Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Максимовићева карактеристично одекакутала Јованку. Са Добриновићем је Луткић само добио. Иначе се, као и свагда досад у томе комаду, необично истакла Јеца Добриновићка у улози Мутибарићкиној; ту њој нема равне. Од новихјеМилојевић као др. Летковић промишљено и лепо играо. Како за овај мах имаде баш доста и предоста женских у дружиии, то се могле иовратити и друге две ћерке Мутибарићкине, које је прерадилац морао брисати, а и Звекићева собарин,а Ката није морала Фунгирати и као куварица у Јагодићевих. Управо је још толико члании;а дружине остало незабављено у тој шаљивој игри. — У недељу 12. о. м. поновљев је био Сиглигетијев „Војнички бегуиап," после дугог одмора. И та је представа текла складно, само је и опет запињало о —- певање. Крајње би већ време било, да се у претрес узметамузика у „Војничком бегунцу" па да се или замени згоднијом каквом или да се у опште избаци. Како су те песме амо управо и ушле, то нико не зна. Мотив „Бојак бију Херцеговп,и" изражава ту и јаде двоје љубавника на растанку и смеле наде презренога супарника и радост на састанку и шта све још не. Па тек карактеристична романца из Обе-овог „Фра Дјавола" у устих шегре ћајаџијског! То је заиста вихпе него проФанирање. (Чешко народио позоришто у Прагу.) Пре неколико се дана у чешком народном позоришту у Прагу први пут давала комедија у једном чину од Јарослава Врхлинког под насловом „К /1Уо1и". Новина је та необично занимљива полемична козерија против модериог песимизма, којега, као што писан, на крају вели, „може само онде бити, где нема љубави спрам жене и деце, спрам оца и матере; чим та љубав према својти овлада срцем, и чим до душе човечије доире уверење о дужноетима према породици, несгане болеснога песимизма, као да га није нигда ни било а на његово место искрсне здрава воља на иосао, на живот. На жалост је, као што критика каже, доказивање, које писца доводи до тог резултата, чисто дијалектично, накићено додуше иајлепшим и најсмишљенијим реФлексијама и сентенцијама, али те реФлексије и сентеиције морају у комаду да надокнаде оекудицу живље драмске радње. Према томе би то песничко лепо дело тек пажљивом читаоцу дало правог уживања. Џартије обојице противника некако су чудно подељене баш међу два једномиигљеника песимисте од искони, који најпосле из обостране дебате излазе прекаљени те примају вољу на живот. Улога обратиоца је чудним начином дата у руке тако!)ер песимисти правога соја, грофу Вхинском, који је „у картању и са женскима" проћердао сво своје имање па сад са два напуњена револвера у сандуку хода по свету а снева о самоубисгву. Но пре тога мисли да му је још дужност, да своју некадању другарицу из детињства, младу комтесу Еву Поленскову обрати. Та је комтеса читаући Шопенхаура, Л^еопардија и друге, и услед свакојаких неповољних дога!)аја у породици изгубила такођер вољу на живот и наумила да потражи смрт за живота у манастиру, а тиме печали и жалости свога самораног старог оца. Речит подсећај на тог оца и врло лепа једна епизода из живота гроФа Вхинског најглавнији су мотиви за обраћај, те се најпосле оба мизантропа сложеутоме-, да и: даље живе и уживају живот. — Комад се публици јако допао. На завршетку су слављеног песника бурно изазивали али он није изашао, него се у име његово захвалио редитељ Сајферт, који је играо гроФа Вхинског.

КЊИЖЕВНЕ Н0В00ТЖ, — Др. Никодим Милаш, архимандрит у Задру, јавља, да је штампање оглашеног у Јулију пр. г. другог издања „Кано-

ничкога Зборника православне цркве" већ цри крају, и да ће кроз који дан бити готово то друго поправљено и умножено издање „Зборника правила", која је примила православна црква. Зборник у овом новоме издању захваћа 520 стр. велике осмине на финој хартији, и садржи: 1. Историју свију каноничних извора, 2. Историју свију каионичних зборника, који да.нас у поједииим обласним црквама важе, а главним начином Крмчије, 3. Номоканон, позиат под именом иатр. Фотија. 4. сва правила, која су иримљена у православној цркви и 5. Азбучки и аналитички преглед свију правила, по коме сваки може лако иаћи односно правило, које му у даној прилици треба. Цијена је Зборнику три Форинта (7. дин. 50 дин. пара) Ко приложи још 30 новч. (односно 75 дин. пара), добиће књигу препоручено. На 10 књига, што ко наручи, уступиће писац једну на дар. Претплата се шил>е нисцу непосредно. — Свеска 121 народне библиотеке браће Јовановића доноси: „Живот Герасима Зелића" архимандрита. Дело, којеје са том свеском отпочето, врло је важно не само по историју православие цркве у Далмацији, него и по културну историју васколиког српског народа. С овом свеском отпочиње претплата на ново VI. Коло. — Из народне штампарије у Љубљани изапгла је неки дан књига: „бротетк 81ауепбке игајетпозЈп". У књизи тој има 40 илусграција а написао је и издао Антон Трстењак. У првом делу те књиге описује писац путовање и бављење Словенаца и Хрвата у Златном Прагу, у другом описује Велегради Кромержиж; томе једелудодат чланак „О славенској узајмности"; у трећем делу саопштава иисац неколико листића из словеначке књиге као успомену на тристогодишњицу смрти оца словеначкој књижевности, Приможа Трубарја, а осим тога описује још и живот и деловање ових заслужних Словенаца: Јанеза Блајвајса, Франа Целестина, Франа Ерјавца, Симона Грегорчића, Јосипа Јурчића, Јосигга К])ањца, Григорија Крека, Франа Миклошића, Матије Мајарја, Јосипа Пољаруција-Крилана, Франа Преширна, Антона Мартина, Сломиског и Приможа Трубарја. У четвртом је делу увод, у којем је ргзнепген препрођај хрватске књижевности; у том су делу описани неколико њих славних људи илирскога доба, који су препородили хрватску књигу, и још неки ваљани писци из садаигњег доба, наиме: Фердо Бецић, Стјепан Илијашевић, Иван Кукуљевић, Сакцински, Фрагва Марковић, Фрања Рачки, Миховил Павлиновић, - Евген Томић, Иван Трнски и Владислав Бежић. У истом је делу најпосле изнео писац неколико листова из чешке књиге; описао је наиме живот и дела ових Х 1еха и Чешкиња: Већеслава Брошика, Сватоплука Чеха, Антонија Дворжака, Алојза Јираска, Елишке Краснохорске, ЈосиФа Квичале, Јана Лега, Јос. Мислбека, Војте Напрстка, Фрање Палацког, Рих. Рошкошнога, Мале Скленаржове, Фрање Шимачека, Јос. Шкоде, Бенеша Тшебишског, Мирослава Тирша и Фрање Женишека. — Цена је књизи 1 Фор. а. вр. а са поштарином 1 ф . 10 нов. Новци се шиљу Антону Трстењаку у Љубљану. — „Словеначка Матица" раздалаје својим члановима ове две књиге за годину 1885: прво „Летопис Матице словенске" а друго „Споменица хиљадугодигпњице смрти Методијеве." — Лаз Ма^аигп ^аг сИе Б1иега1:аг (1ез 1п- ипс! Аив ап^ез доноси у другом и трећем броју ове године из пера Лудвика Августа Франкла студију, којој је наслов: „Слепоћа и песништво". Ту своју студију почиње Франкл овако: „Чуднаје то појава, да се од најстаријих времена па до најиовијих често слепци спомињу као песници или бар као носиоци епских спевова. Од Омира до Осијаиа, од Милтна до српског гуслара