Straža
ОрЈиа 7
С Т Р А Ж А
5р г » 206
I
Из Атине {•диа оиаидапоаив предстаама. (Спец. те^еграм) Солун, 30 јула Из Атине јављају: У позоришту чувене глумице МЈрине Костопулис, ко» ју је успео новце 1 л да придо* бије немачки посланик барон Шенк, давао се прекјуче је дан позорашни комад, у коме се хвали Немачкз и кајзер (угврђено је да је комад пи сао сам баоон ИЈенк). После прве сцене извесне личности купљене за новац викале су, живео кајзер! Због овота у позоришту се изродиле немиле сцене, тако да се и сама власт морала да умеша. У штампа је огромно него'! довање против овог скавдала, и тражи да влада поведе нс-ј 1 рагу противу изазивања, ко и хоће грчки нарое да ком-ј промитује пред Европом. Сантјаго.
Гшн I вдам Грчка ни. да чује ва кодпенаацнје Атина, 30 јула. Грчка је влада најодлучније одбила да да Бугарској ма какве територијалне уступке. .Неос Адитеа* орган да нашње в 1 аде пише, да је грч ки народ Једнодушно проти ван уступцима, и да ће се о* ружаном руком одупрети да би сачувао јединство свзје др жаве.
0 пп ннц — Суд генерала Макенвена Букурешг, 30 јула, У једном праватном пасму своме једном рођаку генерал Макензен пише о руском војнику ово! „Руски је војник одличаа, храбар до фанатизма племенити до крајаосги, уз држљив и суров војник у исти мах. У њему су све рђаве и Све добре особане. Он је вој ник од главе до пете!*
— Турски обес над Јериеннна Букурешг, 30. јула И поред свих корака амерачког посланика, да се престане са гоњењем Јермеаа, по* ложај истих је још гори но пре. Док су пре Турци нападзла само на поједнна места у циљу пљачке сада се је антијерменска акција раширила на цео јерменски народ тражећи од њега да напусти пра • вославље и да прими ислам.
„Бреслава“ — Капетан брода под суд Букурешт, 30. јула Из Цариграда јављзју, да је поморски суд оптужио команданта крстарице „Бреслава* да је намерно ишао на то да брод оштети.
}((мачка п ^Сорбешка — Неиачка се извнњава Хрнстијанија, 30. јула. По налогу своје владе не* мачкн посланик је посетио шефа норвешке в^аде и извинио му се због торпедовања једног норвешког брода. Том приликом посланик је взјавио, да је Немачка вољна да плата све трошкове учи њене торпедовањем.
Балкански Савез - Балкавске државе н германска опасност Париз, 29. јула. ,Тан* пише, да свг балканске краљевине треб" да се плаше за своју независвосту случају да Германо Турци победе. Опасност је толико велика да они којима највише прети треба да се упатају: да ли је куцчуо час да потпомогну оне који већ годину дана боре. Балкански народч треба да се узвисе изнад својих свађа око граиица. Једино узајамне концесаје
могу да обнове Балкански Савез. Свака треба да разуме да општи интерес налаже да му се жртвује посебни. Када одсудна дела потврде опомене наше дипломатије биће можда доцкан а за неке је и велвки ризик да изгубе користи које би им донела драговољиа сурадња. Србија се не мргоди и готова је да се бори до краја пристајући да допрвнесе неваном Взлканском Савезу. Њезина добра воља треба свуда да наиђе на пожртвовања која ће олакшати компромис.
[) ПШ №И№ Распоред возног особља на нишкој станици врши се на један веома неправнлан начин. Службеници који служе на железници по двадесет и неколико година; људа који су и по годинама старости изнемогли, одређују се на терегне возове са којзма је раз>ме се много теже пуговати јер у свакој скоро станици врши се маневра, утовар, претовар и т. д. док млађи службеници са четири пег година службе одређују се пугничкик возовима. Ова неправда чини се нарочито према особљу беотрадске станице које је сада стицајем околности придато на службу као нека пасторчад нишкој станици. Неки од особља жалили оу се на наджежном местту али која фајга, саобраћајни чинов ници нишке станице у члјим је рукама ова ствар и даље терзју своје ћефове и раде како они хоће. Није ово први случај не□равде на железнвци било их је и бнће их, али да се ова неправда дешава н» очвглед целе дирекцаје која је сада у Нишу и да ов/ оправдану жалбу возног особља неће нико од надлежних да суде то је збиља за осуду. Неколико службеника којима је дисциплински Суд железничке Дарекцаје забранио □утовање путначким возовнма јер су ухваћеаи у крађи, они и данас путују путничким восовима и то бирају које они
хоће, а они који су позвани да то сирсчавају они не само да не спречавају, но још свчм непоштеним људима иду на руку да м:гу још и даље про дужити свој стари занат. Писац ових редова има несумњивих доказа кздово износи па зато би нАдлежни који воде конгролу над чиаовницима требали да преглсдају распоред особља и да се уаере о истинитости ових навода и настану да се овоме «еправвлном раду стане на пут. м.
Немци и јалк&н - Немачне смутњв на Балиану „Тајмс* у уводном чланку претрсс! рралике на Балкану и истичући махинацнје Нема-: ца, да сарече и омету пра-' вилно разваће ситуације на Балкану, износи факта да су Немци били саучесници у звер ствмма, ко,а еу чињенауМа ћедонаји. Немца су а данас сукривци у масатрирању Јер мена као и гоњењу малоазиј Ских Грка. Они су гурали и плзћал;; бугарске комите, да нападају срзску теригорију. ,Циљ Немаца био је јасан: свима средстви«а саречити Спречити р;звиће балкана и балканске државе држзти да« леко јгдну од друге, кзко би Остварили лакше свој задатак да постану стварви господари ситуације на Балкану. „Енглеска и остале силе Споразуна желеле су напротив увек само благостање Балкана и водиле су рачуна о интересима њсгових држава. Истина, дипломатија саоразума била је неодлучна, али су неки бугарски и румунски др жавници добро разумели да је с*в њиховинтерес у псбе ди Савезника и да бзлканске државе треба да управе сву своју снагу против АустроНемачке. Ти су људи имали право. Регуласање балканског пигања не слаже се никако са асаирацијама Хзбзбуршке монархије. .Балканске дожаве има^у само један пут. Њ јхови жн вотни интереси наређ/ју им
ФЕДзТОН ТћНИН Ј Рп — Мемоари Хајнриха фон Роса —
Даље није могао ви макнути, јер су му Козаци били већ за леђима. Нашзвши се у свако незгодном положају, задену сабљу у корице, испружи обе руке и заметву их на крста и тако остаде мирно седећи на своме коњу. Дзкле, предао је своју судбину самовољи Козака Козаци у смеху пројахаше поред њега оставившн га не дирнута. После тога чина, он се скиде с коња и оставивши га, дође к нама у долину те нам исприча овај необичан догађ’ј. Француска армија са њеном невероватн > вгли -ом комором и стварама, када је долазила
( 37 ) из Москве била је 23 октобра на путу за Малојарославгц. Ми смо бдли делсм у Боровск делом у његовој околини где смо остали на аредстражамз, а ту смо чули и комешање Козека. Одатле утврдили смо се на јед| ом вису пред Боровском а која се налази поред пута з? Маче, Јарославец Изгледзло је кас да се ми налазимо само два или три часа удгљени од месга гдесе вода јака артнљериска борба. Ми се нр.смо ни обазирали на ту јаку кгнонаду, која нас за све време ратовгња сгално □рати и она је била за нас сагвим обична ствар. Вшге смо обраћали пажњу на ово
шго се догађа пред нама. Накшли смо на једна велика кола, већим делом натоварена најлепшим и најскуаоценијам стварима. Изгледало је да она ту стоје, да се сачека шта се догађа у армији. У тим колима нашао сам ћебад и тепите такве врсте I какве до сад викад нвсам вијдео у жавоту. Тапеге и згјвесе од најелегантнијег обла!«а и величине, од на^скупо цевијег штофа подштиковане са златом и срсбром. Било је ту свиле у великим количвнама, у разним бојама ретке лепоге. Тоалете најлеаше врсте за оба пола штиковвне и сјајне како се само виђа у кненвским замцима. И пошто нам је овзј цан прошао у разматрању ових скупоцених ствари, легао сам да спавам у друштву неколицине коњичких сфицира под једннм кровом.
Горњи део тела лежао је под једним кровом од сламе а ноге су провиривале исаод овог крова и лежале су на голој /едини. Заспали смо у велико. Кад одједзред дођоше ^четири чо века и извукоше сламу исаод нзс услед чега сесјурила сва прашина ва нас. Чим смо приметилп да нас „лопови" под крздају, пробудило се. Шта је то? Ко се усуђује тако што год да уради? Свака од нас скочи на ове на рушиоце мира у намери да их чајозбиљније уклонимз о. давде. У мраку сам дохватио голу руку непознатог лица. Јсзаме обузе при додиру његове хлад не руке. Нисам био довољно јак да би могао боље да му стегнем руку, а он паде на колено и рече: О Боже, Боже! некакав човек! Каква случајносг! Какав малер, пустите ме да у-
да стану на страну сила Спо разума.
Диплоиатекв посвте Јуче после подне оао пет часова посетили су пуномоћног манвстра т Јоцу Јовановића бугарски и грчки посланици. Дшонатеки укгз За секретара при сраском посланству у Петрогргду постављен је г. Димитрије Димитријевић а на његово место при српском., послансгву на бугарском двору долази д р Воја Шумевковић. Из Нзродне Скупштине Прза скупштииска седниаа биће претво^ена у тајау седнацу, на којој ће влада својим посланицима изјавити стање демарша дааашње ситуације створене последњим демаршом Четворног Споразумз. По тврђењима извесних посланикг, решаваће се и п ванредним кредитама од 250 ми лн!уна динара. Допутовао у Н<ш Д-р Љубомир Поповић секретар Југ. стсвенског Одбора допутовао је јуче из Београда у Нш; Београдски Окружкн Одбор Окружни Одбор скруга београдског, обратио се молбсм Управа Монопола у којој тражв: |0 вагона соли ка" ко би се задовољила најнужнија животна потреба у овом артиклу. Руска мисија за т Руска мискја у Нвшу устаневаће једну болниау V којој ће се лечнти породипе погинулих и умрлвх ратника. Одобрен извоз опијума Минпстар Народне Привреде одобрио је извоз оаијума, Из Средишног Одбора Средишни Одбор нзродних посланека послао је поједи* ним Месним Одборама акт по коме тражи да му ови на-
мрем! Ја мислим да сам се више уплашио него овај човек, јер осим хладног леша нисам никада додирнуоуживоту такав хладан предмет. Моје учешће у одбрани нашег логора било завршено. Ова четворица, били су француска пешаци, одоше двље а ми продужисмо спавање. Овај случај, један од пајстрашнијих у мом животу, подсетио ме је на све оне ратне случајеве оскудице и беде, који су ме и ослободили. Замишљао сам још гору будућноит, јер по вестима које смо добијали, изгледа да ће опет морати да се повлачимо тамо од куда смо и дошли. 25 октобра ујутру опег се понова чула јака канонада в облаци од топовског дима при* ближавали су се нама. — Наставиће се —