Stražilovo

545

СТРАЖИЛОВО

546

АЛадго

—*=3

пе- сма мо- ја, И њу ме- ни ти да- ро- ва, Хва-ла, бо- же, на да- ро- ви, 0, по- мо зи, 1^4 I I 4 1^ : I.' N . I . I 11 Ф. Ф 4 ' ! 4 Ј ' ^ ■ ' К I ! Ј. 4 | Ј_ — ~ ~— +4 ~

^ М-Н"; ' '

^ I

ф-

I ^ I

^ I I » т џ

гМагА. =ј=^=^# -1_ ф ф . —и— ?-

Т Т

бла- го- сло- ви, Да ми ка- ко с пра- ва пу- та Ду- ша мла- да не за- лу- та.

— (—I , , ђ , ! ј Јџ А. А. х 1 Л 1 ј

-т-

--I—I—Ф ф

^ I

у * vi -џГ—џц- р =:^{: I н 1 1 Ј—

-| \)~ г

-\==р=Џ-

->т<-

Г Л А С Н И К, Наш поштовани сарадник др. Јовап Кирсте из Беча постао је недавно доцентом на бечком свеучилшпту за катедру „језичке физиологије". Већ је држао као приступно предавање „О физиологији језика и њеном значају по науку о језику". П030РИШТЕ И УМЕТНООТ, (Сриско народно позориште). У уторак 8. овог месеца завршила је позоришна дружина за ову годину своје представе код нас и то баш са „Фаустом", величанственом трагедијом Гетовом, коју је на наш језик нревео Милан Савић. Л.аскавије и лепше сведоџбе зап,ело не може бити за приказиваче и редитељство од признања, да су „Фауста" у достојном руху изнели пред српску публику. На целом се приказу очигледно осећала мирна она ексактност, којој је једино кадра пута утрти најсавеснија и најбрижљивија спрема. Грозничава ужурбаност, какве код нас има и при премијерама куд и камо незнатнијих дела но што је „Фауст", није овога пута ни најмање одушке нашла да избије, а баш се овде канда први пут сем осталог још и у погледу позорничке технике имало да ухвати у коштац са многим потешкоћама. „Фауст" је срећно, према наншм околносгима рекли бисмо сјајно и са тријумФОм прославио свој долазак на нашу позорницу а то неће рећи мало. Преводилац, управа и ириказивачи бар могу без замерке шануги себи и међу собом коју и о релативно епохалној вредности тога. успеха. А колико је студије требало главним приказивачима, да с разумевањем прикажу Гетове ликове, то ваљда није нужно истицати. Да ће Миљковић за Фауста, Ружић за МеФистоФелеса, Јеца Добриновићка за Марту и Добриновић за Валентина наћи у себи жицу, коју треба навити па да армонична одјека даде, о томе нисмо сумњали; знали смо и то, да ће Ленка Хаџићева и Маргити, као међу осталима и Амалији и Дездемони, у сусрет изаћи с оиом својом леиом вол>ом

и пригрлити је на срце својски, али да ће у лик Маргитин толико идеалне, песничке дивоте улити, то се — не буди замерке од стране иревредне и заслужне те наше уметнице ! ипак и ипак нисмо надали. И детиња безазленост чистог девојчета. и врели жар нежне драгаие, и самртничко очајање грешие покајнице, све је то нашло израза у игри и појави Ленке Хаџићеве и то израза речита, уверљива, заносна. Ми јој искрено честитамо и не желимо прећутати, да нас је својом Маргитом задивила, јер знамо, да је Ленка Хаџићева разбоборита и свесна радилица, коју заслужена похвала неће, као што се то непрестано прети, размазити не знам и у напредовању је спречити. Нема ту, него ако тако узради, као ове зиме у Новом Саду, без сумње ће се смети иохвалити, да је у својој струци прва међу првима и дика народном нашем позоришту. — Од иас се кренула позоришна дружина у Сремске Карловце, где ће иробавити неколико недеља. И оданде ћемо читаоце „Стражилова" редовно извештавати о раду српског нашег народног иозоришта.

КЊИЖЕВНЕ НОВООТИ. — Изашла је 127. свеска Народне библиотеке браће Јовановића. У тој је свесци наставак „Жнвота Герасима ЗелнКа, архимандрита. Цена 16 новч. — Народне библиотеке излази сваких 14 дана једна свеска. Претплата на 24 свеске износи 3 Фор. 50 новч. Ко се претплати, томе издавачи о свом трошку шаљу сваку свеску уредно. — Књижара Велимира Валожића у Београду издала је ово дана роман П. Фелсберга иод насловом „Сиротица" у преводу М. Дамјановића. Цена је књизи 1 и по динар. — Исторвјски развитак сриске вадруге. Ј. Старо д о б а. Од А л. С. Ј о в а н о в и ћ а, зове се књижица, у Београду отштампана из „Видела", која изворно расправља питање српске задруге у забавном и доста поучном слогу. Писац је наменуо своју расправу старом добу, те нам даје права да се