Stražilovo

611

ОТРАЖИЛОВО

612

IIIта и ваљано створили; али већина, повађајући се зч реалношћу данашњег дана, смахнула је са себе тешки оклон свезаног слога, па обрађује с успехом новелу. У томе се клони ексгремних праваца, који другде превлађују, и држи се златне средине између бомбастичног романтицизма и натурализма, што се губи и крза својим микроскопским детал>исањем. И Срби, као и сви Словени, имају осећаја за лепу збиљу, па им се неће у књижевности оно, што је тривиалио, ниско и просто. Колико се у осталом додирује природна истинитост, нежно осећање и племенитост, показују поглавито даровите српске новелисте Љубиша, Милићевић, Глишић, Шапчанин, Јакшић, па тек др. Лаза К. Лазаревић. Овај је тек 1881 (биће годину дана пре тога, а, чини нам се, прва му је причау „Српској зори": „Први пут с оцем на јутрење") почео да ради око књижевности; али већ прве његове приче: „На бунару", „Вертер", „Први пут на јутрење", „Све ће то народ нозлатити" ит.д. освојише му љубав читалаца на јуриш, и без премишљања већ по тим првенцима даде му се прво место у српској новелистици. И Лазаревић воли, да узима грађу из народног живота, кога слика по непосредном посматрању. Што га баш понајвећма одликује и истиче изнад свију такмаца му, то је осетљива душа његова, која прима најфиније утиске, као и његов психолошки оиггри поглед, који продире у најдубље тајне дуишог и мисленог живота. Што га већма занима ћудљива игра човечијих страсти, те што се већма боре, то пре ирелази поглед му преко чисто спољашњих тренутака, који за психолошку слику немају карактеристичног знака. Прекорити га због тог мудрог ограничавања и умерености, звало би се огрешити се о добар укус, тим више, што његов колико прост толико елегантан стил снојен с ваљаним хумором, који загрева и раздрагава читаоца, хотимице избегава прекомерну развученост. Ђенијални приповедач међутим још није рекао своју последњу реч; даће нам, надамо се, зацело још прилике, да се око њега и боље позабавимо." — Томе се сваки пријатељ српске књиге само најискреније може порадовати! — Поднасловом „Вгата^бсће 8р1е1е 1п с1ег Негсе&оута" приповеда Ј. 8оиуап у подлиску прашке „Нолитике" бр. 125. о. г., како је о месојеђама год. 1881. у Гацком видио дваполуимпровизована комада, што су их приказали људи из народа. Као увод у ту приповетку карактерише укратко дубровачку драму 16. и 17. века. — Дантов „IV 1п!егпо" преведен је на мађарски а превод је издала мађарска знаиствена академија у Будимпешти. Тај први део божанственога спева Дантова превео је Карло Сас, кога с иравом називљу Нестором и мајстором међу уметничким преводиоцима у Мађара. Још у свом великом делу под насловом: „Велики епи светске књижевности", што је такођер накладом знанствене академије Будимпештанске угле-

дало света године 1882., опширном је студијом пропратио Сас узвишену ту алегорију, што ириказује душу човечију на путу јој у вечност кроз пакао, чистилиштс и рај. У трећој књизи свог дела — тој је књизи наслов: Хришћански уметн и ч к и е п — говори иисац и у ирвој и у другој глави о Дантовој „Божанској комедији." Прва је глава подељена овако: I. Општа карактеристика Божанске комедије. ТГ. Песникова младост и прва му дела. III. Зачетак и основна идеја Божанске комедије. IV. Дантово зианствено сгановиште и мистицизам његов. V. Последња перијода Дантова живота и писање Божанске комедије. Другој је глави предмет баш сам спев а глава је та подељена на ове одељке: I. Преглед садржине. II. Увод спева. III. Предворје пакла. IV. Унутрашњост пакла. V. Дно пакла. VI. Чистилиште. VII. На прагу раја. VIII. Рај. — Кад смо већ код тог дела Сасова а оно да споменемо још и то, да прва глава друге књиге у том делу говори о епин,и словенских народа и то: I. О песничком карактеру словенских народа и њихових скаски; II. О епици северних Словена; III. 0 српској епици. Као изворе, којима се у обрађивању последњег овог одељка служио, спомиње Сас Вукову збирку, Талвијине немачке преводе, Веселијев увод у збирку српских сватовских несама у немачком преводу, Секачеву збирку под насловом: ВгегБ перс!а1ок ез ћб^ге&ек; осим тога с хвалом спомиње А. Хаџића, секретара „Матице Српске" и члана КишФалудијева друштва, Исидора Ћирића, српског црквено-народног тајника, и недавно преминулог Ђорђа Радића, управител>а сомборске гимназије, који су му — невику српском језику — помогли не само напоменама и упутствима, него му од стиха до стиха верно и превели поједино епско комађе. Гледаћемо, да читаоцима „Стражилова" што скорије у српском преводу саопштимо тај занимљиви чланак Сасов, што говори о нашим народмим песмама. — Трећи син екскедива мисирског, Ибрахим Хилми паша, који је већ написао једно дело о добу владе свога оца, издао је сад нов знанствен рад, на Француском језику написано библијограФско дело једно о старој и модерној арапској) књижевности Мисира и Судана.

0 М Е 0 И Ц Е. (Тице селице.) Ове се године, као што се опазило од стране орнитолонпсе дружине у Нирнбергу, ирви вратили чворци; већ се 8. Фебруара Појавили; одмах за њима долетиле су 10. Фебруара шеве. Затим је била подужа почивка, јер прве тнце, што се после указале, били су 19. марта вивци. После је брзо игпло редом: '20. марта говедарке, 28. црвендаћи и 2. анрила ластавице. 21. априла видиле се роде, али су те отишле даље на север.

САДРЖАЈ: Дивотпо јутро . . . Песма. Од Мите Поповића. — Живио Радаја! Приповетка са села. Срочио Панта Поповић. (Наставак.) — Увлака. Црта из мојих бележака. Од Љубинка. .Свршетак.) — Очета Мачак. Слика из словеначког народног живота. Написао Јанко Крсник. Са словеначког. Превео = — Фра Андрија Качић према српству и хрваству. Од Д. Томановића.— Књижевност. Оцене и прикази. Р пгц Д пј гјесшк зуеорсе§;а гпапја. Оцена Ђорђа Магарашевића. 0 ггаки. ОД рго(. 1.о1>тоуега. Оцена Стеве Милованова. — Љстак. Писма ]5ука СтеФ. Караџића Лукијану Мушицком. 1Г. — Дистићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. Смесице. „СТРАЖИДОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи се шал-.у уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРГГСКА П1ТАМПАРИЈА ДРА СВВТОЗАРА МИДЕТИћА У Н. САДУ.