Straža

6оО' 247

/I / 1

Л** Р А Ж А* СтрМ« 3

наинмз, прсдседникопштине Аџ« Рисгић са целим оцштинсжим одбором, г-ђа геверала Поповића са управом Кола Сраских Сестара и многобројно гра* ђбнство. На јектеније сдговзрао је хор Српског Народног Позоришта. Говор, ко и је сдржао Брзнислав Нушић, учинио је дубок у. .тис.ак на све прасутне! Рвшаагн»е хнвшкдв 'једна група нзродних посланика упуткла је г. Мапвстру Војном интерпела' ци ! у, да се одлуке о инвалидској помоћи сврша- ! вају што брже.

издржао је у болници десетак дана па је понова отишао на бојну линију. Мати му не мо гаде остати у својој сеоској кући и једног југра се диже и оде у Вогезе. Много је молила и кумила док јој једва ДопуСтише да дође др п^ ве ЛИ није, I где се бориц ','«.ен син. Сад се ту мајка д?де на посао. Сама: је заједнђ са командом прена-Ј шала пагроне одељешу којим ; је управљао њен син. У еечеЈ ј® учесгвовала у доношењухране Војницима. Мало по мало, во]не власти се на н.у н?викоше, и она остаде на бојишту | Као војник. А\ати и скн су два ј војника у Француској.

От« В*Јс: Ованви смо (АФОНИЗМИ)

, г мисли УкЈ — Скуплш Вец ' Многи кога ЈЈСсматрате мисли да му се Дивите. Очајзње није увек — измирење. Људи су често захвалнији за оно што им се обећа, него за оно што им је учињено. Оговарање и улагивање две су рођене сестре; мајка им је лаж.

— Ја немам више рађака. — Зар су сви помрли, 0 не‘ али су постали бо! гаташи.

К»јс нашвону Јављају нам из Ниша,: да је тамо цена једнсм на-, оолеову 26.80 динара. Бзц« учнтвљн Решењем г. Министра Војног баће ослобођена војне дужнестн свн ђаца који буду пристали да иду за привремене учитеље у но вим кргјевима.

§елешке Месна Комисија за испити- ! вање злочинствз и штета по-ј чиње од а-угарске војске уј Београду позива сроднике свих | оних лица која су погннулаодј а-угарских граната приликом ј бомбардовања Београда одпо | четка рата до данас, даље, ј она лица, или њихове сродни-, ко, који су приликом бомбардовања повређења, и најзад она лица, или њихове сроднике, која су злостављана од аустро-угарске војске за време њеног бављења у Београду, да се пријаве, ако то до сада нису учинили, комисији ради саслушгња Кгнцелгрија комиснје налази се у Мин. Унутрашњих Дела, на Цеетном Тргу, и ради сваког дана од 9—12 пре и од 3—6 по подне.

Из раше торбице .Ексцелзиор, саопштава овај дирљив случај: “ У Вогезима се бори потпоручннк Шар Краус и дооад је показао чуда од храбрости. Пре месец дана био је рањен;

У многим земљама сви су поданици једнаки пред законом — али не пред судом. Виц, коме недостаје озбиљносг, јесте шала. Искусан говорник мора да уме и да замуцкује, кад то околности изискују.

Пријатељ: Па да ли је могуће, господине Сутончгћу, да ;сге ви били осам дана у апсу, ј због ваше последње кн>иге; Господин Сутончић: Да, да, ј пријатељу, тако је то данас, човек мора за своја убеђења 1 не само да јемчи, већ у апси Iза сваку сигурност да седи.

Поедедње веети Наше бојиште (Извештај Врховне Команде) — Осујећен иокушај на Дрнни КРАГУЈЕВАЦ, 1. септ. У току ноћв између 30: и 31. августа незрајатељј је покушао са једним мањмм оделењем да пређе Дрину на нашу страну северно од Вишеграда наспрам Гујнне Главе, ала је у томе спречен. Дуж руског фронта — Гуска офанзива пок зујесве јачих успехаПЕТРОГРАД, 28. авг. На левој обали Двине југозападно сд Риге наше трупе борећи се наступају у области између Муше и железничких станица Икаве и Нархупа. Запгдно од Ја кобштата настављају се борбе са иС10м интензивношћу. У правцу Двинска сукобн између стража север но од обала. На путу из Вилкомира непријатељ је пре дузео са знатним снагама изјутра 27 августа енергичну офанзиву у области Куркла на обема странама друма. Наш аутомобалски митраљески сдред хктивно је учествовао у одбијању непријатељзЈ борба још траје. Између Сненте и Викје непријатељева коњвца и пешадија предузеле су локалну офаизиву против наших трупа у области Ширвинте. На осталам путевима за

Вадну није бадо промене. Источно од Гродм* непрвја тељ је предузамао од 23, авг. нзјутра чатав низ напада потпомогнугнх јаком артиљериском ватром аротив наших положгја у главном правцу ка Скидену асаа. и на доњем току Зелвнрошне, бдбал! смб натом ва-* троч све те нападе и задржали смо ватром наших батераја немачку офанзиву започету око четври часа изјугра дуж пута за Скидон и вотпомогнуту јаком еа^ тром тешке в лаке артиљфвје, Од седам ча^Ова у вече немачка се ватра знатно појачала и понова је предузета офанзива ради пробијања нашег фронта, алн смо и тај покушај осујетили концентрисаном артиљеријском~н мнтраљеСком ватром Тако иСтО смо одбила немачки напад код села Лиод јужно од Мостова на Њемену. На осталом делу фронта до Тринета непријатељ је предузимао учестане нападе само у обла* Ста Ружани и поново је сфанзвву отпочео дуж леае обале Пине. Немачке наладе код Русани одбклв смо нашом ватром са кратког одстојања и нааадом на бајонет. Немца су истерали из Румани велику гомилу становника па су се крзјући иза те гомиле врло јако приближили нашем положају. У правцима Кременецу непријатељ је бомбардовао наше трупе пројектилама са загушљивим гасовима а отпочео је борбе у облаотн горњег тока Горина, Одлука Румуније БУКУРЕШТ, 1. септембра. — Из доброобавешгених кругова се сазнаје, да је у двору пјд крал»евим председништвом одржана веома значајна седнаца. Са знаје се, да је нз овој седницн решавано оучешћуРу* муније у акпију. Као поуздано се тврди да ће одлука Румунијв паста у току месацз септембра. Америка и Немачка ПАРИЗ, 31. августа. Јављају из Њу-Јорка да Ивниг Сун објављује ову изјаву г2гфа Берисдорфа; Ако би двпломатски одвосм били преканХти са Амернком, немачки подморски бро* дови добили бн заповест да потопе све бродове, на које би наашли, а то би изазвало рат за два три даиз. Над Енглеском ПАРИЗ, 31. августа Једна ескадра пепелина летела је над источном обалом Енглеске. Многе су мокбе бачене али нису при* причиниле никакву штету. Ситуација у Цариграду — Тавезници се спремају за напад РИМ 30. августа. Вестн из неутралног азвсра потврђују да предстоји велики напад савонина противу Дарданела. Такође се јавља, да се ситуацнја у Цзриграду погоршава Сграхује се од побуне противу МладотурЈка н Немаца.

— Мислим Олга. Али ја сам данас теко срсћан, да је тешко да ћу моћн да будем на једном месту и да ралвм. Ја бих у овом тре нутку најраднје трчао вичући, да ме сви чују, и птице и људи, и цвеће и дрвеће, ја сам срећан!! — И ја сам срећна Мла* дене, јер сам уверена да ме ти волиш исто као што и ја тебе волем. Затим ућуташе, и тако ћупћи, стигоше месту где су обачнс долазнли. Седоше на траву коју миловаше топла сунчани зраци. Он је лагано обгрли око паса и притиште јој ча мале и као јагор румене усне један дуг, пун ватре и љубави пољубац —

ПОДЛИСТАК

Рјегге 1 .о Ч Ма<1ате Нгузап1ете .. Одједном; тан, тан, тан. Тра пута закуца неко на вратима нашег стана, и у улазу се указа једна мршава фигура у сивзм оде< лу и стане нас иоздрављатв. — Само напред, господине Кангуру! Ах, долазите управо у најзгодније време, сад кад почнњем доби ати смисао и осећање за јапанску душу... Господин Кангуру донео је само мали рачун за о прано рубље, при чему се најпонизније савио, метуо руке на колена и кроз зу бе из поштовања мрмљао. XXI Ако пођеш путем, који

води порсд наше куће и вода горе брегу, наћићеш још десетак старих кућица, и онда даље више ни шта, сем уских стаза, које ВЈде у гору кроз чај, кроз грмље и клисуре. И све ове горе око Нагасаки а пуне су старвм гробовима; стогинама го дана на овви висовима славају вечан санак покојници. Но јапанска гробља I е остављају на посетноца ни туробан, а ни непријатан утисак, чини се, да се код овог дечијег и лакомвсленог народа ни сана смрт не узима Бог зна како озбиљно. Надгробне споменике за мењују гранитни : кнповн Буде са позлаћеним натписима. Кипсви су постављени азна* гроба на каменвм подлогама или на природним, земљанам терасама. Сем тога на нодножју

капа налазе се неколико степенз, а азнад је подиг нута од простог камена као нека надстрешница. Ову су гробовО тако ста ри, да човеку ни у ноћв не улевају страх Ти су гр>бови већ давно напуштени, па се покојнипима овде утрз траг већ и пепелу. Сво ово сиво камење и сви ки пови буде бршљаном обрасли — чине се, да су само последња остацв давннх готово заборављених генерација, којима се већ сасвим замео траг. XVII Хризантемина јела врло су чудна. Изјутра, чим устане, поједе две скуване шљизе посуте шећером... Уз шољацу ч»ја то је редовни ја* □ански зачин, који се узима не само у приватним кућама. него и у хотелима.

Преко дана долазе онда два смешна обеда, које праређује госпођа ЦЈљива, а доноси их у црвеним ча нијицамд. Затим долази месо од врабаца, па онда рак, па н«ке посољене бонбоне н пошећерена главица лука. Све то натиче Хризантема по реду на своје шта□иће и са ефектираном грациозношћу приноси их устима... Уз свако јело чини гримасу — трв четвртине од сваког јела осгавља — и онда са иајвећом брижљивошћу бришенокге Ред овах јела мења се према нахођењу наше гаадараце. Једно једино остаје исто и код нас и код другах, на југу и на севе* ру Микадовог царства, а то је начин на који се једе... — Наставкће се —-