Stražilovo

339

СТРАЖИЛОВО. БР. 11.

340

т. ј. таквим, који ће саобраћај такве болнице за заражене са осталим светом што више скучити или, ако треба, за неко време и спречити. Болнице за заражене морале би према томе бити изван места и близине станова, морале би одвојене бити великим баштама, које их окружавају; смеле би са извањским светом само у толико општити, у колико је то неопходно нужно и то увек само тако, ако се они, који су у болници намештени, прво добро очисте од кужи своје. Али тешко, врло тешко је свет обавестити, да је таква зграда исто тако нужна као црква, школа или бар као дворана за забаве. Не само да не ће да диже свет такове зграде; тешко га је приволети, да држи у болницама, које већ постоје, по неколико засебних одаја, које ће у свако доба бити приправљене, да приме зараженога болесника, ако се који деси. Само под страхом редње чини се нешто против исте, но то врло наличи на летење муве без главе; престане ли редња, онда је сваком с места непријатан „мирис од карбола", испарење у болници не може да издржи, авлија му је и онако „чиста" и т. д. С тога ћемо тек по гдекојим великим и главним варошима наићи на болиице за заражљиве болеснике. И то одвајање болника, који пате од какве заражљиве болести, која се даје пренети с особе на особу, треба да иде званично као и дезинфекција и упоредо с њоме. Само ће се на тај начин посгићи онај ред, који је неопходно нуждан баш за време владања редње какве заражљиве болести. Са одвајањем упоредо иде још и то, да се пријављује (званично) сваки поједини случај прилепчиве болести надлежној власти. Само кад власт знаде где и колико заражених има, може целисходно поступити. И у нашој вароши магистрат је из своје седиице, коју је држао 24. јуна пр. г. на предлог здравственога одбора писмено (под бр. 6364.) умолио све оне овдашње лечнике, који врше лечење, да нријаве главном варошком лечнику сваки случај преносне болести, који би се десио у пракси свакога појединога од њих, на полутабаку, који је за ту цел штампан и међу овдашње лечнике подељен. Заиста је то врло похвале достојан корак магистрата нашега у погледу здравственом, и сваки ће лечник сматрати молбу његову као и налог и вршиће га драговољно најтачније. Био бих од моје стране са свим задовољан са тим кораком, кад би се са пријавом свакога случаја заражљиве болести неодложно од стране магистрата у оној кући и соби, у којој пријављени болесник лежи, извршила дезинфекција, као што сваки поједини случај заражљиве болести изискује. То би био корак, који допуњује онај први, на који чисто гони онај први корак.

Власти чине врло много, кад треба искључити цело једно заражено место, целу такву област или земљу од саобраћаја. На ту цел повлачени су пређе кордонии намештане на извесним местима за излаз и за улаз карантене (станице за посматрање оних, који сухтели из каквога зараженога места ући у друго здраво; ти су стављени под контумац), па се само кроз карантенску станицу могло ући или изићи, пошто су човека прво подвргли свакојаким процедурама, које су требале да буду дезинфекција. Ко је пробио кордон или обишао карантену, био је врло строго и гдекоји пут и смрћу кажњен. Морске лађе морале су издржати поморске карантене, кад су долазиле из нодозривих предела. Кордони и карантене нису ни пређе одговарале својој цели, а данас то чине још много мање, т. ј. не одвајају потпуно заражено место од осталих; могао се ипак когод кроз њих провући, а један је доста, ако је заражен, да осујети цело тако скупо подузеће за одвајање. Да се то догађало, видимо из горње наредбе, по којој је чак и смртна казна била намењена ономе, који је кордон пробио или карантенску станицу обишао. При том су кордони и карантене коштали грдан новац. За скуп новац куповали смо само врло сумњиву сигурност. Тако исто стојимо и са иоморским карантенама. Шта вреди, ако поморску лађу, која из каквог подозривог предела доплови, подвргнемо и најпотпунијим и најстрожијим мерама карантенским, кад нам из тога истога предела може сувим свако без икаквога надзора доћи? Нрофесор Хирш, један од првих стручњака иа том пољу, овако се изражава о карантенама: „Карантене имају само релативну вредност, могу хаснити али не безусловно. За то ћемо свагда, кад је питање, да ли да се повуче кордон и подигне карантена, морати себи рачуна дати прво о вероватном успеху, а друго о томе, у каквом ће саразмеру стајати тај могући успех са штетом, коју ћемо спреченим саобраћајем нанети општем благостању." А међународна здравствена комисија, која се 1874. године у Бечу састала, изјаснила се за то, да се напусте поморске карантене, а да се у место њих уведе инспекција и ревизија поморских лађа, које долазе из подозривих предела. Док је прошле године владала колера у Француској и у Италији, вршила се и код нас само нека врста инспекције и ревизије путника, који су из подозривих места долазили. Сваки такав путник био је или на станици (особито на пограничној), или тек у свом стану прегледан од лечника, па