Stražilovo

СТРАЖИЈГОВО

®Т ЗА ЗАБАВ?, Н©?Ж? II ШЊШ ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОБАН ГРЧИћ.

еоет

БРОЈ 49,

У НОВОМ САДУ 4. ДЕЦЕМБРА 1886.

ГОД, II,

У ВОЈСЦИ 1871 ГОД.

(МОЗАЈИК.)

ошго вече, благо вече, С неба сјајне звезде трепте, Бистра Зета шуми, тече, Полегале храбре чете. Витезови Црне Горе Спустили се, да с' одморе. Брег се на брег наслонио, Камеље се дрни голо, Сд планина бог створио Чудновато једно коло. Тишина се као свила Падалеко свуд развила. Месец, тамне ноћи чувар, Одозго се надвирује, ГГогдекоји само гуслар Ерај ватре се јоште чује. Кроз стотине тужних лета Није нигда очајав'о, С краја на крај српског света Надежду је сваком дав'о. Певао је и дојако, И одјако он певаће, А никоме није ласк'о, Ни одсада ником неће. Певао је само оном, Који песму заслужује, ГГев'о му је онолико, Колико му доликује. Од Косова до данашњег дана Још му није песма испевана. Кроз векове, кроз то време мукл Глас му није никада умук'о. Ко би знао Орловића Павла, Ко би знао СтрахинићаГТкна, Ко би знао за старда Новака И за много још славних јунака, Да их гуслар споменуо није

П изнео, да их светлост грије. Тамна ноћда траје, не престаје, А он светли кроз све нараштаје; Све је пало, све у сну заспало, А оп гуди те у живот буди. Народи су као на мору таласи, Када их нестане, онда се стишају; Борбе и победе живота су гласи, То им историја, што је сви имају. Малена је земља — свачему је тесно, Што живи, то хоће свој живот да јави, Мрав се бори, коље, као псето бесно, Једна биљка другу немилице дави. Та цела природа — то ни сама но зна Ништа друго није него ратна песпа. Гудите гусле, гудите јасно, Певајте песме, певајте гласно, Точите вино, точите, пите, Топ'те олово и зрна лите! Време је дошло, сабље да с' кују, Да се рат води, слободе снују. Сваки своје право отима и брани, Док један васкрсне, други се сарани. Људи се вечито међу собом кољу, Њима нико не зна дати права суда; Не могогае њима створит' судбу бољу Ни Мојсеј ни Христос, Мухамед ни Буда Вера их не могла никада довести До сретног живота и слободне свести. За боља времена нема пророчанства, Човек је далеко још од човечанства. Удри гудало, нека се вије, У њему многа песма се крије, Оно глас има, оно је живо, Говори право, ма да је криво.