Straža

^и)4Н* Ј

С Г КЛ Ж А

кгн^ 241

Лрел рускои Шшт

Цар се ставио на чело руских трупа Петроград,|24. авг. Цар је узео главну коианду над војском у Своје руке. Досадашњн главноко иандујући, великикне» Николај Николајевић наиме* нован је за випе краља на Кавказу и главнокомандујућег кавкаских трупа. Узимајући у своје руке врховну команду над тру□ама цар је упутио генералисиму велаком кнезу Ни> колају овај рескрипт: У почетку рата виша разлози спречили су ме да се одазовем своме душевном нагону, ставати се на чело моје војске, те сам вас Са тога поставио за врховаог команданта и сувоземне и поморске војске. Ваше Втсочанство је пред 0 чима целе Русије за време овога рата показало непо колебљиву храброст, која је испунила дубоккм пОверењем а жељама све руске грађане. Спас отаџбине која мч је Богом поверена, налаже ми данас, када је непрвјатељ продро у уну грашњост царевине, да предузмем врховну команду над актавним трупама а да де лнм са својом војском рагне тешкоће и да са њом заједко спасем руСку земљу од непрнјатељских напада. Путева проввђ«ња нису познати, али ме моја дужност а моја жеља учвршћују у иојој одлуци ОСвОваној на државнвм оазлозима као и зб зг инвазије непријатеља ла западном фронху, која све већма расте. Ја хоћу арг свега аајјачу ковцентрацију свнју војнах и цввплних власти као и једин ство команде н укупну ак* тивност свију администра тивних елемената. Призна јући потребу ваше помоћи м ваших савета на јужном фронту, ја вас наименујем

за мога помоћнвка и вр* ховног гувернера Кавказа и врховног команданта храбре кавказке војске. Изјав љујем Вашем Васочансгву моју дубоку благодарност и благодаркост отгџбине на вашни ратним напорима. — Царева наредба Петрсград, 26. авг. | Цар је 23. августа пот пасао ову дневну наредбу која је саопштена трупама: Данас сам примио врхов* ну команду над свима су воземним а поморским труаама које операшу у озом рату. Дубоко верујућл у милост Божију а крајљу победу ма ‘ћемо испуниги нашу свету дужност: од брану отаџбине и нећгмо осрамстити оуске земге. Ова дневна нзредба аздата је у главном сгану и потписао ју је Цар НиколаЈ — Промене у штабу Петроград, 26 авг.: Службено се јавља да (е! генерал иешад. Јанушковић, шеф генералштаба генералисима Великог Кнеза Николаја, наименован за по*, моћника врхсвног коман-1 данта кавкаске вОјске. Вр-| хозна командант трупа се ' веро-западног фронта, ге* нерал пешадаје Алехсијев, нанмен >ван је за шефз ге , нералшгаба Великог Кнеза Николајз. — Наредба В. Кнеза Петроград, 26 авг. Генералисим и Вглика Кнез Николај упутио је сувоземној и поморској војсци ову дневну заповест: Данас се наш узвишени врховни командант, Њггово Велнчансгво Цгр ллчно ста-, вио на чело војске. Ја се! клањам вашем јунаштву и изјављ/јем вам моје срећно топло и искрено признање. Тврдо верује да ћете саса,! када взс Цар коме сте зи

аолождли З1клетву, предво* ав, учвнити нове подвиге. Верујем да ће Бог даиас датисвоме изабранику своју свемоћну поиоћ н донета

— На Кавказу Пегроград, 26 авг. Цар је упутио рескризт генералу грофу Воронцову Дашков царгком заступвику на Кавказу, у коме му признаје напоре које је развио на Кавказу у циљу органезовзња земље иучвр* шћењу кавкаских трута у њнховим старим традицијама па је изјавио, да га по његовој жеља из здравствених раглога скењује са положаја и стављт у своју личну службу.

Радев и Тошев Пријатељи Генадајева смекеки. Софија, 27. авг. Бугарски послаиик у Букурешту г. Радев и бугарски посланнк у Бечу г. То шев смењени су са положаја посланнка, као прајатељи Генааијева.

Беже — У паничном страху од Санеини-! ка Турци напуштају Цариград — ! Букурешг, 27, авг. ! Према последњим вести-; ма из Цфиграда тамо је појава савезничких подводних лађа унела иајвећу па вику, и влада је предузела све нужне кораке да не буде изнсн:ђена, пробијањем Савезника кроз Дарданеле. Државна архива и сви предмети Од ^сгораске вредности који су се налазиди у Цариграду •пренесенн су у Малу Азију. Велвки број најугледнајих људи напу Стила су престонвцу и по вукли су се аубље у унутрашњости, Решење порте да се престовица пресели у Малу Азају изазвало је неспокојство у грађзнство.

ЈшеНп мпм Петроград, 26. аг>г. Декретом министра унутрашњих деда, који је кзашаО у службенам новинама допушгено је ЈевреЈииа до законсдавног ргшења, које ће уредити њахов положај, да стануЈу у Свима в*роши* ма царевине, с<м у преСто ници и месгамалгде се нз' лаза царски двор ч минисгарства, и у места где се развијају војне операције.

* Убијен народ носланикј Софија, 26 авг.! Преф^кт Ксантија теле-ј графаше дз су нелсззата! лица убила из ре^олверај Мехмед-пашу пссланика Со , брања. Мехмед (е подлегао ранама, а његсв слуга је| опнсно рањен. Предузете' су мере за хапшење убица. |

Куга На <^стрв/ Дактс појави.-н се *гга Солун, 27. авг. Ка грчком острву Дантс константовано је веколико случајева побољења од куге. Острво је одмах ?.золовано од сваког саобраћај ног додира, и предузете су | све са итетске мере. д>се! Ова опача болест угуши.

Колвко ,«• Немлчка мобилхсмла .Дељи Мељ* доноси изј пера мајора Дилона ову занимљиву статистику немач- ј ке мобилнзације. По Далону Немачка је до ;ада мобилисала 10 ми- ј лаона љуци и то на фрон*; товима се налази 4 милијона, V потгдини се обучава 750.000, губитци до сада износе 2 малиона, железничка армаја броји 500 хиљада дуоца, код Крупа и другим фабрикама запосле

но 750.С00 душа, по руднацвмз и са службом у позадини 2 милиона душа, Свега 10 милаонд душз подчињено је војним адаСтима На Кавказу — Бскиачајна пушкираал Петроград, 24 авг Службена коминике ктвкаске војсте од 22. августч гласв: 22. августа у првморском крају топовска ватра. У правцу Олти, у крају Леве, Турци су оЈвзрили ватру без резултата на наше позицаје. У крајевиит Алхир и Кулига било је пушкарање између наших и неаријатељских питрол«. У краја Вана јављзју успсшанм аз* вићањима нашвх извидница. На осгалзм фронту кема измене

Рим, 24 ааг. (Зчанично/ Наше патполе су имзле сукобе са неаријатељскамодреднма у долина Адиђс код Марка и у долина Сан Палегрино (Авизно), зааадно од Костабела, где смо разорили неколико неиријатељевих ровзва. У басену Боацз наша су нааалп к нагнали у бегство један непријатељев одред нз падинама брда Ромбола. У доанни Коритнвце (на горњем току Соче) остала је била у непријатељевзм поседу једна шума из које су га наши одреди истерала. Је* да« аероплан јн бацио 6омбе на венгцајанске лавуне, ала наје причинно никакв> шгету; наша артаљераја га је погодила и пао је у мо ре. Ааарат је потонуо а оба официра који су њиме управљали спасли су наош детроајери.

ФЕЉТОН

Б Р. Г.[:

Виде једну прилику, обучену по европСком која се хитно аењала уза зид да прескоча. Фатима врисну и побеже у СОбу, Осман потрча за њом али муу том тренутку паде попед на пушку која је висила на зиду у предсобљу, и он је не знајући шта чанв брзо дохвата е појури напоље. У том тренутку она) преко зида пресксчивши тресну ногама о земљу. Он скочи капиџику, излете кроз њега и појура за приликом која је бежала. Глава му је салво буча ла, и само му се једне мисли врзле по глави: ,0;вета* и „Фатима ме вара..,* Докле је јурио није ни

сам знао. Прилаке беше нестало. Он застаде, обрнса крупан зној са чела, и опет потрча. — Али сада својој кући.

Први зраца југарњега сунца иадаху преко сјајае глатке површиче Вардара, и купаху се у њему, и бастри вали преливаху се у безброј нијанси. Ваздух је греаерио, а лака магла о бавијала је целу варош, која се је будила из сна. Вгтрић је доносио мирис јор гована и јасиина, а са кровова чуло се је гугутање гугутка. Са високих минарета џа маја одјекивала је малозвучна молитва мујез.ша, који погиваше верне ва јутарњу молитву. — — —• У једном дворишту једне турске куће крај Бардара одјекну пуцањ. Про-

лазници који тог тренуткг аролажаху, уђоше у авлају кроз отворен капиџик дг виде шта је Али брзо у стукнуше, јер у том тре нутку један човек пројур* поред њих и изгуби се... У ^трави, испод једно! расцветаног јоргована ле жала )е женска -прилика ] локва, још вруће крви, којг се пушила. Велика рана нг грудима зјапила је и из њ< је цурила црвена као булкг крв. Зраци сунца која с< пробијаху између грана ја смана и јоргована падах^ преко бледа, и крвљу упр скана лица, младе буле... Једна була уфереџа коЈ; дође узвикну: — Пе то је Фатима! Суице се бацајући зрак смешкало, а Вардар Је шу ; мво На лацу младе бул | почивало је смргио бледилс Блмзу дрвеног мосга н I Вардару, стзјаше једиа прн

лика, црвена лица, искола чених очију из којих варниие севаху, косе разбару- ј шене, у лепом зеленои тур ском оделу. Он стојаше неколкко тренутака, осврау се ок:о себе, затаи се му њевитом брзином баци у воду, раширивши руке, као да иде у загрљај своје буле Вада пљусну, затнм се оает заклопи више његоае главе правећи колутове, који су бивали све уж.а и ужи. А вегар је ћарлијао и њихајући јасмин а јоргован носио је својим несташним кралама њиховг ^марисе. Магла се беше сасвим дигла, и сунчана зраци падаху на земљу. Све је било мирно, свуда је владада тишина. Само је Вардар шумао а својим шумом причао историју једне несрећне љубави.

ПОДЛИСТАК

РЈегге Со(ј: • Мабате Нгузашеше Своје слободне часове ови стари трошише на нгговање неког биља, које држе у земљашш сакснјама, а које, нарзчиго пред вече, шири особити мирис. Господан ШгКгр, који увец ћути а накуда не излази из кућ;, жут је као да је у димњаку С’/шен, иа у плавој памучној хаљазн изгледа као права мумнја. Чесго га виђам како пише — без сумње своје мемо!ре, држаљом, коју држи врховима прстију и 'црта којекахве знаке на дугач ки д шлајфнама од сиве хартије. Господиђа Шљвва, увек упосленсј, покрупној и ла* комој на^новац, сасвим су