Straža

Слрдна )

.СјПСКА (ЛћА/КА а

вро) ;о

дана, морали су ллаћати 128 дкн. У пвдне морали су бакали плаћатк 130 дин. У четира сата 132 дин., а у 6 сати 135 дин. аа исти сандук од 50 кгр. За један дан цена се подигла за 10 дин. То није последица те шкоћа, које је сгворило ово ратио стан>е. Када је гросиста К. сместио свој шећер у свој магацин, он је извео и калкулацију и пронгшао је, да уз свој пристојан добитак може бакалима продавати сандук шећера П7 125 дии. Од куда онда оно и онолкко пењзње цена у једноме дану? Тужимо се на иедостатак вагона, значн, да довоз није могао у једноме дану утицати на то. Шта се онда мора природно закључивати? — Гросисте, богати трговци, чине најсрамније преступе против људскога жиаота у овоме рату. Кад они продају бакалима сандук шећера по 135 д. 50 кгр., а то је један килограм 2 дин. и 70 пара дин., онда је природно, да најсолиднији бакали не могу килограм шеаера продавати испадЗ дин а иесавесним бакалима, по периферијама, отворен је пут, да продају и по 5 динара. Сиротиња која прима општинску помоћ, а упућена је * прнморака је, да га до могућности, .на мало’ купује, — најгоре страда. Ми у Београду имамо неко лико гросисга и они држе живвт великог дела Србијеусвојим рукама Ти исги људи. без сумње, морају сгајати у тесној зези са нашом Трг. Комором, а она тражи све могуће право од државе и њезнне помоћи; и кад би се то дало, мн. грешни људи, који нмају праао на сзој живот, моралн би од гладн скапаги. У овоме рату, трговачки морал је на најнижем степену. Женски свет ч-ранцускнњ* у данашње* рату. У једном париском илустрованом часопнсу доноси Жил Демолен, чувени женскн критичар, опис францускиње у данашњем рату. Мн доносимо нашим драгим читатељкама само у ивводу срж поменугог описа, желећн да им корнсно дослу'кн, ако би биле раде да се угледаЈу на кену јелног најкултурнијег народа. „Францускиња је спавала у бури рајскнл осећања, плбвећи мирно. без предрасуда преко вела раскоши и мрака, или гааећи по трњу друштвеног зла, као по утабаној стази после пролетње кишице — када ју је будила труба о објави рата. И у колико је њен страсни сан бис дубок и далек од јаве жи-

вога, у тодико је њена љубав према отаџбини била силнија, свежаја непомућена. Она се после првих звука савести и дужносги тргла и похитала, да забортвн на свеглост булевара н мрак страсти. а да се жртвује сва заједница. кој’у ,муже-ј ви називају отаџбином. Ви је данас вндите у белој I хаљини, са белом марамом око| некс раскошне фризуре. И ве-| рујте ду је њена душа исто та-ј ко чиста у милосрђу које не-1 милице поклања, као што је ј и белина њене беле хаљнне. ;• Сва своја ранија уживања, све допуштене н недопушгене на-' сладе, она је данас заменила, узвлшеном обавезом према отаџбини. И она је срећпа, када види себе способну да ублажи тон јаука оних који се боре за ј њено благостање, исто онако ј срећна, као што је раније бл- ј ло, када пред својим ногама' внди море поннзних обожаваоца. Францускиња је данас мајка онима којнма пре рата беше ј љубазница. Колико узвишено- ј ј.сти у појнмању дужности, ко-| лако потпуности у особинача | и карактеру.“

мнзго за ран*је учиљене зислуге и са*а је времеда му се одужа, адн ствар иде врло траљазо. Јоца је усаео да свима члаиовима когераје по аешго да, али са Гачулом не може нишга да учнни. По уговору између њих двоје Гачула треба да буде секоетар V оцелења где је шеф Јоца Тодоровић Гачулин добар пријатељ али Ова ствар зависи личао од

Минастра Грађевана. Јоца вале.

познавајућн г. Драшковића као исаравнж човека који већ гонч котерију несме ни да му помене за Гачулу, док међутим Гачула тражи да се и према њему испуни обавеза као и према лругим члановима јер су сви добили шта су хтели сем њега, иначе ако Гачула не добије што треба он ће бити при> иуђен да открнје многе ствари о њихоаои савезу које би Јоцу јако компромвто-

Изјава г. Бошковића, нашег Лондону —

: Портреги са нвших желевннца За остале своје пријатеље који су га одржали на положају председника же;љезн. удружења постарао ;се је да и они понешто добију и тако на пример ма данас вндимо Свег. Лукића у комисвји у Солуну са два* |десет дан. дневае дијурне. ЈПеру Јовановића на поло! жају шефа активне контроле, Јоцу Тодоровића на положају шефа аерсонал. одсекз. Божа Магбвић шеф рачуноводства Нишке радионице, Андра Петровић (вештак) контролор возоваа добио је скоро и класу, Миладин БорИћ такође у комасији и кад поуледате котерија из обе групе заузела је сва места са којих она диктира како хоће Дакле Јоца и његова компанија добили су шта су хтели. Али један Гордајев чвор који Јопи задаје грдне | муке има да открије њихо: ву велаку заверу и зајед| ницу. 1 Као што сам напред на|помено Јоца дугује Гачули

ЛОНДОН, 2 авг. (поштом из Солун«) Јављају аз Њу-Јорка: Господин Бошковић, српски посланик у Лондону, у јед ном разговору са представником „Америчке Удружене Штампе,* говорећи о бугарсквм захтевима који су недавно формулисани у Енглеској, казао је да Србија ниЈе никада признавала маћедоиске Словене за Бугаре, То се такође вади и из речи српско бугарског уговора од 1912 године, по коме је Србаја пристала да призна права Бугарске само на тернторији источно од Родова и Струме Поступак

али би то у нашем смислу условљавало предају једнога дела Србије и сроског становикштва. Обострани уступци омогућили би да се изиђе аз сацањег тешког положаја. За сада Бугарска мислиГдз сае узме, а да нвшта не да. Она износи максимум саојих територијалних захтев* и, што је можца најчудноватије, жели ца буде сместа услужена; Србија бн имала Сама да учвни све жртае. ДочСта то није игра отзореким картама. Бугарска изјављује да она немаштада јсе брине за наоае накнаде и то н.1С гони да се више посланнка у нег0 ика * а постарамо да [Сачувамо наше интересе. Бугарска нема шта да о*

гаре до њиховах старих граница, нагнавши их на тај начин да потпишу Б/курешки Уговор. Потпуно је јасно дч је Бугарска, на паднувши нас, поцепала уговор од 1912, а са њиме и своја права на Маћедо* нију. Аасолутно је немогуће избрисаги из исторнје трагичну успомену на 1913 годану. Жртве које су нам биле наметнуте огромне су и ми данас држимо тери торију по двоструком праву: освојења и народности. I

чекује од аустро-немачке победе на Балкану, јер бн тада Солун и цела Маћедонијн прешла у руке Аустрије. После Србије дошао би ред на Бугарску да буде жртва немачког „дранг нах осген** и турских тежња да бар депимпчно поврате отоманску територију, изгубљену на западу; због тога би Бугарска имала добре разлоге да буде умеренаја и да води рачуна о томе шта је могуће у садашњим околностима. ОчекуЈући, ми морамо би-

Сем тога не треба за боравити, да мн сада мо- 1 ти спремни да одбијемо сва* рамо да гледамо на Бугар-јки нови напад Аустро-КеСК У не више као на прија- ј мгца којим би хтела да сеучињен 1912 године Бугар- теља. А после истичу се 1 Си прокрче пут до Цариско) и на коме Бугарска по- такође и важни сгратегиј-: града, да бв омели енглекушава данас да заснива ска обзири. који нам на-ј ско-фраицуску офанзиву у

своје захтеве, био је мотивисан обзирима политнчког оаоргунитета И учињен је под извесним условима, тачно одређеним, а који нису билн испуњени, Ова последња чињеница, заједно са ин* тервенцијом Аустрије на нашу штету, и с обзиром на помоћ коју смо дали Бу-

лажу да очувамо наше са дашње поседе и да аиамо са Грчком дугу заједничку границу. Сваки захтев уступака, заснован на томе да су Маћедоици бугаоске расе, само повећава тешкоћу ре« шења тога питања. Србија није никада празнавала то

гарској на Једрену, прину- тврђење и не може се упу-

дила нас је да тражнмо ре вазију уговора. Мн смо арихватила руска предлог

штати ни у какав разговор са том полазном тачком. Ако ба се изаесни устуаци за арбитражу, али нас је могли ,под извесним услојуна 1913 изненада напала,. вама учинати, то би могло распалавши на тај начин а'бити једино аз разлога по- ! сти вУен Мзри"-Терез 'немдруги рат на Бзлкану. За- литичке опортуности и нај- ци су' имали врло зватн* једно са Грчком нашом са- зад да би се помогло оп-!губитке на воховима Ленвезницом одбацали смо Бу- ј штој савезничкој ствари, | жа а Шрацманела Ми смо

Дарданелима да се прнведе добром крају. Са запада — И>звештај са фрамцуског бојишта Параз, 8, августа. Службеаи извештај од 7. августа, три часа по подне: Иста активност артилерије на ивицама Оазе, северно од Ена у Шампањи и на фронту Сеје. У Арго ни борба поткопима у обла-

ПОДЛИСТАК

Рг>-Г? 1.СГГ

МаЛате

са — бибером. Све то, до — |душе, има грозан укус, али ^ ; је за меие ново и неоче. , Гкнвано. Моје три дворкиње НР? 8 Ш 6 ГОВ ';л-ерају ме да једем, оним Ј ; својим вечатим смејањем; Сасним сам тако и за- правим јааанским смехом, машљао оне певачаце, како | која човека дражи — расам'нх гледчо некада на ‘зуме се на свој начаа, са сликане — са полузатворенимј очама међу густии

танким штапићама и грациозним кашичицама. Мало цвећем. Овај сам Јапанпо- по мало правикавам се на знавао много равије прејјананска лвиа.

мо!а доласка у њега, само што ]е у реалности нешто ситније итуробније. Но томе ће сигурно бити узрок ндтмурено небо и киша. Док се господвн Камгуру обуче н дође, ја ћу мирно велсрат«. На првом месту долази чорба, сервнрана у лепој чанајици, на којоЈ су насликане рОде у лету.. Онда сушена рвба са шећером, морска ракови са шећером, грашак са шећером, авцће

Сва моја околина чани се уосшлом да је удешена према европском укусу, само што ја у прва мах нисам могао све оценити по заслузи — но можда ће ми се то временом свидети. ...Одједном долеги, изонеј друге собе мала певачица, као слепи миш, који се у* плаши од светлосте дана, оно дете, које је мало пре носало аа лицу страшну образину. Без сумње јој је натерала радозналост да ла

види. Као плашљива мачка поче преортати очима. По, као да се за час припато мила, па се прамила уз ме> не, као безазлено дете које се умиљава. Слатка је, нежна и елегантна, Са њеног давно развијеног дела ширк се фани мирис. Чудно је нашминкана: бела као снег, а на сваком образу носи симетрично _ округлу мрљу од кармива* И уста су јој накарминисана, а доња.усна златом бронзирана. Из друге собе допре јак ударац на гитару, — сигурно знак, да се мала врати, И заиста — мала вила одлети својвм идиотама... Како би било, да се женам овом малом, и даље не тражвм? Поступао бих са њом, као <• дететом, (које ми је поверено на чување. Замашљао бих је, што у□раво и Јесте: као дражесау и скупоцену аграчку.

Како ба то био красан брак! И тај мах уђе Камгуру. Одело му је сиво, а као наручено из какве параске, велвке трговоне. Шешир мали у облаку дање, а рукавице од беле свиле, Лице му је у асти мах и малено. Нос, као да уопшге није ии нонео собом, а а очи су му се једва вицеле. Поздравио ме је, као Јапанци већ обачно поздрављао: савио се до пола и руке метуо на колена. Угао, што га Је учинало његозо горње тело с ногама,! тако је оштар, да је изгле-, дало као да се пребио нај две половине, које су после | по математичкам правили-1 ма састављене. Нешто прогунђа кроз зубе — н то је израз највеће понизностн у Микадовом царству. — Говорнте ли францускв, господине Камгуру? — Оој, тпопзЈеиг.

И опет дубоки поклон. После сваке речи, коју кажем, саваје секаолутка, која се покреће концем. Шта више, и онда кад је сео поред мене, клањао се главом, мумлајући кроз зубе. — Да је по вољи чашица чаја, господиие Кам* гуру? Понован поклон, а онда изванредан гест руком, као да би хтео рећи: ,Не усуђујем се... и сувише сте љубазнн.,. уосталом да^вас не одбијем. “ После првих мојвх речи, већ је сасввм разумео шта од н»ега тражим, — Наставиће се. —

Свесловенско Д 'њижорница отворена- је.