Straža
Број 106
БЕОГРАД СУБОТА 17 АПРИЛА 1915
Аареса аа телеграме: „СТРАЖА” - БЕОГРАД. Стан Редакцнје » Админ.: КосмаЈска ул. бр. 22. Огласн се дају у Админ. Цена утврђена.
I
Т5№*№ УђЕаЦЦЦДТ-а 1092
И ла .а свајСо ч ал у о ч. к:е додне,
I %
Невлвћена се пвема ше арш ма)у. - Рукопис* се ие ■ракају. Паема, рукописе, новац и еве остало што се одиоое на ливт, слати власввштку листа.
ТЕЛРФОН ЦГЕЛ/Уу I а РИ )Е ,1092
За сепаратан мир БУКУРЕШТ, 17 априла. — Аустриски посланик посетко је америчког посланпка за балканске државе, који резидира у Букурешту и са њиме је водио дуг разговзр. Одмах досле озог ргзговооа ампрички послкник ј* позвао послашже сил- из Споразумд и са њима је у своме кабинету одржао важну конференцију. Говори се да је на овој конференцији диплонњта по предлогу оустријског посланика сонаирзно з.млчште, на коме би се могли повести преговори између Аус.трз|е и осталих ратујуН^х сила о закључењу сепаратк.ог мира. Односи између немачког лосланика и аустријског, сзеден ',1 су на минимум. ЈОН,
Крв је већ пала — На аустро-кталнјанској граници дошло је о сукоба. СОЛУТ, 17 алрила Из Бриндизе јовљају, д; је ку ит^л^јакско-аустријској гранипи код карауле В?лзабје дошло до сукоба взмеђу аустрискгх и италијанских пограничних стргжзра. Сз италијанске стрз^е погинуо је јодан сфи> цир и два војзика. Са аустриЈске стране има такође жрт ва. Доугом ј?дном депе шом, тахође из Бриндиза јављају, да |е и на тријентској гр ници дошло на више места до суксбп.
САНТЈАГО
Догађаји на ратним в-> јиштима уаимају так'в оСрг и развој да н''је прергно таложити и ср ђ ’ва т и сппје иретензије и права на поје дине до данас заборављано своје саплеменике п те тгко сређећ- и кртстали ч а г. а и несумњивим и снажн м ар гумектима снабдевет е, пре тензвје и права иано-вти н-’ европски форум и тражати њчхову заштиту. Ну то се мора ЧР. 1 ИТИ са оправдан :м правом и основном пристој ношћу која треба да Б’ад» међу васа»:таним и цовили зованим народима. Светр? ба да буде логично, правично и снабдезечо очрав даним и истинитик разлозима Ту не сме сити аи тања терена. гигзњч пулса, согађања, оробања г* цењ кања. Све треб) да буде иложсно и истакчут.) са
аостојкнстзом и поштењем импонуј/ и <оја греба да буду нер, здв јне и присно везане одлике једког чоштеног и савесн :г човела. Не треба бити мегаломан, грандоман и шовиниста. Треб.] гражитн сгмо оно шго је проЕО и што има гмчслз г не испољав )Ти и пок зивз^и сеоје прождр љиве апе*иге и свој а грзн дсманске тенденц^је. Ми сви морамо извући поукт и к рчсно упуство за гвоја потражизања из ни мало за вид;:е гудбине и положаја јучерашње оугарске и Лу стро Неиачке. Прошло ј Ј време кад су се својв апе тчти и своје жеље мО'ли до но пуносги зад воњиги Данас свако не правдано и нессновано тражење једног па мпхзр и в;лчкоги н»ж лог, сас*им рззложно и чо-
ги 1Но, удружује и пр, тив ставља друге, све о:г.: е Данлс в лзд ■ и м р.; да вла да носс нзчело, начело на родносги и сваки ко ратује црггкв њега, ратује против са^ога себе То је начело дан с у потпуној и пуној примен \ О (0 је п^сгало закон, а го је против закона њега т[-еба гезати и судити му по закону. И Исалија, ако нгће по закону, по принци :у народностз, она је пре« ступник, у тотико пре шго је и самз заснованз и реализовгнз нт поменутом и јеј,ино гр.вичном прунципу. Она, ?ко мисли да'Т дриче и у°. поштује тај пр нцип, она одриче и не п< шгује счк»' себе. По коме зр ву и на ос нову чега тражи и помч шља да тражи И г алијл Дал»'зчију и наше прмморје? Да епје п -> п; а у иг-р дчосп;? Не а основу сгде? Дл. У том случају нека ј, ј Оуду поучнс, нримери А у стрије и Немачче. Прошло је време силе без пр в . Остало је гамо право са счлом Она је сила без пр- ва а ми смо г раво са си лом, онг '}'е преживелост а ми смо жирот. А живот је ј;чи од преживелосги. У иитересу саи - Италије није да стварз себи сд прија геља непрвјатељг. И ако нас буле остав ла и морал но п >т?ом гла да створимо нзше национз (но јсд; нство, она ће у нама им;-ти јелн г дгброг н поузданог пријдт ља, - ко ј,зс пак уде ппе. чпвалз, и лко 6уд< насле д>'лз аустри ску улогу, она ће у вама имати крнног и опасног пспријатеља Он зна како је пр шла Аустрв ја. Ми туђе не трач<иио а своје »е дамо Своје ћемо
јдо пОСледње апа крви брз-1 тим факт> м Некд се не)се н г. Драшкпвнћ ваингере-| ј'’дном фаталном игром: ^инити. Ми д.1( С улажемо и поводе за шовинистичким |суЈс_мало ^ ову упзрложену Т у 8Цк ј а Савеза достигла је
| >лажила сио толике жртвеј« иегалоианским стоујаш ј1”? ђ «"Г„ С ио К, узме’“л«у ЖI д ћемо сва, ог киЈИ буд.с|које нс одв^де до^;им пу . , Л у и рашчисти, ирво најста|ХТТ0 дд гс корнстп нашим ј тем и не доводе Дч, корис- ! рије па и све млађе, целој |жртвама и на к м текови ног циља. На њима ј? дајстрјшн. И ми новннари рећи |аом прогласити за кајвећег ј начини од нас или свогпо- ,ћемо М У велико хваЛа. - ? | неаријатеља. Ми данас во штечог и поуздансг прија 1дчмо борбу на живот и тељ? или опасвог и стрз смрт Ми мс-рамо добити!хозчтог непријатеља. Нгка јсве Југословеиске покрајине| им увек на уму буде неI зустро - угарске монзрхвје маччи имп< ри 1 ализгм и њејер је то наше к сгмо на-1гов трагичзн завршетгк. ше, или гзггнућемо сви до| Пппвљамо туђе не траједног. ! жимо а за своје ћемо и по И званични представнициј следњу кап кј>ви дати! Ита ије имд|у рачукати са
Опанчарска афера
— Г«|»ваи*кк *с« )»■ под нф№■ б« 0**2 л^иотала на снр Бивши немтчки министар колонија, државна секретар Дернбургнаа- сао је под I ор I њим нагловок у Њујоршкој Преси члатак. Германски јсу услоаи по Дернбургу овч: 1 ) Герм. вија понст је а ев куише Белгију, и да 10 ј
врати пуну незав:,сно:т Да Јље, Немачка пристаје да разума је сигурна и у њ/
дулмивациЈу сво|е кригич ности. Три кајкарактејгистичније одлике ове всјне коЈа тако јзсно говори о неуспеху Савсза ове су: неуспех Немаца на заг а н>)м бојишту -ораз на источчои фрокту и силна ру ска сфанзива у Карпатима, која је дошла после стра ховигог пораза АустрЈјанаца у Србији. Г1олож?ј Екглеске на ио■ ру данас је та*ав, да 1*?е« мачка нема наде, да попра ве своју очајну сптуаиију. А морална сила Русије, Фрашу ке и Србије тол: ко је »ака, да је немачки гог Од 42 см. нишгзвна пр ма њој. П.,бсда Трсјног Сас
— Очекују се хапшења — Специјалнн извештај НИШ, 17 априла. — Ислепник по опанчгрској ј понесе један део терета у не м же нико да суасња. ; сфери отпочео |е сагл ушавгњ Ј . Јуче је саслуш на к>< [ оправкама јапчих зграда по о;т ч >м извешт. ји. који су миси|а, к <>|4 |е у Иоаховч прими а рђаве опанче и њима Г' ; :Ја х У 1 ' Р ата ' ка0 ; н м дошли последњих да? г —— л— , -—**-- !и у давању извгсне оштетеIст фржтгва, то п потто| њшу вој ску тера|ући |е у Орлнице и у ! И кдустрвјс«им предузећима., ђују 1 смрт. Дш1«< * <? 5 >С»ушцао;у лифсркига оЉлроши 3 \ У и«м1>>ху 9« б««, Нв ‘^ачка тражн слободаптранзпт кроз Белгију 3. ) Да се приз^а и осчгура (.поразум о равно п рав Н 0 С 1 И на м )ру. 4. ) Исправка гракнце оре.
којк се налазе у Нишу. Ислеаник је и оста ле позвао гелеграфски. Сазнао сам да се између наше иладе и влада лржан а у којчка с у се гклонили афераш 4 вод» : преговори о њих в ом нреа в*<њу, к^к - би одговарзли I и искусили ппзледну к азну. Народ се гнуш^ < вих зл<< чинаиа и свчк г часа очеку)е решење о х. пшењу лЈпуж а ма Француској.Ј јовановић. ” 5.) 51ашз чио ап!е на и сгочеом фровту. Но Турска јпогрдније ружио све своје чи- МР Р а признати као СфР'
Хроз шибу
Наше пошге
зовнике и војке цензуре, остао Р* нем^чких интереса! јјгнсги и у раду и у понашзњу, | з5ог чега су и неке тужбеис-ј Ц У једном ранијсм броју пи-' посла . не г. министру. Г. минисали смо о упоавнику проку-ј сга Р ! е на Ј аа Д послао комесара ' пачке поште и његовом чудно- ксмеса Р |е све кривице утвркатгм и V гпему ла огулу то- дио и ОЧвКИВалО се Да ћР у-: _ Ј*д ч ® мепвјашмо ■ишп.ен.е ватсм и у свему за осуду п0 ' ■ 1Ша п НКК л,. тн УК . 10Њен ; о-оиду оног нрвавог р*та. _ пашг Ну, на жалист, лри- ‘Р ~ нкк иптИ > К10њен , а - тс нуђени смо да се понсво врз ј данас Г0 НИ Ј е учињено. Са.ур-ј Копекхзшка „Полигнкен* имо на исто. Том приликст н0 ' е нек ‘’ к РУ пан 1 °сподин У,доно:к под г рњчм н:'~»о »г'- ,-,|п нмгплнпу одељењу та актд «омесарова, к као и ова ракиЈ’а, бацио у ф’в • | *1Пан^к из кога вздкми јоку да се тамо и забораве. | Овз меСТа: У осгалом чакав је шегр, та- — Гројнч Сзве;, отно
I изнели смг, '-чо незгоднчх ,ствари, ко,е у.равнвк поште | ичје био у сг. ку да дгмантује Од тог времена учрзвник >е и
I даље настазио да сс понаша ј кав Ј е л службени ! као пустахчја. пгпвао јв и кзј- Мислимо да је веђ време да
сно двјјни С вез сч т;р ском, дзндссе нач з^ п> ед
Коипемзацмје П%апмји — Спораауи са СрГ-јо* - Суд !мма Хрв.псне Милано, 16 апркла Италк 1 анскн лисгсви гмају ов 1 ј исвештај о спољној сигуацији, која јегтворенз држањем Игал* ј< : — Г. Тигони, тздијзнски апсланик у Паризу п- сетио ј 1 г ДелктСеа, мивистра иг острачкх ае <а и са њние је дуго конфергсзо о комчензациЈзм?, кО|е Снсемоле даги Игалијо. Према информгиијзма са д -бр о5а* •ештеке гтране, и - зсђу и тјнк' ) и Делк сеа чостигнут Је потаун с ора;у» 1 . П . ве гимз из ) с»чх инзора, чо сле конфе цкје га Делк
Ф^ЈБТОН
Иа
рВТНИ)
1 &:
. I
9 Јазда ђура Прможиин „Црвеног Ирсга* Можда сте чули, и мож да сте и прочатали ово шк наводим, да: „Ми живимп у либералноме пеку, кад јмисао слободна", како пева Лорд Бајрон; и ја б»т мо гао да пустим г. ала Ђуру, да нам гсвори о родољубљу, када би он имао толикс исто речи колико наполеона у каси. Али. по стицају околности ичи судбине, он нема баш тога Газда Ђура је, пореклом Србин и као такав, зн«о је (*ли није волео да се сећа!) да постоји: ЈЦрвени Крст*. Али су ипак сви глед-лау в, и очекивали од Али чекањт је бил) так. 1 . посае
лечо се сећам, да сумно»е ол њих причахе чуда од ри дољугљ' 1 . — Права чуда ! Иаки овг није век чуда Јепна сд њчх ми )е причзла Долгзчла је прчо н јбо -атијима, јер гу је ,кгј»гкше“. Спмо се осмехну, (си г/рно од ро^.ољубља!) заауку кључ у г.асу, па ваде
Ого I ајсогапф-Ј) А он је свечанс г зјавио: г а је ј> ш пре 20 година (ово псдвла чим!) првлсжио једном за на свнгда (н ово треба подвућв!) ,Црвет:см Крсту* 200 динара, па вели. ,До ста је! Не може се све дати!”
ц :г*н >и за 0 10 п. дин. Д јс овај фс-н ?м . ни случај зиала госпг ђица, она можда не би ни ишла да тражи пралог од газда Ђуре. али она је тгк дспг.ч^- чула, пг се ; крај сп^х чуда, и — сме ј«ла. Али, по нехих пута
банкр, и вичу: „Ево. узми исто доба сутра дан, :азда] нзроде!" л 3а теС>е жинимо, Ђура седсћи пред својом за тебе мремс, и — бога -радњом, чује: да геки се тимо с«!* Долазила је, ијљвк пролаје врто јевт«кс начгзилаЈе на „усрдаи* при |иеку ћубасту коу.ошну. Од Јем и готовосО мах одјури и ку пл, али, ова Дакле, она казује ово. | Нубастл грешница после чеНаравно, о твм бигатима, | тврт часа сзмо савв жа који у мврно до^а увек се лссно главу, иепружи ноге испрсе, и в де прту реч и кри> а, и — црч>*. Гатда н је приложио — дваЈЂура стао, ла Је гледа као
Д(*зполићете, за једап госаођице ко, су скуаљтле кратал внтермецо? — У то
прилоге, ..зачнаге” се, п? пошто пого хоће, дч и са тако — „великодушн) х“ приложника иссамче (наролнл израз, који од прглике значи исто што в: т.скукатм!) ча мз колчмо само да им до.чтжу — да су оне у праву! А то је 6 ео прави баук гз мнсге бсгатије, па ц за газдг Ђуру.. — Гле, ти њк'! — виче метрћ умаије, у вредвостијл- мнсли: з. р буд* на бо}-м н -- штв се с не ту ^трпа060 пр. дин.; други — је•јном пољу и дзј> мјјтвију ва:у! Ко ј, то јошГвпдео.. дан сапуи, у вредноств 0 ?0? наии, туд и ко ошке?! Про женск !
'ОКАО* Ђу
п. Дкн.; трећи - чешаљ;јђе један, «г I аже: „Г: чгтвртв - војничко мало ни је Циганама таада /гледалце; пети фртгљ ккле; ро!“ и Не рече г*.зда Ђ<'ра, каве; шеств — пола квлај,,само мсгу да је продзм!“ шећ^-ра; сс^ми — за 0 30 — И после тлике „дсбате' П дин. шшиодла; и теко даље редом, лок нису до газда Ђуру (он Је
И тако одлуч»ија и рече: - Ево,
једна речитијт и сд других, уђе,
пет месе, газда. |Газда Ђура пок.јоои гла где »у се уке^ади и мн ги ну одј*дз, па само шмркће! околни тргосци, газда Ђу-! — Па, ш.а је! Шта Сте ра нрсдзде мртву кокошкујсве заохуавла меле! Има
в. љца још Срби Н.сакс мо ја... пма нас. још ,па триота“! Госп ђита ћути и чека. Ћути Ђура, и а< што јг госпгђица неспрест п но стојапл, скочч Ђура и речс: — Шта ч;каш., Немој више да ми долаавш, нисам ја зч свет тек’о! — бајаги увређ^ н. •— Али сте покоћу зета стекти! — кзже госпођица. — Не знам ја то, пастан љј газда Ђура, Ја сам дДо, и ке дам више! — Али, то је бало пре 20 годенз. А за то време, ви сте у свој земљн зарадили више од милк уна, па би требало кз захвалнгсти премг земљ«, која је у кр«. тичнии приликама... — Не дајем нихсмрачу на, виче Ђура. ’0ћете -и ме одерегс, па после дз идем да — просим! — Не, не, глзда Ђуро, нећете ви да просите. В« ст& сзј радилв вслику згрзду, коју вам је наша држава узела за једво велико над-
лештво, па- вам плгћа 20 Јиљгда динара гоа г л»с»Д жле, ,да будете пре-> > држаки пажљиви. кг' ■ на пре-иа взма. - Е б гме. оа дг, плзћа... нема б.чдзва! — Ипак би требало Да
— Ид..ге, не д м иед^м, дит ! Хо Љ'< и! X", љ)Д‘', тр шн нап« : »! — Не могу б.з ари .ога! илговориг е госорђица; |Ја д бвла само јгдно дугме сд % шег капута. — А, то никако! То ии
дате, наставља госпођица, |Како1 — праскашс Ђура.| срам та је, да се чује: ви,' И ,чад госпођииа виде не нфкућнији гззда, па — |могућк >ст, пр }е му са о ништа! смехим, и каач — Па не*-’ се чуф... пра -- Па. бар обећајтс шт 0 ‘ ска Ђурз. И мени треба год? То је као и ла сте дз жввим! да^и,. Али и држави ,реоа! | - — Е, то могу, дабоме, јр;че одлучво госпођицч. 0- то могу... да сбећам, но ; на има , рзва од вас да како! Па, после рата' ватражи. Јер к2д пропаднеО' дећемо! на, л ви ћете да пропад-ј И нвгата није обећат! нете > јПреко квнеског звда тв;>Тр. жите од других! дичлука и .родољубља,* го
ВкЈче Ђура. Ика многих што нксу веипа даш.Н —’ Дзлч су, дали, газда Ђ .ро, гад је ред на вас! Ове пгследње речи то* лико „оточчише* 1 гаадд Ђу ру, да му се је трбух од љутине тресат. Подиже ке у вас и непрестано каше; • *. Т ' и( •
спођица се учтиво псклони, и реч-: — Службенчц:! — Каква пужбенвцз! всорси се газда Ђура. кв« су то швапске тацнје! Ово је Србија!
ШШШ