Stražilovo

211

тристику свију других земаља. Уелтер се Скот не може ни мерити са Шенкјевичем, јер је Уелтер Скот досадан, а у делима пол>скога песника врије живот и снага, која сваког за собом вуче." Даље вели, да би многи немачки романсје могао сасвим лепо у школу ићи код Шенкјевича. — Немац Љдислав Најгебауер, који је ПетеФија иревео на немачки, преводи сад и одабране песме мађарског песника ЈоСиФа Кита. — Млад један мађарски песник по имену Имре Шереш, написао је травестију Омирове Илијаде и дао је травестији наслов „Наг1 Јапоз Шазга". Посвећена је травестија та Људевиту Вермешу, као „Ахилу модерног мађарског спорта". Има •кратак предговор и доста дугачак поговор, из којега вадимо овај занимљиви пасус: „У новијој светској књижевносги све се то одређеније истиче пародија и травестија као уметиичка иресвлака нечега, што већ поетоји, и сад већ не може нико цорећи, да су и једна и друга књижевнички онравдане. Јер само сувише пробирачки, болестан укус може наћи икаквог обесвећења у томе, ато се нађе песнички хумор, који какав ремек светсКе књижевности у смешан предмет преобрази по својој својственој тваралачкој снази. Еврииид и Виргилије остају узвипгени, ма да се морамо смејати АристоФановој доброј вољи и Блумауеровим карикатурама; па ни мени никад није била цељ ни жеља, понизити божанскога Омира или га бага начинити иредметом нодсмеху; то не би био кадар ни скуп иајизврснијих подсмевачких дарова читавих векова." Критика каже, да је та травестија пуна духовите досетке и хумора те се на основу модерних њених назора може ставити чак над Блумаерову травестију Виргилијеве „Енејиде". Скоро ће од младог тог песника изаћи и травестија Омирове „Одисије".

0 М Е 0 И Д Е. (Ко.шко живе тнце.) Највећма уме остарити лабуд. Кажу, да може доживити 300 година. Кнауер приповеда, да је видио соколова, од којих је једном било 162 године. И крагујеви и орлови живе такођер врло дуго. Године 1819 скапао је костождер један, којег су године 1715, дакле на .104 године пре, ухватили, а имао је зацело дотле већ коју годину за собом. Белоглав крагуј један, који је био ухваћен год. 1706. скапао је у тичари царскога летњиковца Шенбруна крај Беча год. 1824., провео је дакле само у ропству 118 год. Папагаји могу од оно доба,' кад их ухвате и припитоме, дакле од доба, кад су већ сасвим нарасли, још преко сто година живити. Тице поморкиње и поточаре преживе по више човечијих генеранија. Гуске и кукавице могу такођер здраво остарити; гуске наравно само онда, ако се не испеку или кљукањем не утуку. Кукавицу неку, са свог необичног промуклог и суровог гласа добро познату становнинима места, крај којег се гњездила, слушали су људи тамо 32 године непрестано, како у истом жбуиу кука. И гаврани, као што се каже, живе пре-

212

ко 100 година. Свраке, кад су ухваћене, живе 20 до 25 год. у слободи пак много дуже. Обични наш петао може доживити 15 до 20, а Фазан 15 година; гол-убови живе једно десетак година а мале тице певачице 8 до 10. Славуј у кавезу једва ако дотера до 10 годчна а кос до 15. Канаринке код нас живе 12 до 15 година, а на канарским острвима у слободи живе куд и камо дуже. А Ф о р и о м и. (старо-грчки.) Тужио се неко, да иема апетита. Лечник Акимин, рече,_ му Сократ, препоручује добар лек против те твоје боље. А какав је то лек? — „То је да једеш мање; јер тако ћеш јести с аиетитом, мање ћеш трошити и бићеш здравији." Ксгнофонт Једемо да живимо а не живимо да једемо. Сократ. Ко неће да живи у друштву^ или ко иишта не потребује и довољаи је сам себи. . . тај је дивља животиња или је бог. Аристотел. Од свих издатака најскупље стаје трошење времена. Теофраст. За људе сретне н,ео живот је одвећ кратак, а за јаднике је једна једина ноћ вечност. Лукијан. Ни људи ни богови ништа ие извртпују без труда и напора; рад је ослоиан; врлини. Фокилид. Не казуј никад, да си филозоф и не размећи се лепим начелима пред будалама, него чини оно, што прописују та начела. Епикгпит. Најбоље ћемо се осветити злим људима, ако не будемо њима слични. Марк-Ашрелије. Знај, какво је зло стомак за човека, нашто нас нука и нашто нас нрисиљава! Кад би нам се могао одузети тај део тела, тада нико не би био неправедан, нити би од своје воље чинио зла; али са њега иостају сва зла. Алексис. Проводићеш чист и добродетељан живот навластито тако, ако се клониш свега оног, што замераш другима. Талит. Истина говори језиком простим, као што је и она сама проста. Есхил, Врлииа се може научити. Она сама гради срећу. Па како се она показује у раду, то не захтева ни много речи а ни велике науке. Антистен. Живот је сличан вину: кад од вина остане само неколико капи, оно се нретвори у сирће. — Старост је као каква болта, где се стекла сва човечија зла. Антифан На што тужити се на тиране, кад ми још мање вредимо од њих, кад смо огрезли у истим сграстима а налазимо се у различном стању. Мисоније Винова лоза доноси нлод од три врсте: плод уживања, пијанства и кајања. Д иоген из Лаерта.

СТРАЖИЛОВО

(ЈАДРЖАЈ: Младости леиа. .. Од Мите Поповића. — Ухода. Цртица из ерпско-бугарскога рата. Од Мите Живковића. Ап]ј()о смрти. Од М. Ј. Илијћа. — Вељко. Приповетка Милутина Јакшића. (Наставак.) — Апостол. (ЛетсФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — За начело. Роман Милана Савића. (Наставак.) — Милов'о саж. . . . (По М. Романовском.) С пољског. Превео Рајко. — Путопиене црте. Један дан у мађарском Риму. Од С. Б. II. (Свршетак.) — Књижевност: Још неколико речи поводом Живановићева чланка „Два три закона из науке о гласовима српским. Др. Ј. Кирсте. — Листићи: Месечни иреглед периодичне српске и хрватске књижевиости. — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Смесице. — Афорисми. „СТРАЖИЛОБО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу ее уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРИСКА ШТАМЦАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.