Stražilovo

881

ОТРАЖШОВО. ВР. 28.

882

На не тужи, ко ће ружи Вратит' свео лик? Читам т' с' лица: мцченица И ја — мученик! ЈА ТЕ ЉУБИМ . . . Ја те љубим, причао сам зори, Кад по рујном небу тек заплави, Ја те љубим, сладак с' одјек хори, Љубим, љубим у сну и на јави! Кад бих мог'о чаре да искажем, Што природа стварајућ' те дала,

Ја бих рек'о: о узоре дивни, Мојих младих, бујпих идеала! Хај, ти не зпаш, златокоса виЛо, Да о теби давно сиове-снинам ! Ох, ти не знаш, моје лане мило, Да у твоме погледу уживам' Па разведри анђеоског лица, Нек ме сета за навека мине !... Нек са твојих румен-јагодица Нова зора мом животу сине !...

ИЗ ПАМЕТАРА ПОЗНАЊСКОГ УЧИТЕЉА.

ОД ХЕНРИКА ШЕНКЈЕВИЧА.*)

.... Светло од лампе, и ако је чкиљило, трзало ме ноћу иза сна, а кад се пренем буде често два ил три сахата но поноћн — за,течем свог Мишу, како још свеудиљ ради. Мало и слабачко му тело, заодевено тек белим рухом, погурило се над књигом, а санн и изнурени му глас понављао механично у ноћној тишини коњугације латинске или грчке, онако монотоно, као што у цркви понављају речи литанија. Зовнем ли га, да спава, дечак ми одговори : Не знам још лекцију, господине Вавжинкјевичу!" Па ипак, ја сам свршио с њиме задатке од четири до осам и од девет до дванаест сахата, и не бих ни сам пре легао, док се не уверим, да све зна; но заиста тога свега било је сувише. Кад доврши последње лекције, заборавио би оно, што је пре било, а коњугације грчке, латинске, немачке и имена разних крајева и земаља, начинила би му такову збрку у бедној

глави, да није могао спавати. Устане тада испод покривача, запали лампу, па наново седне за сто. Кад га станем корети, моли ме и плаче. После сам се већ тако привикао томе ноћном седењу, блеску од лампе и мрмљању коњугација, да не бих без тога ни сам могао заспати. Можда ми је дужност била, да не допустим, да се дете више мучи, но што му снага допушта, али шта сам знао да радим ? Морао је тек сваки дан бар како тако научити лекције, јер би га иначе отпустили из школе, а сам један Бог знаде, какав би то удар био за госпођу Марију, која је оставши по смрти мужа свога са двоје сирочади, сву своју наду пренела на Мишу. Положај је био тежак, претежак, јер сам опет с друге стране увидео, да прекомерно умно напрезање поткопава здравље детету, па може и животу му загрозити. Требало га је толико физично оснажити, гимнастисати с њим, налагати му да ходи, да јаши, ал' није

*) Непгук 81епк1е"шс2 родио се у Љтавској (отуд му псеудоним „ Мзтуоз "), учио се у Варшави на тако званој „великој школи" (82ко1а $1блупа) а после се искључиво посветио књижевности. У колу млађих пољских новелиста заузима он без поговора прво место и пољска га критика упоредила једном приликом са новелистаМа првога реда: Уидом, КабалероМ, Брет-Хартом и Павлом Хајзом. У своме раду држи се реалистичног правца, каткад са нешто романткчноидеалне примесе. Реализам је његов сушта противност реализму Золе, Флобера и др. Највештији је у цртању свога народа, уме да му погоди мисли и осећаје, тежње, јаде и невоље; оштрим погледом уме да схвати лепоте у нрироди, па му из тога ђеније ствара красне оригиналне умотворе. ПроФесор гроФ Тарновски, који се иначе не слаже са реализмом Шенкјевичевим, признаје ипак, да нико није живот народни у свима ниансама верније енимио од Шенкјевича, јер он уме, што је дан данас реткост, да мислима даде Форму а за осећаје да нађе красне слике. Уметничком руком слика човека, не идеалног већ реалног, не цивилизованог већ човека из народа са урођеним му врлинама и са гресима и пороцима, које је стекао у друштву. Кроз сва му дела, зачињена дубоком тугом и горким хумором, провлачи се топла жел»а, да се народ душевно пробуди и да се оборе оне преграде, нгто деле сталежеједно од другога, како би се могли зближити и збратимити. Често се нађе у његовим делима слика и прилика, које, ти<;а<лз ти^апсИз, потпуно одговарају нашем животу народном, па опет је он код нас слабо познат. Код пас је преведено: у „Јавору" од 1883. „№а тагпе" под насловом „Младост лудост" и „Јапко тигукапЂ" у календару „Банаћанину" и „Илустрованим новинама". Још су му красне приповетке: „8к1се т^е§;1ет и (црте угљеном) „Ната и , „2а сМећет". и др. У последње време обогатио је пољску књижевност и романом „Огњем и мачем", кога је публика и критика одушевљено поздравила. Радио је и на драми а хвале му и „1лз1;у з ро<1го2у а (писма с пута). — Прев.