Stražilovo

41)7

ОТРАЖИЛОВО. БР. 15.

468

је но речма Исусовим раздао сво имање сиротињи, узео крст и пошао за њим, јер што је год зарадио, то је, с мадим одбитком за живот, и заштедио, а шго је год заштедио, оставио је роду и народу. Ко се у своме животу патио као покојник, ко је на себи опробао, како је то тешко из десет прстију живети и покрај тога нешто и за своје црне, — а народне боље дане — остављати, тај ће поњати, колико је то труда, колико телесног напрезања стало нашег љубљеног покојника, док је, потуцајући се по непознатим световима, скупио и нагомилао своје скромно имање (од 70—80 хиљада форината), и тек такви људи могу ценити и достојно уважавати срце и душу овог великог покојника, који је тако гешко стечено имање своје с тако лаким самопрегоревањем, пуним искреног родољубља, с малим изузетком, поклонио народу и његовој лепшој будућности. У тој слици огледа се иокојникова чиста анђеоска душа, види се нрава хришћанска свест, одсјајива искрено родољубље, племенито, човекољубиво срце, јер он није дрхтао, кад је пружао свој дар, он је у осмејву душе своје пољубио и благословио сваку своју знојем откупљену крајцару, па ју је онда предао деци, будућности народа свога, да се они његовом муком наслађују, његовим трудом користе. Таквим се радом стиче царство небесно, таквим се делањем зида вечна кућа и овога и онога света! Наш дични покојник радио је и прикупљао је своје богом благословено имање, као што сте већ мало пре чули, у братској нам земљи Русији и кад је толико накуиио, да је видио, е је за њега малена и скромна човека довољно, да своје вечерње дане у миру проведе и да и народу своме помогне, врати се пре 4 године дана у убаву Фрушку, да ту у хладу њеном а у својој колевци одмори од пута и труда изнурене кости, и кад му ту на брзо угину цветак, који га је одушевљавао, кад му уграби и нокоси смрт верна друга, који га је пратио у животу, пресели се овамо у наш круг, да у ширем колу поштоватеља и пријатеља нађе утехе ојађеној души својој а ту у додиру с одличним нашим родољубима упозиа боље одношаје нашег народа с ове стране, увиди тежње његове и осети терете наше, што његову племениту душу обузеше и тако још за живота свога, пре две године, откине од својих уста половину свога имања и свотом од преко 30 хиљада форината оснује на овдашњој срп. великој гимназији штипендију за 4 сирота, добра и ваљана

ученика, те је тим зажегао на том нашем просветном огњишту вечити плам, који ће у потомству загревати примером његовим задахнуто родољубље и оставити трајне успомене на ову родољубиву душу. У дужем бављењу међу нама увидела је ова божија душица и друге терете наше, спазила је, да једном новом стаблу нашем, које је једва пустило корена, које је тек настало, да доноси плода, нашој срп. вишој девојачкој школи прети оскудица, од које може угинути то племенито дрво, тај нови расадник наших бољих дана, и овај врли родољуб сети се у својој последњој вољи и овога завода и знатним прилогом од преко 12 хиљада пружи богат извор, који ће ојачати и утврдити стабло ово, од кога ће народ српски брати временом богате плодове; јер је сад већ освештана истина, да народ један може само тако срећан и напредан бити, ако му је женски подмладак свестан и ваљап; јер у женском крилу прогледа народ, у женским рукама расте, на женском срцу крепи душу своју, и ако су оне свесне, биће и народ свестан, ако су оне ваљане, биће и народ честит. Овим знатним даром својим досуо је покојник у ово кандило нашег просветног храма за женско више образовање толико уља, да смо се окрепили надом, е се ни на овом нашем просветном огњишту неће више гасити утеха у нашу лепшу будућност, јер с овим је, гако рећи, осигуран опстанак, обезбеђена будућност ове срп. више девојачке школе, и покојник је тако постао овим прилогом први и највећи њен добротвор, чија ће се успомена вечно славити, коме ће кћери наше вечно благодарне остаги. Осим тога сетио се наш врли покојник и трећег нашег просветног завода, наше Матице Српске, те је тако исто знатним прилогом пружио и књизи нашој, том огледалу народне свести и величине, велике помоћи, па с тим га видимо, да је својим трудом и својом уштедом за кратко време свога бављења овде зажегао три светилника у наша три храма (у < рп. велик ј гимназији, у срп. вишој девојачкој школи и у Срп. Матици) те ће светлити довека, и уврстио се тако у највеће добротворе народа српског и овог места и стекао неизгладиме љубави и благодарност > наше те заслужио у пуној мери, да му овде чувамо земне остатке и да нашом благодарном сузом преливамо ону црну грудву земље, која ће покривати овако великог покојпика; ал његова је жеља од младости била, да му кости у оној колевци и вечни санак бораве,