Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

шшт

шр ?ј илЈУЕУ ; УРЕђУЈЕ ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 13.

У ИОВОМ САДУ 28. МАРТА 1885.

ГОД. I.

шж суморни груди и сада се буди злослутна сенка кроз поноћиу тмину, ' Кад из гроба тамног подигне се страшна, Да ми руши снове и ову тишину. Ноћ је тиха нема, долине и брези Суморно се свили, да бораве снове, По грудима њиним повили се снези, Сан кроз село леће и уморне зове. Ал надамном санак криоца не свија. I ле, ја нисам самад. Ко је покрај мене? Хаветиња страшна за столом ми села. Тек кад и кад вео, што тамну покрене. У Дубоци 1885.

XX р I? ф АЛ А Ј А ♦

Јест, она је ово, што у моји груди Као другар верни ветито почива, Иа је и сад дошла, да ми снове буди, У сумору моме мало да ужива. Спокојно ме гледа страховитим гледом, Да ми каже страшна, шта ме опет чека Бројећи ми срца откуцаје редом, И будућиост страшну мами из далека! И док с другом својим будан седим тако, На прозоре моје хладан ветар тресе. И све, што сам снев'о, помало откида, Само хавет ову неће да однесе! Драгутин .Т. Илијћ.

КНЕЗ У КУПАТИЛУ. ПРИПОВЕТКА ЈАШЕ И Г Њ А Т 0 В И 11А. (Наетавак.)

сто јутро кад Босиљка и Мила чуше, и видише то чудо у кући, подиже се читава граја против Љубице и Милоша, не трпе оне „циганчуру" у кући, иеће с њом сести ни за сто. Пела се држи Милошеве стране, и не да га само брани, већ све штекће, подбочи се, и обе језиком надмаши. Пела иде у врт, па код плота довикне Соки. Сока је одмах ту. — Чујем, да је добро извршено, рече Сока. — Ту је, ускочила је баш пред поноћ, но да чујеш, како се те моје разбацују, неће циганчуру, прете се, како ће се Танасији потужити. — Бриге ти је, само нек дође, утишаћемо ми њега, само гледај, Пело, да завадиш јако Милоша са Босиљком, па ће тим трагом и њу послати. — Моја је то брига. — И ја ћу викати преко тарабе, да је Милош добро тако учинио, биће ваљана млада, да и не чују.

Разиђу се. Соки је врло повољно, што се тако догодило. Хоће Танасији да се свети, који је због деце не узе, не може то сасвим да заборави, ма да с Пелом добро живи. У кући се једнако кошкају, дође и до свађе. Једном их Милош нападне, и срећа што обе — Босиљка и Мила — утекоше. Босиљка кад куд оде, ГЈели о том и не јавља, не да се од ње управљати, а Мила још мање. Прве недеље после Костантина и Јелене оде Босиљка у кућу Васе Козарца, ту јој је другарица Евица Козарчева, кћи газдина. Васа Козарац је јак газда, мал те неће бити још јачи од Танасије. Може се рећи, да му је пуна кућа. У недељу после ручка, сврне Козарцу Зарија Лендован, и ту се сад скупе двоје троје још од пријатеља, па заседну и диванишу. Реч се повела и о кнезу Танасији, Зарија се чуди, што још не пише.