Stražilovo

1367

СТРАЖИЛОВО. БР. 43

1368

пред. Стручниж листова или не читају или једва једвиде. Ни нравници, ни медицинари, ни филозофи ни богослови. Забавне листове тек прелете без јачег расматрања, као дневне новости. Носледица је, да се глава пуни свакидашњом обичном „радњом"; ум се навикне на те лаке површне ствари, а тешко се иамти и разумева што теаге. Или је зар вештина разабрати се у дневним новостима? Треба ли ту дубљег мишљења? То читање треба да је споредни део — али је у нас споредни део стручан и забаван лист, а политика нас поплавила. Ако постоји тврдња, да женске не воле политичких разговора, онда већ неправо радимо према тој већини, што их не забавимо чиме паметнијим. Друго је сама наша добит: научивши мислити и расветљавати потеже ствари, даље ћемо дотерати. него ако увек и увек сварујемо политично зеље. Треба се на послетку наћи и у дневним нитањима, али је главни задатак омладини темељан базис у просвети : а све има своје време. Мушкарци треба да су утврђени добро у питањима, што су од интереса за друштво при допуњавању изображавања обе омладине. Догоди се, да женска тражећи да научи што боље од мушкараца нађе, како ни он сам није на чисто са том ствари; често ни као она. 1 ) Догађа се, да ишколован мушкарац не уме ни мало да разјасни какво год питање из наше књижевности, историје наше, из живота. Чуо сам од женске стране, како јој свргаени гимназиста није знао рећи чисто ни разговетно, за што пишемо данас оваквим правописом, а не као оно Лукијан Мушицки или Светић? Други иије знао да рекне, како смо дошли амо; шта су хајдуци. Трећи није знао растумачити за што смо ми православни заостали иза католика и приврженика гргурева календара за толико дана у години. Ето пример, два. Женскињу се не може замерити толико, ако не зна те ствари; али школовану човеку се с правом треба нребацити кад не зна. Ово се односи на ону мисао, што сам у почетку навео, да прво треба почети с мушкарци ; али стоји у свези и с оним, како је за женску нужно, да се

1 ) Иребацује једном приликом мушкарац Српкињи, да не зна српске књижевности; не чита књига, каквих би требало (а не вели јој које). Зна, да је учила Француски, па је запита, шта чита из Француског. Она одговори: „Талемака". „А, Талемака од Виргилија!" одговори Српчић гласом, као да све има у малом прсту. Српкиња му рече, да је то написао Фенелон, и да има и иревод српски : „Прикљученије и т. д." Да је сад хтела да распита, на каквој основи је написао Фенелон; ив чега је увео; за што? Какав би био одговор! Да је Српчић одговорио, да је од Омира, па би бар био ближи ствари, изгледало би да се смео у Одисији и т. д. и т. д, ал овако. Но нађе се и горега.

уме наћи у различним питањима из многих грана данашње науке. Могло би се овде рећи још која, како би се требало много што шта поправити у начину живота породичног и друштвеног; у начину мишљења о одношајима породичним и друштвеним према народу самом, као према целини, а све то с погледом на омладину оба пола; али би нас далеко одвело. А то „поправити" је тешко овако појединце; него треба радити слошке па опрезно, с разумевањем, да се постигне оно Кантово ШшагхШпЈ; уоп Бе1)кип§$аг1. Мислећи на ово последње рећи ћу неколико речи пре завршетка. Треба за тим стати, да се женскињу, а још више мушкарцу покрене, ојача, управо разнежи осећај, што ће их гонити, да сами теже за темељним радом; да сами по осећају траже истину, иравду; од малена да се упућују на ск-ромност, умереност. Нагласио сам овде: сами, од своје воље; јер ће само онда бити сигуран добар успех; само ће тако испасти за руком, да нам се омладина (да богме поред силпих закачаљака, неудаћа у свету ће много и да отпадне, али ће ипак да се) одрзки здрава, разборита, карактерна. Морамо јој усађивати такво мишљење, да што почне, треба и да исиече; да истраје од своје воље, са свог нагона, из жеље своје: тада ће се лепше развијати умне снаге, постаће одрешита, постојана, са укусом и поуздањем, да може и хоће савладити све препреке добру. Али ће мушкарци онда увидити, да то није образованост такве руке, да истрају у свађању, бадавадисању, картању, баичењу; женске у оговарању, празном говору сваке руке. А стом образованости држим — да ће Српкиње наше . . . али у то (за сад) не смем дирнути! Мислим моду. Али као што рекох, нек остане за друге прилике. 2 ) А сад нек чују мушкарци још и ово: „За то кад дође то време — говори друга поштована Српкиња — да мушкарци од женских више захтевали буду, не само леао лице и неколико научених фраза, будите уверени, да %е и наЛи; јер мање више је стало свакој девојци до тог, да се доиадне. и Дакле осим јасног емисла ових речи, јасно је још и то, да сам имао право кад сам рекао оно о сујети женској у почетку. Али ће оваква сујета бити бар од вајде свима нама ! И кад тако узбуде, не ће ни толико издржати пробе тврдња Косће&исоМ-а, где се вели: „Г/езрги с1е 1а р1ираг1 <1ез Геттез зег1 р1и« а ЉгМег 1еиг ГоНе дие 1еиг гаЈзоп." (Већини 2 ) Ко би рад био читати о том укратко, наћиће у календару „Орлу 14 еа 1885. где уредник написа о ивложби Српкиња Новооаткиња. Ено српске моде.