Straža

Страна 2

С Т Р А Ж А

-м

Број 112

За Далмацију ♦ — Вслики национални митинг у Нишу — Спец. извештај НИШ, 23. аорила Гласовв о устунању Далмааије Италији изазвали су у свима друштвеним слојевима сално узбуђење. Ово узбуђење још је већеу круговима многобрсјних арвака, Далматинаца и Словенаца који се налвзе у слободној Србији. У њаховој средини поникла је мисао, да се одржи један митинг, на ксме ће они манифестовати своје жеље 0 дати израза народног осећања и мишљења: да се Далмација не може и не сме уступвти никоме, да се ни једна стопа словенске земље не може и несме истргнуги од Српског Народа. Митинг ће се одржати у недељу 3. маја. Поред осталих истакнутих националнвх радника говорвће и г. Супило. Мидадиновић Србија и Италија — Спец. извештај НИШ, 23 априла. Од једне доброобгвешгене личности сазнао сам, да је српска влада званично известила представнике Сала из Саоразума, да она не може ни под којим условом да пристане, да се ма који део словенске земље уступи Италији, и да налази да је за Италију довољно да јој се призна превласт над Јадранским морем. Милад- ић Повољни изгле; л — Сиец. извештај. НИШ. 23. Априла. Долазак г. Гирса унео је нешто ведрине у наше прллике! Судећи по расположењу владајућих кругова, разговлри вођени између Престснаследника, г. Пашића и Гирса п( вољни су и у изгледу је да питање Далмације буде реш но тако, да не буде утучени српски и I тереси. За нашу ствар — Русија неће да ваборави Србију — Специјалап извештај СОФИЈА, 23. апрвла У овдашњим дипломатским круговима вест о српској кризи изазвала је живо ннтер^совањ*. У круго вима тројног Савеза (Аустрије и Немачке) верују да ће Било, немачки послаиик у Ричууспети да прадобије Италају да и даље остгне неутрална. Међутим, у круговвма Саоразума држе, да ће Гирс успети да сврши среговоре са римском владом о њеном учешћу у акцију. Једна личност блаека руском восланству тврди, да ће питање о Далмацвји бнтв решено у смислу српсаих тежњи јер Руснја не може да ваборави Србију, која је у овоме рату дала сјдјна доказа савезничке лојалкосги. Мнладиновмћ

читав био и док су сви гра ђани његови живели у њему. А даиас? Данас је Београд на 'првој тзчци ратне зоне, данаг је он један рањеник, данас је он немоћан да буде оно што је пре био, јер су му се његови најјачи грађани морали одселити. Данас је он сиромах и биће све дотге сиромах, вок му се његови сви грађани не вра т е. Данзс Београђ; ни без поговора дреше своје кесе и дају прилоге и то најчешће и највеће у свима местимз, у којима су они из Београда на привремено живљење отишли, за тамошњу сиротињу, за болнице ит д, а од грађанз из појединих места из унутрашњости, на пример Нишлија, Чачана, Крушевљана, Крагујевчана, Лесковчана, Параћинаца ит.д., нико ништа није сада прил жио Беогрзду за београдску сиротињу; они нису ни пре давали Бвограду ништа, а Београд је на против давао свима, као што смо то напред и поменули. Зато што је у Београду престоница, зато што су у њему многобројне разне школе, па и највећа — Универзитет —зато што су у њему највеће трговине са најспремнијим трговцима, који су створили и своју приватну школу најбољу у Српству и на Балкану, зато што су у њему највећа индустријска нредузећа, зато се, мислимо, Београд увек издвајао од свију других наших ^еста са осећањем, са хуманошћу, са културношћу са прнлозимт ит.д., па стога многи и кажу: „Београд је Србија 1 ', као што Французи кажу „Париз је Француска' 1 , и ми верујемо, да ће се Београд и на даље издвајати, као џјто се л до сада издвајао. Данас се Београд о<раћа вама, Београђанима, који се у умутрашњостм налазите, овом молбом: Да пошаљете београдском месном одбору за помоћ невољнима у рату колико год више можетс прнлога за београдску сиротињу, које сада има разне »рсте и која се због

Београд, ако то добијете, добити доста прилЈга и моћи ће лепо ублажити невоље сиротних бсоградских породица.^ Ми смо проб ли да у сваком месту изаберемо неколико повереника, ал ко хоће свесрдно да ради, он ће сам себе брзо за повереника поставити, покупити новац и са списком га послати амо. Прилози ће се штампати у београдским листовима, јер Одбор на ази. да сва друштва која купе прилвге треба рачун о томе да изнесу на јавност. Прилоге треба слати на адресу: Београдском Месном Одбору за помоћ невољнима у рату — Београд. Предсвд. Месног Одбора Ман. Лазареваћ управннк Гр. Београда Потпредседник У раш Благојевић учитељ 8а секр. члан Одбора Марко Кузмановић свештеник Благајник М. Вапа нндустријалац ЧЛАНОВИ: Ђ. Несторовић, председ. беогр. општине, Милош Јовановић, благ. Удеон Задруге, Богдан Богдановић, пензнонер, Ј. Константиновић, рентијер, Љ. М. Богићевић, свештеник, Младен Савић, двор. фарбар, Драг. Мушкатировић, трговац, М. Јанковић, рентијер, Бошко Савковић, трговац.

Допутозао Мнанстар Војни Јуче после подне допуговао је у Београд г. Рад Бојовић Министар Војни.

Џ Жзвер Јуче је допутовао из Ниша у београд, внспектор II III 1А К' — А/»« А- жи« • » 1 — - — — — — ~ “ зскудице злопатн. Давали сте францус<их лекара у Сртамо доста, па дЧте сада и бији. овде, јер иам отуда нико ни-: Др. Шовер јеббиша^ов~ I, ње је сад | овде врло много, ,јео фабрике!

шта не дзје. Сиро . ње је сад дашње болнвце. Данас ће овде врло много, .Јео срабрике Ниш не раде, нема монопола, инду-| се нратији у пид.

Оснивањв впндвуилошких лабораторнја Санитетско оделење Министарства Војног наредило је да се у свима охрузима отворе епидемилошке лаба* торије за преглед вода за пиће Болница Шкотеке Мшкје Рад ви на оправљзњу дру* ге беогрздске гимназије у којој ће бити смештена бол ница Шкотске Мисије првводе се крају. Јуче је у болницу прене сена всћ једна партија санитетског материјала. + Др. Н^КОЛКћ Познати бесгградски лекар Др. Никола Николић преминуо је у Нишу. где се налазио на војнсј дужности Лака му српска земља. Пруга Чзчак Лајковац Г1рекину г и радови на прузи Чачак—Лајковац. понова су отпочети. Лозивањв 1896 год. Регрути рођени 1896 године биће позвана 5 маја. Према наредби Врховне Команде ово не важи за ђаке. Улкс болнкчарки Упис за двомесечни бол ничарски курс, којч ће о творити француски лекари, а који врши г-ђица Јаворка Дамјановићева, у згради „Пресбироа* продужен је. Такође је продужеи и по четак курса, који ће се накнадно јавити Добровољним болничаркама, које оду после свр шеног курса, у округе, иодаваће се ако изјавг да то желе, поред стана и хране, и награда у новцу.

Бранислав Ресимић и Чедсмир Дедив ухваћени у крађи и да су притворени! Ко суI* Шта су? То је питање које ми је пало прво на памет. И после свестраног распигивања сазнао сам овс: Бранислав Ресимић је по занимању шлссер. али већ дуго не ради тај запат. Мтад увек феш, са крагном високом 7 санитиметара, високим камашнама, ивбрвјавим лицем, безпрекорно обучен, он је био сталан посетнлац корза. Његов иитимус је Чедомар Дедић, тапетарски радник. Такође феш, обучеи у одел> најшареније боје. Такбђепажњиво ^бријан и напудро* ван он је са својим прија* тељем тукао време: Такође није ништа радио. За боравио сам да кажем, да је Ресимић писао и песме, и баш у очи тога дгна ка да је ухапшен написао је 1499 песму. Фалила је још једна па да има зберку од 1500 песма И он је уз зву* ке турпије и калауза почео да је пева. Препадои, бегства на кров, и јаким обр тима, који су се после тога одигралн омели су га да је довршен. У среду око 6 часова када је мрак већ увелико пао, два побратима јездела су Краља Малана улицом. На углу Ресавске задржали се, колико да осмотре по ложаје. Затим, када су видели да „племе иоје сном мртвијем спава.* ударили су Ресавском улицом и за држала се пред кућом број 62 у којој станује г. Гојко Бурић, арт. потпуковник. И ту, под благом месечином, : т репер ег >см сјјзјч. г звезЈ

дали су се на посао: уз звуке турпвје и кркљања калауза, који су паметно вршили операције под руком Дедића, Ресвмић је почео своју 1.500 ту песму. Наслов Јој нчје .ударио" јер баш у тренутку када се он рађао, брава је попусти ла и побратими се нађоше пред отвореним рајем и уђоше унутра. Брао су радили. Ресимић је себе спремао оделом, а Дедаћ је узимао шта му Је д( шло до руку. И таман су после успешне операпије хтели као људи да попуше коју, када на њих учани препад — војник, посални г. Гојка. За њиме је ушао и детект^в. На војнвково ,Стој, ко си!* обакиднуше али само је Ресимић бво те среће да утекне на кров док је Чедомир пао у руке детективу. који га је спровео у Управу. Без икаквог плена Ресимић је киднуо са крова у парк, а одавде на корзо. Ту га је после краћег врекена нашао потајни, који се дао за њиме у лов, — Пардон, господинепо ђате са мном! — ословио га је овај. -- Пардон, ја имам ран деву! — Али то мунијепб' могло. Морао је у кварт. Ту ]е све признао. Али, рекао је да је крао ,све због љубави* хоће његова женска да је леп и веш. Па морао је. У аисани је завршио своју песму и дао јој мало незгодан наслов: „У Бувари!" — По признању они су азвршила више крађа у Београду. п. к. г.

Мв! Београд је зз.време наших ратова са Турцкма и Бугарима дао на име добровољног прилога разиим друштвима: као Главном Одбору зв помоћ војних обвезника, Црвеном Крсту, Народној Одбрани, Колу Сестара ит.д. у новцу и у сгварима преко једног милиона динара. Београд је с братском љубзвљу примао за време поменутих ратова рањенике са свију бојишта и свију крајева наше аемље у његових 36—40 болница и свесрдно их неговао, а када се који од њих излечио и опет иа бојно поље полазио, није га Београд пуштао да полази без пара, без преобуке.

Београд је сталио и врло лепо помагао сва наша пационална, просветна и хумана друшт»а. Београд је сам самцит о свом трошку дочекивао и високе госте и разпа друштва, која су нашу земљу посећивала. Беогрзд је у виду лрилога пружао почоћ сиротним породицама свију округа иаше зем ље. Само једнога дана 5. новембра 1913 год. послато је од прилога из Београда 250.000 д. свима окрузима наше земље за њихове сирогне породице; Београд тада није гражио за своју сиротињу .чишта ни од Београђана ни од света из унутрашњости, јер је његова опшгина у то време била јака и очински се старала, да рагничке породице и друга сиротиња не оскудевају ни у чему. Београд је такав био, док је

стријска предузећа не раде, рат ничких је породица »рло много I а што је најглавније'»д 100 000 1 београцских грађана једва се у њему данас нзлази половина и ј то он* половина, која је материјално слабија, * ја и а половина, која је примала у разне службе г.ола београдске сиротиње, налази се сада у унутрашњости, па се и с тога сада у Београду сиротиње нагомилзло много. Сем тога у Београду сада има приличан број Сремаца, које такође треба помагвти. Дакле, дајте сада, Беог[ ађани своме Београду; њему сад окрените главу, јер је невоља - „Хвројокм* подвиг дво]ице велнка. Коме је Бот дао нека !,».«“ “ ”Го',Г ч твмо да]е. а Београду сада к.п»дв. гов.р. . _ п.вп.д -

Намере Аустријанаца — Специјалан извештај БУКУРЕШТ, 23 апрнла. Једна високз војна личност, која се налази овде у специјалној мисији изјавила је, како јужни главни штаб чини журно припреме за нову офанзиву према Србији и Црној Гори, Јоп.

„(№ мШ“

дати то је ваша дужност и то хитна дужно:т. На посао, дакле, па се покажите да сте онаки Београђани и сад, као што сте и нре били. Постарајте се, па овом придиком тамошњим грађанима потражите на име прилога за Београд само један десети део од онога, колико сте ви њима у разним облнцима дали, па ће

Најмми. - .Намров*. — На мор•оу. - .Пардон »аа рамдеву" — У Управу. — У „Бувари* Пре неколико дзна до шао је један двтектив Управе Вдроши код дежур ног члана и саопштио му, како је уочио два младића

мо у ратној зони, то су и дежурни као и детектив по мчслили да је овце каквз шпијунска ствар, и детек тив доби налог да бодро мотри на сваки њихов корак, и да их чии се пока же какав сумњив знак ухапси! После неколико дана, детектив је) хватио обојкцу а 1 и не у веле^здзји, већ у крађи. Извештај, као и сви полициски сличне природе,

весма сумњива кретања и веома је кратак, саега непонашања. Како се налази ;колико реди, и вели, да су

Готова је ЗАСЕБНА КАРТА 9ар9ш«п СА »ОСФОРОМ И : : : : АЗИЈСКИМ БОЈИШТЕМ нзрађгиа т бојама СТАЈЕ 0 30 ДИН. Кмжан КОСТЕ 8- ВШ1 Београд — преко пута ношог 122 Двора. 4—10 V

)3

Ко неће да има седу косу а неће да ј бојадише, тзј нека узме

ЈАРРСР ВОДУ

од које ће коса добити првобитну боју. 1 флаша са упуством 2.— дин. Доплатом шаљемо најмање 3 флаше.

Краљ. Срп. Дворскн Фризер ВРШ I ДШ1 - ВЕ0ГР1Д

№ 2 смк Др?г. Грегоукћ,

шшшшмшшжш. ШтШМШШШШШЖШ. | „Сабииачка Касина“ | Филијал .РУСКОГ ЦАРА“ Џ Жпрепоручује своје вино „РУЖИЦУ" и„ подрума „Руског Жј Ш Цара“. —. Исто тако препоручује све врсте УЖИЧКЕ Л ЈЈ^РАКИЈЕ: шљивовице, љуте и клековаче. X м КУЈНА домаћа — цене умерене. Нарочита пажња ш 2обраћена је на чистоћу. јј ^ Закупац МИХАЈЛО РАДОВИЋ Ж

ЈЕЛЕНА МИЛКИЋ МОДИСКИЊА - БЕОГРАЦ

Играће карте ЈОСИФА ГЈ1АНЦА - Ј05ЕР 01.АК2 могу се добити код БРАЋЕ М. АЛКАЛАЈА — ниш -

СПРЕМИЛА

ЕЛИКИ ИЗБОР, ВРЛО ЛЕПИХ

Модерни женских шешира

I ЈИШВДШ

Првог квалитета, коме треба неха се обрати у Параћин Јовану К. Ђорђевићу, трговцу или Кости Бранковићу, кафана „Пролеће", где се мо ке добити на веће и мање ко. Цена умерена. Имам и арпаџиково семе, и дајем

личине 117

га са гаранцијом.

6-10

Пошто је ово данас једина радња у Србији, која има оделења за фабрикацију в*~ Денских модеда и пошто стоји у вези са помодним фирмама на страни, то је она једино у могућности, да и у данашњим прилнкама има модерне ствари, Ради увере моли се п. публнкв за посету или пнсмену поручбину. — За уну103 шрашњост шаље се доплатом. 8—10

Р^дња погребног прсдуз^ћа Зарија Угрекобића ПРЕКО ОД „РУСКОГ ЦАРА“ од 1. Априла стално је отворена.

Око Цариграда — Унакрсна ватра — Специјалан извештај СОЛУН, 23 аорила. Јављају да савезничке флоте усзешно бомбардују Смирну, Чаталџу и Мидију. У турским чојним круго вима осећа се јака комешање. Дсјсгво савезничке артиљерије је ужа:но и поражавајуће по Турке. Сантјаго. Деда Перићева - РОМАН ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИВОТА - (19) Јер, најзад шта је њу ди-јна тебе, напротзв ја страхујем, сдвест ме гризе када

рало што се он љути?! Шта се њу тиче што се ов љутч. Нека се љути?! И

видим тамне облахе на твоје крулно и паметно чело. Ах,

тзда би нервозно шетал»1како ли си ти узвишен напо соби тамо амо. Но, није! дамном. Ах како бих била имала мира. Причазила би;срећна када би била тако опет столу и над њезинсм племенита као ти, малом руком клизило би перо по хартчји оставила -оубави моја, је за собом траг, јасан траг, ј Можеш ли ми опростити. којв је говорио о силној М^жеш ли заборавити |е» љубави овог несрећног ство даћ не сташан гес 1 , један рење, које је иако напуш мали флирг твога дериштетено и пре^рено сд света' 13, Ј а У ви ђ ам Д а сам крива и смбтрано, као сиграчка — патим. Ја увиђам сво]у за богате и бесне, волело г Р ешк У и кајем се. Али

ППадваржЈГЛ^гГГриттрла — кбЛмдЈсха 28 ,

чкстом својом душом. Љубави моја! Други је дан како ме мучиш, други је дан како моју душу мори ужасан терет Ах, шта су Хрисгове муке, према овим мојим мукама. У м фући на крсгу, он је о ећао само телесне боло ве, јер у његовој души би ло је усађено уверење, да ће ипак он победити. Међутим, моји су боловимного већи, много тежи, јер су душевни. Не мислим да ти пребацујем. Не, то је и сувише од мене далеко. Ја знам твоју душу, Ја знам твоје срце, та они су тако ш.еменити, да ти накаца не би ма шта рђаво о мени м.гао помислити. Ако би ми кздгод и нанео бол, то је било онако, као кад ти се у пролазу учини страно лице познато и ти га поздравиш! Ја се не љутим Ојџ-оворн уредш ДобрЗоЈ

шта ми све то вреди, када ме ти и негледаш. О, окреаи се. Нека ми твоје лице, као сунце озари напаћену душу, нека ме твоје очи, као сунчани зраци загреј^, нека ми твоЈ весео осмех одгони облаке, који су,ј и се свили надамном! О дођи, опрости ми, Ја те чекам са силном чежњом, као умирући што чека опроштај грехона. Дођи. Твоја несрећна јованка — Наставиће се —

»гггт

вигијигцлг