Straža

ћро» 249

Стр»м 3

шу редакцвју (рзди објав љнваља добровољних пралога које су обе госпођице купиле за Коло Беогр. Милосрд. Сестара) то је сараднлк у ово псверовао и пустио весг у лист Међутвм, изгледа да веридба аије ни псстојала јер је го спођииа Буљугаћева сутра даа дошла и- верадбу демантовала. Вјљни да ствар попргвино ми смо умолили госасђииу да се претрпн дс.к не дође г ца Јовино ввћева, те да иам она хао творац овога — ра светли ову на снагувервдбу. Састанзк је био заказав за по подне, али ни једна од госпођииа није дошла. У место ‘љиховог до утаска дошла је у јучерашљек .Ззсну" једна гадаа белешка против наше ре дакаије. Прелазећи преко оне 1 адне белешке, коју је могао нзписати само једаа неваљзлац ма најоштраје осуђујемо сулудн корах је дне већ у го.динама зашле девојке — хао што је го спођица Ј Јванопићевз — која је својом неозбиљношћу цовелз и себе и свога брата као и г-цу Буљугвћеву у веома иезгодан положај.

Из рашш бака Самар наслоњен пред кафаном. У фијакеру, начичканом сандуцнма, коферима пакетићима и т д. седи мој пријатељ познати боградски гурман, да оде до жељезничке станице. ,Куда, бре, — упитах га,ти се спремио, као да ћеш Русима у помоћ?“ ,Јок, брате, него бежим из Београда; овде за ме нема жи вота забранише већ и прасад Да се кољу ,па шта ћу да једем? Идем лепо у унутрашњост, па даме види Бог! свега у изобиљу. ,Море и унутрашњости је један ђаво као и у Београду," ,Батали, море! Ти неразумеш то. Идем ја у Ћуприју, па да видиш.... ходи ми, ходи душо!" Рече, сладићи се по грозном трбуву. ,Па свет говори да је и у ТЧуприји као и код, нас." ,Јок не разумете ви ту философију. Знаш, шта је Јанко Веселиновић рехао? Пред којом

кафаном сгоји прислоњен амалинов самар, знај, да се у њој точи добра ракија." »Па ватра а ти не идеш Ју Ћуприју ради ракије?" Трик. брате, ја мдем онамо по своме позиву. Тамо имаде младих прасади, јагањаца, пилића и што ти душа зажели.Ј ,Сад те тек не разумом." ,Прем по самару. Тамо су на војној дужности, или у бежанији начелник пољопривредни, па чкка ЈЂуба привредни инспектор, па ту су управници ратарскнх школа и државних ергела, а где је скупљена така наша елита, т> морз бити и добра залогаја, јер би се они иначе разбегли ко пацови са тонуће лађг. Идем по цимеру.“

Из бтјгг — Зашто? Осмогодишњи Мнка седи у соби са својим татом, Тата чита новине и пуши, а Мика ређа коцке. Наједном не он узвикнути: Татице! — »Чујем, сине! — Можеш да ми скинеш ноге сметају ми кад седим на патосу?" Како је то глупо питање!“ —Зашто влупо како мама скине сваке гечери и зубе и косу? — В ара се Мали Аца спази једно по подне у месецу децембру гледајући на небо — полуосветљен Л1е:ец. Одмах одјури мами, да јој о томе следоће репортира: — Мамице, мамице, чика месец се претворио да је вече па изашао на небо.

О пољупцу - Р. <Је 0. Љуб<1В без пољупца личи на јесењу башту. Пољубац је мост преко кога путују љубавна осећања. Није потребно да је човек извсжбан у љубљењу, па да пољуби страсним пољупцем. Први пољубац је код саију истоветан.

РОМАН ха београдеког жавот« Осећајући да за срећу у многоме дугује и Јованца. Јоввца је оберучке примио позив да и он уђе у ззве-

ренике. И тако клуб четворице у 2 и по часа увелако је био заузет послом Око плана завере. Духовни вођ и даље је остала Лела, која је показала да веома вешто уме да води офанзаву против тако моћног непријатеља као што је стари Перић са својим још старовремскијим назорнма. Пазле и Јованка имали су у згодном моменту као у 33 глава кахвог сензациоиог ромзаа, да се појаве. Одмах за њим, као какав добзр дух, који све уклања могао |е да се појава Јовица и да интервенаше у корист мира. — Дакле као шго смо уговорили! Ја ћу отића код оца и прочитаћу му последњу главу у којој је тра гедија. То ће нз њега јако утацати и ја ћу ту пралаку уаотребата да га увучем у разговор који ће имати да буде непрнјатан по Пав ла, Чача ће праскагн а ја ћу му повлађавати, да ће га то још више љутити, На дани знак ти Павле са Јованком имаш да се по* јавиш. Остало је све моје И када неспоразум буде дзстигао врхунац, тада се имаш тијовицеда појавиш. Дакле, јесте ли ме разумелв? — Сви климкуше главом у знак да су разумели. — А сада, на посао! Дакле кроз један час сви ско очевих врата. Прва сцена; Павле и Јованха, друга сцена јовица. А сада до ви ђења. Мало пссле Овог завереничког разговора у соби стзрога Перића седели су његова ћерка и он Ћгрка је читала а Пераћ ју је пажљазо слушао. Бар тако је изгледало. Иначе, да је ко ма и за тренут завирио у озбиљно липе и очи Перића вадео би да је он духовно веома далеко одавде. Њггове су мисла блудиле Бог зиа где

— Наставиће се]—

Поедедње веети Дуж руског фронта — Нови Руски успеси ПЕТРОГРАД, 1. септ. Надирање Немаца у области Језера Пикстерне а Саукена, код села Ракишки заиадно од лкније Јакобштата—Дванск, наставља се. У области железничке сганице Подброђа одбили смо учестане наааде. Зададно од Подбвуђа немачки напади у области Мершаго на обалежавају се великом интеазивношћу. На фрснту аочев од областа Орани па прилике све до области села Косова противник је наставио полукружно наступање у источнзм правцу. Ту су се започеле иајизније борбе у областа села Мости и Озјернице западно од Слонима. Јужно од реке Пнне непријатељева коњица повукда се у области утока реке Турје и Пронпета код Ззижђз. У области Деражна прешли смо успешно преко Горина и напредовзли смо борећи се. Заообила смо једзн цео аустријскн батаљон. У области Дражна протавник је прешао у офанзиву ,<оју смо задржали предузезши енергичн/ контра офадзиву. Наступала смо потом у западној области Клевона где смо у току борбе код села Ољешза заробили преко 130 војннка. Са Кавказа ПЕТРОГРАД, 2. сепг. У обалској обла<чи каионада и путкарање. У прав* цу Олти у области Кана наше су извиднице растерале Турке, У областа Мелиаогорига руска се коњица са турском и потисла је на запад. У области Вана руска коњица гони Курде. Макензенов син БУКУРШТ, 3 септ. Листова доносе, да је у последњим борбама на Западу тешко рањен син маршала Макензена. У Крајови БУКУРЕШТ, 3. септ, Власта гу у о.чолина Крајове открили читаве магапане оружја и мунације намењене за Турску. Оружје и мунација су из немачках фабрика и кришзм су преношеаа за Бугарску одакле су гранспортована за Турску. Колера СОЛУН, 3 септембра Иако су власти предузеле све мере, колера је у Немачкој узела веома широке размере. За Сада болест вајжешће бесни у Дзвцигу, Бранденбургу и Мбеку. Турско-бугарски савез БУКУРЕШТ, 3. сепг. — Листови доносе, да турско-бугарски савез још нија потписхн, а да ће се потписати тек по повратку великог војводе мекленбуршког који је отлутовао у Ц*риград.

г* око себе видео осим тебе, твоје очи и твој поглед. Пошао сам за вама. Ви Се и' не освтосте занном, али ја СсМ с устрепталим срцем ишао лагаво. Пратио Сам вас у стопу. Сети се.... Растала са се од друга« рице и иошла кућн сама. Пра пролазу опет си бацала једаи поглед а на ус нама тн је залепршао осмех Ах, како сладгк беше тај осмех! И он ме потпуно занесе. Ја сам корачаз за тобом, а нисам бно СвеСтан Овога шга чиним. Првшао сам ти. Муцајући врло збуњен, ја сам молио да ме не одбијете, већ да се упознате Самном. И први пут осетих доброту твог срца. Ниси ме одбила, већ сн ив иру жила руку смешећи се а готово шдпа»ом проговорила си име и презаме.

Прошао сам покрвј тебе. Питала си ме зашто сам хтео познансгво? Како сам могао одговорнти? И ја се још више збуних. Ти са Се смешила. Твоји ме осмеСВ опвјаху и мало ослобоцнше. — Госпођице., муцао сам ја — Ва сте тако лепи, и ја сам зато... — Ах, 8и мушкарци увел једним истим речама. Још никако не могу ваћи искре на млздића, код кога гово ри срце, а не језак. — Ја сам тај госпођиие, рекох ја — Не могу вам веровати, јер вас још не познајем, одговорила сн та са озбиљним изразом лица. И ја бејах у недоумици, да ли си ледша кад се сме јеш, нли кад Сп озбиљна?! Огпратио сам те до куће н растадосмо се, пошто си ми предходно дала обећа-

ње да ћемо се сасгати на корзоу. И ја бејах сав соетан, корачајућа кућа. Изгледало ми је не да сам ишао, Еећ да сам јурио, али не, као да сам летео поред лепих анђела, док је око мене брујала чаробна музика тво га гласа... Зора је рудила. Сунчева зраци купаху се уроси зелене траве. Са Калимегданг је дооирала песма славуја и других тиаа. Устао сам, обукао се и изашао из куће. да идем на Калимегдан. Желео сам да будем сам, да мислим о теби, да маштам о срећи. Дан је био чист в леп, ала меви се чвнало лепше твоје лиц; небо је било пла* во н ведро, ала изгледало ми је да су твоје оча јаче плаве, ведрије. Сунце је сијало, ала за меве је био лепша сјај твога ока. Ста

зе су биле празне, усамљене, како сам ја желео. Лзки поветарац носао је сво* јим лахорењем нарис липа и цвркут тица, али ми се тај цвркут учани наштаван према звуку твога гласа... Сети се... Састала смо се у уречено времг. Била си весела, гледала са ме мило а љупко смешећи се Јасам нливао у срећи. За мене није постојао нико, осим тебе. Како ми беше жас, кад сам чуо да хоћеш кући. И ако смо дуго, читави сат шетали, учини ми се време тако кратко. Желео сам да се бд тебе никако не одвојим. Ишли смо лаганнм кораком. Спуштало се вече. Улаце којима смо пролазили биле су мирае, Тек по који пролазинк. Срце ми је јако куцало. Имао сам ти много што рећи, ала нисам

смео. Зашто? Нд сам ве знам. А ги си и даље била весела. Причала са, застајкнвала и опет полвзила* Алв ја нисам знао на чуо шта >Си прнчала. Твој мн је глас и смех звонио у ушвма. — Ва се већ можете вратити, Ја ћу одавде сама, а в Ви доста далеко станујете. Нисзм се смео противити. А како би радо ОСтао I Ала сам се бојао да те не увредим. Стала смо! Ћутећа пружила са мв руку и Она задрхта у мојој. Та ниси покушавала да руку'истргнеш, већ си се смешила и гледа* ла си ме, али изгледом која до тада никако нисам видео. Руке су нам биле спојене. Стискале су једна другу, као да су се хтеле спојити за навек. И ти оође и повуче ме за собом.