Straža

Број 160

Г\

БЕОГРАД. НЕДЕЉА 14 ЈУНА 1916 ГОД.

Година V

Стаи Редакцаје ■ Адмшнистр., Космајска ул. бр. 22. Огласа се дају у Адманистр. Цена утврђена. Неплаћена се пвсма не лримају. - Рукописи се не враћају. Писма, рукописе, новац н све остало што се односи иа лист, слатн власништву листа.

СЛОБОДОУМН/1 ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Адрсса аа телеграме: . „СТРАЖА‘ - БЕОГРАД Претплата »а Србију иа пошти: на годииу , . . Дин. 12 „ шест месеци . „ 6'„ три месеца .. „ 3‘. једав месец . 1‘Претплата ва нностраиство на пошти: иа годину . . . Дин. 30- „ шест месеци . „ 15„ три месеца . „ 7 4*

ТЕЛЕФОН УНЕДНИШТВА 1092.

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ .092.

— Фијаско владе г. Гунариса — Спец. извештај „Стражи" СОЛУН, 13 Јуна. Влада г. Гунариса преко сво/их посланика у Лондону, Ргму, Петрогоаду и Паризу понудила је Силама Са-Јразума своје учешће у акцају, сли само фпотом, а не и сувоземном влјском. Уз своју понуду влада је стгвила и своје захтеве. Разматрајући понуду Грчке, Силе Чстворног Спо разума су пашле да су захтеви сувзше претеран* и одб? ле су понуду. Услед овога у грчкин владајућам .чр*п>вима завлада. 1 а је велика забринутост. Смитјаго.

Бечк< каиарила била је увек добра р : чунџика. Она је Србе нзсслила из два об зи.а. Са Србима је добиаа и ^обре земљ^-делцг и храб* ре ратгшке. И доклегодсу Срби били самодобриз м љеделци и х абри рагници и Банат је бис чисто српски, ала чам се почела бу днти српска свест, жеља за државом у дожави, и чим је створеаа колевка данаш н»е Србије — Беч је одмах псчео гледати разроко к одмах је почео насељавати грпском крви сачувави Ба нат Мађарима, Немцвма, Словацима, Ча.чговима 0 ^^« Румунима. Ако козд лаже, рог не ..аже. Ово сведочи истсрија новои никлих општна и деоба румунскс цркве од српске цркве, јер док је Румуна мало билс у Банату потсадали су под српском цркв м, а чим су се намножили бечса вх је камарила одмах оделила Ова деоба једне цркве са две народн јсти изведено је 1 ек седамдесетвх година прошлоп* века. Као што видиге, једва прс 50 година. Но осим ове бечке зло намере и освете над Србнмз — својим највернијим рашицима — било је и непромншљености код српских калуђера и српских богаташа који су насеља вали Румуне са својам огромним имањима и то због оскудвце раденика Такву погрешку учинили су мзна стврв: Месић, Ходош, Сен ђурађ и Бездин; спахије: Ј јродић ј, Јовановићи и Николнћи бароии: Бајићи, Ни колнћи в Стојансвићи. Такву погрешку ни/е учинио само манастир В »јловица, задужбина Високог Стева на. А то се има ЗЈхвалити родољубљу Панчеваца. Било јс насгљавања Ру муна у Банату и из освете према Србима од стране појединаи« и за награду за лојално држање Румуна. Та ква је насеобива Румуна у Ержи на велвком добру ге нерала Киш Ернеста, ксји је био 1848. год. генералисим мађарске аојске против Срба в к- га су Срби тукли у осам битака. Наследниии генерала Кнш Ернеста, кога су Аусгријанци у Араду 1849, год. обесили, отказали су Србима закуп спа< хинских добара и населили су лојалне Румуне.*) То је бвло изведено по нзричаој Жељи рече-

Тим начином дошли су Румуни малим бројсм и до Бегеја, а не до Тисе, као што то доказују са својим неоснованвм етнографским картама. Ового маха нека је доста. Ннкола Марковић. Епиграм V \ Бунт Са „милошта“ Кајзерових У Једрену „оркан" дува, И бунт трупа османлиских; На немачку помоћ“ грува На немачке официре, Еодигла се турска вика: Ил' прогонсгво ил' масарк... Та се за њих спрема слика: Нов кајзерски „успех“ то је И — пропала политика! М. Расвнски.

300.000 — Нове енглескс трупе ва ФланДрију ЛОНДОН, 13. јунл Министарство војно формирало је нову армију од 300.000 борзца, којићебити упућеаи у Фланлрију. ђрашијахо преЗ падом Миннстарска крнва у Румунији. Букурешт, 13 јуна Гласови о крвзи кабине та г. Братијава, који су по следњих дана кружили, добијају све више вероватноћеЈгдан члан кабинета изјавио је у једном ужем кругу својих пријатеља и познаника, да ће влада морати да од стуни, пошто је круна и даље за одржавање неутралности! Међутвм Братијано је увидео да су ин тереси Румуније и румун ског народа у заједначкој акцнји са Четв рним Спо разЈМОм, Братајано је имао подужи разговоп Са Фичвпеском и кнезом Лаховери, шефови ма конзервативне с:ранке. Јон.

мачка са Турском утрошиле су до даг.а-, 33 милијарге. Икупно Л'Ј садајеу трошено 78 ми/љјарди дг.јнора. РсЗ.шка између утрогаака Саоразума и Савеза, која изроси 12 нилијарди, ту мачи се при шкама у којима се налазе Силе Споразума. Тако, знатан део вишка утрсшен је за пргнос муни ције и осталих погреба. Према рачуну Снла из Сторазума троше месечно 4 милијарде, а Силе из Двој ног С&веза и Турска по 3 милијарде, До сада су из датци Силама из Сооразума падали веома неосетно. д к су Аулријанцо морали ј да прлбегиу нарочитим м раа.-. да бл у др.кав е бл.. гајне угералв шп. више прихода. Нн/е б љр ни са Не маччом. В:.:да)ући кругови већ су се забр«нули и са зебњом г »едзЈу у касе које се празне, а међут^м кема од иикуда приходс. По из вешгајима из берлннских фзнансијских круговз знат не резерве већ су на из маку. О Турској, пак, Тера и не води велика рачуна Јер, сви дссчдзшњи њени издатцч ишли су нз терст не*ачких фанансија. И прсма оваквом стању Тера д шазл до закљччака да је Споразум у фзнансчји миого пута ј .чи * д Са веза, в да је пзбеда над Аустријанцима, Нсмцвм?. и Турииаа осигурана 1РВ Ш№ М*нор*идуш Белинам Сипама СОФИЈА, 13 јуна. Услед пскољз Јермсна ко јч су турске власти приредиле у Царигрзду, Јермепи који живе у Бугарској Ру мунији н Твајцз))СКОј пре д>ће послгнзцима Сила из Счоразума меморан 1 ум у коме ће оцртати ужнсно стање Јфмена у Туржој и тражиНе да ах Сипе угму у ззштиту Велики бр \ Јермена већ се бори у р дов .ма Счла из Саоразума Колера - У Аустрији бесни Букурешт, 13 >уни Из Беча јављзју да се |е у Горљ' ј Аустрији појавила немолишо случајсвл колере. Како Је ведчка оскудиц; у лекарима, то је зараза почела па сг веома енергично шври а да узима сгра шне размеое. Из Б .сне такођ ј&вљају о неколкко случ»јева колеричног обољења.

--- Аустро-иеиачки шпијуни у Солуиу — Спец. иавештај Солун, 13. јуна. Солун је пун аустронв' мачких шпијуна, који под вадом трговацз, банкара, ли фсрааат и др. штијунира !У и д стзнљзју ау гриском конзулу. Њихов је Орој тако велики а посао н ути цај тјко рззгрљат и јак, да је В Ц’ ОрЈшоп“ м >рао да нгпнше чигав чзанач- и да скре.че пажњу полицији и гр ђанству н > ову опаснгст.

Ауетро-тадијански рат

РИМ, 11 јуна. Службено саопштење од 10 јуна: Двобој између ар тиљераје великог и сргдњег калибра постао је јачи дуж цедога фронта. Непријатељ је такође покушао напеде нзрочито преко ноћи на Монтепијано, на Мизурини, Валгранде, Паликоло а Кре ста Верде (између Пизоколиуа и Зглен Кофела). које су јуче заузеле наше трупе Назадч непријатељеви на наш положај коа Фрзјко

фела одбијени су артиљеријом и гранатама. Неаријатељ, који је грч пута на падао преко ноћ између 9 и 10 јуна, оставио је на бојишту 200 мртвих Код Плега јављају за радове ра ди нзмештања тешке арти љерчје на отолник висов-г ма, као и за крет-ље траа спората к >јч иду од Плеса ка горљој Соћи. У зозн Монгенеро и на доњој Со ћи дан је прошао на миру

— Искрцанање енглеских трупа тика, 13 јуни. На Мудросу је и :крцзно 20 000 епглеских кол: ни а«них војзика. Одмах п> ис<рцавањг, трупе су упу ћезе на Галипзље да узму учешћ! у генералном нападу, која сг уз.лико прапрема Иоршугм уз

Споразум

Утиеци из Цеште ■ — Са пута једног непристрасног Швајцарца —

•»■иансајома Сп | Позната економиста Едмонд Тери, ту је скоро у „Матену* објавао чланак под горњим насловом из кога вадамо антересантна места. — По подацима које је г. Тери црпео из сигурних взвора, државнв расходи Сила из Сзоразума износе до сада 45 малнјарди двнара, Аугтро-Угарска и Не-

— Спец. извештај Букурешт, 13 јуна Из Петрогрздз јављају „Ваигорулу* да је пре царева одласка у дворцу, под ца ревим председнишгвом одр жан ,ратаи савет. Одлучено је да се аочне енергачна једновргмена офшзнва на свима фронговима. Са ратног савега послата је великом кнезу, ,глав нокомандујућем веома важ на деаеша. ЈОН

— Португдл Ке објавити Аустрији и НеиачкоЈ рат РИМ, 13 јуна. По.:лсдње дсаеше кз Ли габ на јачљају да >е у свим .1 већим местима реаублике дош о лп веом 1 бурних манкфестација за акцију уз С 1 р>зум а против Дчојног Савеза. По тим вести мг Португал 6и послао ј :д ну 'армију од 100.000 људи у Фландрију. Као ндграду з своје саучешћ^ у акцији Силе бн Португзлу да њ знЈтне економске и тери тсрајјлне комлензације у Африци. Из Грчке - Вплда г. Гуиарнсасе опра■ а аа Аржааиа удпр СОЛУН, 13. јуна Како измеђ/ Венизелоса и Гунараса није могло да дођг ни до каквог спсразума, пошго је Вгнг.зелос одбио дд помаже Гунариса и савгтовао му да сиђе с управе, пошто са :натном мањином у парламенгу не може да управља земљ »м, држа се као сагурно, да ће Гунарис који је у нек»лик.’ махова после избора изјазљивао како он и даље ужава руниао поверење, изарши државаи удар д < ће распусгати садашњу скупшгину и вршиги нове из борг. У круговима влааи ним говори се да ће круна за овај чин дати- свој при* станак, пошго је Венизелос и сада још увек првстали ц& акције и непомирљиви противпик Немачке, чијим је угицајем на двору морао да одстуии. Са мора Погопљеиа лађа са ■уницијои ОДЕСА, 13. јуна Један руски подводни брод ушао је у турско пристаниште лрибла и торпедозао једЈн велихи брод пун мун..ције и осталог ратног магерајала.

Један швајцарски новинар при Своме повратку са галициског фронта, где му нше био дозвољгн приступ, задржао се неколико дана у Мађарској престЈници, и онда доноси усвом; ласту кнтересантан опис промене, која се десвла у Пешти поводом последњих аустро немачхих успеха. Ми преводвмо најмаркантнија местз. „Пешта се данас заогрнула јако прозрачним велом свеже радоста (разорен Пшемисл је огет у њаховим рукама), Пешга ,'анас ли ку|е над новим герм шскчм поклоном, па ипак она не може да првкраде грубу ствфност, којајетако драстично отиснута на лишма њеног становн 1 штва. Р п коцијева и Андрашвјгва у лица (две најглавнвј. улице) шарене се и светле. Ра но летње сунце весело се игра по немирним застава ма трију савезника. А они који тротоарима гамижу, зашто су они тако туробни и ако к/гачу Кајзеру и Кра љу? О, немојте се чудите, њих во сећ&ње буди обма нута радост из кобних децембарских дана, њихов комоаитст је сахрањен још врло давчо, њих.жа вера у побед-/ постављена је на

лабилној основи: они се у исго врс-ме и радују и гладују, уједио се надају и сграхују О, аднг Мађзри! Да ли су ти људи свесни шта им доноси победа г једне и друге стране? Не, јер тадз би њихов мождј ни систгм морао бити растргнуч- Овако се само ж >т вује пбмани. „Присуств :вао сам гово ру једног патриоте. Тада сам тек познао ш'а значи иронија. Јј сам му праз нао /наравн - у себи) да је савршено морао; познавати лепоту мађарског језнка. КоД је умео да се послужч најдражеснијим реченицама (ја не ласкам себи ако на покенем да добро владам мчђ фским језиком ) Само ја сгм морао гунам грудтма и слободним срцем да се смејем кад ме је ( езгро његовог говора оаоменуло аааерја, које и најчежнији лахор ствараости без по муие разнесе. Беднчк је хтео да обкане друге, па је обмаауо себе.“ „Пешта је кзадрагом скупља него остале Ау тро Угарско аароши; он је цен тар опср тивне иозадине а ту аозадану чине срззмер но више Прусч него Аустро-У; ри.‘

вао је потргбае наредбе. Све је то вршено у нај већо| тишинк, без ларме и жагора, као да :е иалазимо у цркви, а не на месгу где се сеје смрт. Сз вером у Бога, која је дубоко засзђена у душу сваког Руса, Ови исто злко керују и у крајњу п >бе*:у и у свога -- главаокоман дујућег. Њгму се даве и офицнри и војн ци. Кзд се једчом прилвком иовео го В Јр о в 'ј јицама вглики је кнез сав за Јумењен говорио о својим свнстима, ка* ко он називаше војнше! 1 а завршетку геверал Дезис |е рекао к?.ко ниуколико насу преувел ,чане п;>и че о јунаттзу и херо ским подвизима руског вО:ниЈ>а, јер оно шт < је писано с<е је само бледа слика сгвао ности, које су постале са С8НМ обични догађ>ј- рус ког војн- ка.

[. Чш

Беч нема жнвотних намирннца ЦИРИХ, 13 јуна Бгччи листови дочосе ве сти, да су у Беч избали нереди зб >г оскудицеужав јтнчм намирницама. Како су нереди били у зела веома шнроке рагмере морала се и взјска да умеша да би се повратио ред Има зеликв број жртава. В 1 ада је обећала да ће учннити енергичне ко раке, да се шбаве намир нвце.

руска бојска — Најбоља војсха на свету Генерал Девис, из-асланик белгијског краљт, који се дуже времена бавио у руском гл јвнјм стану, вратио сг у Енгле ку и пред не колико енглеских новрнара дао је овај ласкав суд о руској војсци и офацврама: — ■ Ја смело тврдим, дз је руска војска данас нај б оља војска на свету. Све је у њој добро, све је у њој на своме месту, почев

од лроСтог р^дова иа до главнокомандујућег. Сваки зна сам ) свој посао ; и етара се да га извр.иа на зј дјвољство не само св г« сгарешине већ и аа своје лачно задовољств}. У главдЈМ стану сам аосмаграо шта зааче биги у ређена војека. Сваки је зч о шта му је посао и у тачн ј означсно вре*е свдки је већ био на своме месту. Вглики кнез кога сти обожавају није само вел ж- војнае, вечики стратег већ и велаки човек п> дужини. Човек широких груди, пуц ми лости, пун другапс-е ааж ње према својим ратааа друговвмз, он јеунеоудух руске војске ону тодлину која јетак ) ретка. Посмат рао сам гд при р дду, и дивио сам му се. И најмањој стварцицт он је прцступао. са свом избнљношћу свога високог чвна а позава За време највећнх битака, на/крвавијих борби, он је увек бао хладав и вагнут на шзроком столу на коме је бала р^застрта мапа гледао је у њу и те лефонистима, као и чети ордованаса и ађутавата изда •

— Код др. Радославова — ( СОФИЈА. 13. јуна Г. Б јшко Ч >лак-Антић, аосканик Србдје на бут арском двору посегио је др. Радославова Одмах по г ч ласку г. Ч >лаи: А ;Т«ћа, код др. Радославова доша је и грчхи посланик г. Н ум. У диаломатс им круго< чм овим двем посегама г.ри даје се в?.жан каракт. р Женски свет Љубан у женс Жена постоја да би човек познзо зелнчину и божанстио најусавршени>ег <х:ећаја — осећаја љубави. Жекастра.:а да би човек осетио горчину најствршенијег зла Има ли чега узвишенијег од жене?! Док је љубав опомиље на мирис развијеног врта и на миловање вечерње. лахора. чија оличења гледа у шари и сблику цвећа и у лаком нихању пуних гранчица дотле жена воли цео свет. Сазта ли заизвора из кога погкче то љупко осећањг — жена воли само једног чозека, оног ко јој је помогао да открије т. јну И онда: или умиретако или, ако престане да воли тога човека, не воли више никог. Жена тада обично испуњава свој други задатак: она страда. Љубав је у жене збуздана (благодарсћи њеном полном саставу) ати потпука; она нс може да доживи дегекерацију. она се само деформише према човечијем укусу: постаје маље или више отмена. (Отменост сачињавају манири, којима се љубав изражава: а префињеност манира условљава култура човечијих осећаја). Не награђену љубав жена не заборавља, она је оплакује. Буде ли обманута, она се свети; к њена је освета, толико тежа у колико је блажа. Опрбштај је у жене која воли или бес платан или толико скупоцен да се не може ничим откупиги: све зависи до начина којнм га чо*ек проси. Жена се отима да управља крмом својих осећаја; али ако јој то допустите, она престаје да вас воли. Зор.

Шада

Како кад У једчом се друшгву повела чо удаји и женидби и један е гоЛодин рећи: моје јс мишљеље. да су како укуси тако **сто н погледи на брак веома различити, и да је веома тешко иаћи два лица којн исто осећају и исто мисле. Тако напр. док један воли плавушу, други волн новац!