Stražilovo

505

СТРАЖИЛОВО

506

Л кад је осетио, да му је I Гера тутнуо у шаку приличну напојницу, тада му је наискреније рекао, да ће он у девет часова у вече опет доћи но те госпође, јер су га исте за то доба наручиле. Тада му он рече, да п] >е но што пође по те госпође, дође по њега, па ће му оп онда рећи, шта му ваља чинити даље. А разуме се по себи, да му је најстрожије забранио, да о томе никоме ништа не говори, као и то, да му је казао, да се неће покајати, ако задату реч одржи. Пошто га је кочијаш о свему најозбиљније уверио, рече му он, где му ваља доћи по њега, опрости се с њиме и оде својим послом." „Па јели дошао?" „Дакако. Шта више га је својом тачношћу изненадио, јер већ у три четврти на девет беху пред његовим прозорима загрмила кола. Он је, вели, у тренутку стрчао низ степене, и док лупиш длан о длан, већ је седио у колих заповедив кочијашу, да тера управо онамо, где су сишле оне госпође." „Па онда ?" „Кад стигоше пред означену кућу, сЦе он с кола, рече кочијашу, да зазвони, даде му наново добру напојницу, и рече, да се чини свега невешт, већ само просто да каже, да је дошао по госпође. Па како је намислио да дочека, док се њих две сиђу, падаим онда приђе, склони се мало на страну, да га не би одмах опазиле. Али како ли се зачудио, кад се на отвореној капији указа служавка, која рече кочијашу, да се госпође, које су га наручиле, предомислиле, и да ће код њене госпође ноћити. На то се, вели, тако ражљутио, да у први мах није знао, шта ће. Али док је служавка закључавала капију, прибрао се мало, приђе кочијашу, рече му, да сад Може ићи, јер га више не треба, а ношто кола одзвркташе, причека мало па онда поново зазвони на капији. После неколико тренутака стојала је пред њим служавка, која је мало час била на капији. Не зна, вели, кад му је иста била смешнија, у онај мах кад је у њему видила неког странца, или кад је он замолио, да му дозволи, да уђе унутра, да би крај лампе могао написати неколико речи на своју посетницу, коју треба она да преда госпођи

Мари. Али било како му драго, доста то, да је он ушао унутра и нанисао оловком на своју посетницу: ,1Нтована госпођо! С вама жели о некој врло важној ствари да говори још овога часа ваш поштовалац и пријатељ Пера Ј.' Посетницу је предао служавци, замолив је, да је даде госпођи Мари, и да јој каже, да он доле чека." „Но, та се морала лепо изненадити". „Та слушај даље. Пе иотраја дуго, служавка се врати, и рече му, да га је госпођа Мара молила, да изволи доћи горе, што је он, разуме се, и учинио. Нећу сад ваздан говорити, како је он тамо провео; о томе други пут. Доста, да је постигао оно, што је хтео, и да је по томе одмах потражио мене, да ме о свему извести." „Па то је и учинио ?" „Јесте. Ои је увек од речи - " „Па шта сте у главноме свршили?" „Не баш оно, јпто би мени било најповољније. Јер оне сутра морају даље на пут т. ј. кући моје враголанке, али ће се тамо бавити само две недеље, па онда ће се Маркова жена вратити кући, али, али ће опет собом повести своју гошћу". „Па?" „Па с почетка сам хтео и ја да идем за њима, али сам се предомислио ; и ми смо решили, да ја о свему иишем Марку, и да га молим, да ми буде проводаџија. Па док се њих две баве тамо, камо ће сутра, дотле да ја идем кући, и да кажем мојима, шта сам наумио. Међу тим ће Марко опет писати девојчиним родитељима, да и они знају о свему, па кад враголанка стигне Марку, наћи ћу се и ја тамо, па — ако бог буде хтео, ми ћемо свршити". „План је сасвим добар ; дај боже, да се изведе". „И ја тако мислим. Да, још ћу те молити, да ми даш ону моју слику, коју сам ти послао нре неколико недеља, јер сам рад, да је Марко пошље враголанци". „ Како је не бих дала ? Та то се по себи разуме. Е гле, молим те, још ће ту нешто бити у ствари. Но томе се баш нисам надала". II још би они дуго тако разговарали, да их поноћ не ономену да је време разласку. (Свршиће се.)

СВЕТОЗАР ВАЈАНСКИ С л о в А ч к и књижевни к. пише д. б. доб1'ос'лав. ^ (Свршетак.) ри излету једном на Вођин даје се Ру- вих лица, међу њима приређивачица светковидопољском и ирилика, да одлучан ноло- не, млада удовица Адела Рибариковица. Вајанжај заузма наспрам пазовиродољубиве ски је у тој занимљивој особи усредсредио пуну клнке. Ту нам се приказује чнтава гомила но- љупкост своје кичице. Детаљовано исихолошко