Stražilovo
1054
довима и селима.У манастиру Ораховици сачувало се једно „пуномоћије", дато игуманима манастира Ораховице и Дреновца да заступају евоје братство на реченом народном сабору. То пуномоћије гласи овако: п о д н о у о ф I е. Мм 1ш:1!б подмнслшш ко спд(»\Ун слакошискон ()Г,()П тдгофТпсљ кк мондстТрихк ннемкемнхк (((|Докш|л, хрлш, склтлго) дрхТеред ХрТстоид НТколда, м Дрснокдцт., хрдмк склтдго) кедик. ХрТстокд ГешргТд, ксн окфе кк тд окд мондстнрл врдтТд ецшодоушпо) ндрдднхомк н^межд« ндск н/,к[|Д1Ш1.1А Тгкменм госноднид ГдкрТндд 1еромопд\д ордхокнукдгш н госнодннд ЛнтомТд 1еромонд\д дренокдукдго, НОНТИ НД ГрДДИфТн ОКфСНДрОДНКШ Ш СКПТДДГШ ||ССДрД рТмскдго) допкфеннми кк Кидгрддт. нд ко^несенТе Госнодне хотлфУн К1.ИП еокорк: имже ддемк иодннш мофк, дд уто дн ко онн ^д ндшел нрдкослдкнмд кт.рм докро н ^д ндшк кддгонодкункш нднреддкк вадвтк ск нроунмн нд удстиомк еог»ор1; шкритлгофнмн сд нреддождтк докон-
удтк н соксршдтк, томјј н мм кседрдгш н кддгопрТлтнш хофсгк нрнстдд||н кс/ келкдгш нреиосдокТл н протнкностн кмтн крипостТго сегш ндшего нмк ш ндск ддпндгш ннсднТд, егоже шстнннтн ннкдкоже ккдемк ддже до комунпн плшел. Кк мондстнрт. ОрДОКШјН Ш ОКфЛГШ крдгсткл 9. мдТд М1;сс1|д 1730. (М. п. ман. Ораховице.) ПроТгвменк ОешдосТн, ндмт.стннкт. 4) Ш ф р 0 II Т II со кссго крдгТего мондстнрд ОрЛШКШјИ. (М, п. ман Дреновца). Илммтннкк С т е ф д н к, јеромохахк оо вс€10 врлтјеш моилспрл Дрепокцл. На леђима овога акта чита се ово : „К д (> о ш 1» Ш Д II Л 1| I) К л р л Д II II С К II. 1||СД нллгослокспш Псднслко II С1И1К СГО 1оЛН1», 0 )1|И Днкн Слрлндлрн ж фор. оу моНЛСТНрК ОрЛОКШјИ, 11Л СК.ЛТЛГО П |КОЛК. Вл. КраснК.
Г Л А 0 Н И К. - Књижевни одбор „Матице Српске" имао је 29. јула (10. августа) свој састанак. 1. Секретар јавља, да су нредане у штампу „Књиге за наро^". — 2. Исти јавља, да је шгампана књига „Разни путеви" и да је писац поднео 25 комада.— В. Прима се за Латопис чланагс М. Петровића „Појаве приграђењу бермега и одређивање екстракта". — 4. Прима се за Летонис шаљива игра у три чина од М. Савића под насловом „На добротворну цел". - 5. На основу пресуде Ј. Грчића не прима се трагедија „Пијанисткиња". 6 Несме „Сестри на самрти" и „Сирочад" од С. Н. издају се на оцену М. Савићу. — 7. Не прима се за Летопис иесма пок Св. Вујића „Одлука". — 8 „Мисли у ноћи" од истога писца, издају се Св. Савковићу на оцену. — 9. На основу оцене Ф. Оберкнежевића не прима се Ј. Ставковића превод неких Цицеронових беседа, — 10. Драма пок. Ј. Кнежевића „Великодушије и благодарност" предаје се М. Андрићу на оцену. — 11. Не ирима се песма Саве Мартиновића „Смрт Вука Ст. Караџића " —-12. „Песме Милана Берића" издају се Ј. Живановићу на оцену. — 13. Примају се за Летопис чланци: „Две штампаће таблице из год. 1741.*, „Песма о смрти, састав А Гереског"; „Родослов геиерала П. Биге". — 14. На основу оцене С. Савковића но прима се нриповетка М. Ј. Илијћа ;; Први пол»убац и . КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТИ. Изашла су два „Рада" „ Југославенске академије знаности и умјетности." У ЈјХХУ. су ови чланци: биЈек, Рге1;есе 1)агУ1па; 2а11га (1п1к, о кпуиЦаћ и гаутт У Т ј ХХУ !. пак ови: Јуап Вгог, РгПогг га 81п1акби је21ка ћгуаЂзко^, I Јтрега ^у; Уа1јеуас, Ргтоз к па&1аби и поуо б1оуепбкот јегјки, (3 па§;1а8 и ргегепШ &1а§-о1а коЈ1 ргегеп(:п1 паз<;ауак ј о (1г2е зато и 3. р1ига1а. Широј је публици намењен ие-
вештај дра Рачког о шесгом састанку археолога у Одеси. У изводима из запионика додани су списи о забрањеном састанку књижевника свих јужних Словена у прославу 50-годишњице нрепорођаја хрватске књижевносги. — Како висок) цене и Немци руску књижевност, наиме пак приповедачку, види се из Минхенских новина „Б1е СгезеПзсћаЊ" Ту стоји до словца ово: „Руска романска књижевност још увек надмашана немачку, у пркоз Шпилхагна и Сомр. Роман, као што је Ана Карењина гроФа Толстоја не би био у стању написати ни Шпилхаген, ни Дан, ни Еберс, ни Хајзе Рус (Толстој) приказује тако снажно и оштро душевне борбе, тако сигурно реже и сецира страст, као што у нас тога нема. . . " — ПроФ. Лескин у Лииском читаће овог зимског течаја о етнограФији и најстаријој историји јужних Словена. — У „Ма§"21Е Шг (Ие 1лМзега*л1г (1ез 1п- ипЛ Аиб1ап(1е8 и а у бр. 82 и 33. ивашла је занимљива студија о руским приповедачима, о Гогољу, Тургењеву, Ганчареву, Достојевском и Толстоју. Студију је писао Александар Рајнхолд, писац „Историје руске кгвижевности." Рајнхолд цени већма Достојевског и Толстоја од Тургењева. — У „Светозору," ческом илустрованом листу а у бр. 35. је несма, носвећена јужним Словенима, и студија о Петру II. Петровићу Његошу, под насловом : Омањ е ц р т е о н о в и м српским п е с н и ц и м а. = За члана Француске академије изабран је на место Миљета Виктор Дириј. — Др. К. Безолд, доценат на Кембриџком универзитету у Енглеској издао је дело о грчкој литургији. — Немачке војничке новине „А11^ет. МШ4аг-2е11зип§" доносе у бр. 56. и 57. чл.чнак о артиљерији у Србији. — „В1јШ;ег Г. Шегат 1Јп1:егћаиип§;" доносе у 81. бр. чланак од Роберта Валдмилера: „Ет 8егћ18сће8 Ероз". — Коју песму мисли само ?