да је Фрања у Мајерлингу удесио убиство свога јединца Рудолфа из разлога, шго је његов син више био наклоњен Слозенима, услед чега је имао ^ероватан изглед за ' рзо долажење на престо, да у споразуму са својом добром матером царицом Јелисаветом замени свога неваљалог оца; и друго, што је овај сгари похотљчвац’ хгео, да Рудолфова жена Сте-

фалија остане бсз заштите према овом одвралном чудовишту, кога је њсгова жена царица I Јелисавста због гадости морала , ла напусти и хтела је да изда ј мемоаре о страхотама које је |овај цзр починио. Кад је овај демон преко огромног броја својих шпвјуна са којима је стално био у вези сазнао, даје царица Јелисавета решена да изнесе на јавност сграховита дела његова, он је удесио, да Лучелијева зашиљена турпија онемогући то, у чему је дакле успео, јер је том прилаком царица Јелисавета за увек ућутала. Познато је и то, да се овај зао дух спремао да и Фрањи ј Фердинанду угаси свећу.да неби ! б«о крунисан као цар аустриЈј ски, јер је Фрањи Јосифу главна брига да он буде последњи цар двојне монархпје — што ће се већ и испунити — да ли са потпуним учешћем његовог апостолсквг величанства“, то ће нам тек имати да покаже будућносг. Под маском Језуитске смиреносги, овај је створ у друштву са једноруким Виљемом довео народе до општег рата, у који су намамили и нагнали милионе људи на касагшицу и клање какво историја човечзнсгва није запамтила до ове 1914 године, када ови окорели зли дуси ликују и наслађују се овом огромном несрећом људском. Личношћу овог страшног цара имаће психијатри да се много позабаве студирањем монсгрума коме по злу нема равна, каји огромном броју људи кроз цез и предуги свој живот под милостивом мином на лицу своме задаваше лево и десно сграховите ударце, коме ево пође за руком, да и на самоме крају живота свога створи незапакћену несрећу међу народима.

(Наставиће се)

Изашло је из штампе:

ИШЈ ИШ ДРЖШ

Написао X. А. Л ФИШЕР проректор Шофилд, Униперсигета

СА ПРЕДГОВОРОМ М. Ђ. МИЛОјЕВИЋА Цена 0.50 дин.

Ншвгш Кгарвд Геце Кона - Београд

2-3

110Ш1Ш1Ш ОМШШ

потребује часовничарско-јувелирска радња Драг. Н Дидштријввића у Зајечару. Плата добра, место стално. 120,1-3

[010180 НРТВ8Ш

јима готових свију сорти!

код ТИШЛЕРА РАНЕ

|Балклнска улица бр. 49. (КраЈ |љева пввара) код „ЗЛАТНОГГ КРСТА“

Р101

БРОГРАД

4-13

пасује таман као што треба! Не знам, да ли ће и даље „Ћифта* хватати дј: ва и продзвати за ексере за зе мунице, али да је добио в « лики стра’, о томе су даге доказа и његове чакширс... али 0 томе, молим вас ћу тите, да не чује његова женв? Јер би тада могао доћи и до развода, и ја то ре желим. У ссталом, има и томе лека. Сасвим просто: купити нове чакшире.

рашка пошпа

Војин Јовановић, каплзр 4 чете 1 батаљона VIII пешадиЈског пука другог позива. нека се јави своме брату Стевч у Београду. И молим онога ко би шта знао о поменутом Војину да ме исвести на адресу: Стеви Јовановићу, Краља Милана у/с П8 Београд.

ЕЊ\ ЈР. ДЕВОјКА ЗА САВ НИ ПОСАО, ГАВИТИ СЕ Ш1ВУ .СТРАЖЕЧЈ^

НАЈНОВИЈЕ!

НАЈНОВИЈЕ!

А. ДИМА

НАПОЛЕОН ОД РОЂЕЊА ДО СМРТИ

Преасли са француског. А. МАКСИМОВИЋ и В. КАЋАНСКИ

Са лредговором г. П. М. ПЕТРОВИЋА

:ИЛУСТР0ВАН0::

САДРЖАЈ:

1. НАПОЛЕОН БОНАГ1АРТА 2. ЂЕНЕРАЛ ЋОНАНАРТА 3. БОНАПАРТА ПРВИ КОНЗУЛ 4. НАПОЛЕОН ЦАР 5. НА ОСТРВУ ЕЛБИ 6. СТО ДАНА 7. НАПОЛЕОН НА СВ. ЈЕЛЕНИ. <240 стр.иа)

Поруцбине се врше по прнјену новце или кл доилату.

Књнжарнна, повереиццнма н нрелродавинма 30 од сто

ПОРУЏБИНЕ ПРИМА КЊИЖАРА ::::::: : : : : : „НАПРЕДАК“ Кнез Михај.1с9а улица - БЕОГРАД -

в-б

ФОТОГРАФСКИ АПАЕАТ

ко и.ча I . на продају, нека се обрати администрацији овог листа. 122,1—3

ЕЛЕГАНТНА лепа млада жена или девојка тражи се аа домаћицу код једногиптелигеитног младог господииа. Упитати у адмииистрацији овога листа. : : : :

] ПШ88 ВШ 11

Ко неће да има с ду косу, а неће да је бојадише, тај нека узме

ј.вдску воду

од које ће коса добити првобитну боју. 1 флаша са упуством 2.— дин. Доплатом шаљеио најмање 3 флаше.

Крал>. Срп. Днврски Фрнзери 1ИИ г. аш> - 1Е0ГП1

ж»жжжжжжтжтжмшмжжжжжжшшж | „Сабикачка ЈСасина“ § Филијал .РУСКОГ ЦАРА“

т т

Са болом у души јављам свима сродницима, прија|тељима и позианицима, да је наш мили и никад нечрежаљени супруг и брат

Ш препоруч)'Је своје вино „РУЖИЦУ'* подрума „Руског Л: т Шра“. — Исто тако пречсручу,е све врсте УЖИЧКЕ Л т РАКИЈЕ: шљивовице, љуте и клековаче. Цј[ КУЈНА домаћа — цене умерене. Нарочита пажња ш обраћена је на чистоћу. * Закупац МИХАЈЛО РАДОВИЋ н« Ж 107,3-5 Ш

ј+јКшјлоуЈ./епчебпћ (§ечлпја)

ГРАЂЕВИНАР

ЈЕЛЕНА МИЛКИЋ

I после дужег и тешког боловања преминуо је 24 мзрга 1у 12 часова » 47 години свога живота, а сахрањеи 25. марта у 3 часа по подне на новгм грсбљу. Београд, 1915 год. ОЖАЛОШЋЕНИ Супруга Јелена М. Лепчевић, брат Ђене Лепчевић грађеванар са осталом многобројном родбином. П*-* 3—3

МОДИСКИЊА - БЕОГРАД СПРЕМИЛА ЈЕ ВЕЛИКИ ИЗБОР, ВРЛО ЛЕПИХ

Модерних женских шешира

УЈаку

Нашем брату, односно синовцу, деверу, шураку и

Пошто је ово данас једина радња у Србији, која има оделења за фабрикацију Женскнх модеда

и пошто стоји у вези са помодним фирм&ма на страни, то је она једино у могућности, да и у данашњим приликама има аодерне ствари. Ради увере моли се п. пубдика за посету или писмену поручбину. — За уиу103 Шрсшњоаи шаље се доИгаШом. 6-10

+ Сбетезаоу (З’рету) р«шаћу

нојнп обвезннк

који је после кратког а тешког боловања умро 8 марта ове голине у алексиначкој болници, а 10. исгог месеца сахрањен у алексиначком гробљу, даваћемо четрдвсетолневни помен 16. априла о. г. на гробу. ОЖАЛОШЋЕНИ: Брат Живојин, сестре: Митева, Вукосава и Косара, стричеви; Стеван и Пера; стркне: Даница и Мара. снаха Лепосава, аетови: Пера и Лз«*: г»стпићи: Милан, ‘Бранко 118 и вла".; л ост ала многобројна фамилн|а. * 3 »

цЈтампарија Драг. Грегорића — Космијсхд 22.

Одговорни уредник Добривој Миладановић Зордна уд,