Stražilovo

174

СТРАЖИЛОВО

Б р. 11.

чење није добро. ГГо своме схваћању мислим, да једномишљеник не долази од једномишљен-ик, него од |(:д||||()имш.11«11-М1-11К(., т. ј. трпни је придев адјективован наставком мгг., те имамо (шишсммп, Тим (к,1шд1енЂ губи своје трнно значење, кад је добио наставак мг(>, и добија значење оних адјектива, који постају наставком мгг,, те по томе једномнш љ ен ик значи онога, који једно исто мисли с другима, а не онога, о коме се једно исто мисли. Кад би ј е дн омишљеник имао пасивно значење, као што мисли Јован Бошковић, онда би и зломишљеник морао имати пасивно значење; а ми виДимо у Вукову речнику, да значи Аег Ш>е1§е8тп1;е, та1еуо1епв, дакле, који зло мисли, а не онај, о коме се зло мисли. За то реч зломишљеник није састављена из /логшншсн-пкт,. јер онда би имала значење пасивно, него из %пом'(.111шен-м1-1пп>, за то и значи онога, који зло мисли. Тако и кривоклетник не значи онога, кога су криво заклели, него онога, који се . криво заклео, за то и долази од крнвоклет-т-нкг. Код кривоклетник то се јасно види, да долази од крнкоклетм1п=срп. кривоклетан. Наставак ик долази на основу од кривоклетан, која гласи кривоклетн, дакле добијамо кривоклетн-ик. Тако долази наставак ик и на основу од ^допмпшспмп, срп. зломишљенан, које гласи зломишљенн, те добијамо зломишљенн-ик. У српском пак од два сугласна једнака, кад један до другога дође, један отпада. Па тако исто и на осиову од једномишљенан, која гласи једномишљеин, долази ик, те добијамо једномишљенн-ик, где по закону гласовном једно н отпада, дакле једномишљеник. Ја даклем ислим, дајеједномишљеник са свим добра српска реч, као што је и зломишљеник и кривоклетник, само што се по данашњим законима гласовним српскога језика не види наставак 1,нђ у речима ј е д н о ми ш љ е н и к и з л омишљеник, као што се и у безаконик, која је реч некад гласила безаконвник, не види наставак б н т,. Из свега овога, што сам до сад рекао, види се, да је ј е д н о м и ш љ еник добра реч и да значи што и геднномтдмшкт. у старом словенском језику. Речи пак старој словенској потпуно би одговарала реч у српском једномисаоник. У Вукову речнику има адјектив мисаон, које је погрешно ушло у речник место мисалан, које одговара потпуно ст. словенском мтлслкнх, те по томе ст. словенском 1еднномт.1сдмшкт, одговарало би срп. једномисалник=једномисаоник. А и једномисленик добра је реч, као што каже г. Јов. Бошковић, само што једномисленик не одговара потпуно ст. словенском геднноммслмшкч, !

јер је мислен постало по аналогији адјектива, која имају наставак ент>, а у ст. слов. је у ммсдмн. наставак кнт.. Дакле иа послетку из свега овога излази, да је све једно, или писао једномишљеник или једномисаоник или једномисленик, јер све три ове речи имају једно исто значење, као што се види из њихових облика. На стр. 161. стоји: „Према староме 4мбцг, ми данас кажемо : ј е м а д, ј е м ч е њ е, ј е м ч и т и, ј е мчити се, подјемчити се за кога, ујемчити, ујемчити се, јемство, јемственик; —• а према ј- г 1 јМ (,ц[> ш,и>1|1, имамо само: јамачно, ујамчити, ујамчити се, ујамак." — Кад се каже, имамо само: јамачно, ујамчити, ујамак, онда из тога излази, да се не може казати и јамац, јамчење, јамство и т. д. Ја мислим по ст. словенским облицима, да је све једно јемац или јамац, јемство или јамство, јемчити или јамчити. И једни и други су облици правилни. А да су добри, то нам показују стари словенски облици. Од свију ових речи корен је јем или ј I, м, па по томе имамо нрнгемт. и нрннмт.=пријг>МЂ. Кад је корен јем или јг>м, онда је јасно, да у српском може бити јемац и јамац, јемчити и јамчити, јемање и јамање, јематва и јаматва, јемати и јамати и т. д. На стр. 181. стоји: „А по лажној аналогији има само: довршетак, губитак, везитак, оритак и орићак." А зашто по лажној аналогији? Истина има и код Миклошића тај терм н, а поред тога и неоргански; али ја мислим, да лажна аналогија и права аналогија имају једнаку снагу у језику, за то их није потребно ни разликовати, јер данас је губитак тако исто правилна реч као и добитак. То се морапризнати, да су у језик у два главна чиниоца, а то су закони гласовни и аналогија. Све, што бива, бива по законима гласовним и аналогији, па била то аналогија овака или онака. Није господеви неоргански облик — као што неки кажу, — него је постао по аналогији прве врсте другога раздела. Није г л едим, гледећи изузетак — као што каже г. Јов. Бошковић на стр. 166. — него је то по аналогији прешло из пете врсте у четврту. У језику нема неправилности, него све бива, као што сам казао, по законима гласовним или по аналогији. Не знам, за што пише г. Јов. Бошковић с х в атање на стр. 64., кад се каже схваћати. А од тога глагола не може бити друкчији супстантив него схваћање. Ја не бих писао околност, јер то ће бити немачко [Јтккапс!, кад имамо своју реч прилика. Што сам ово неколико речи рекао, рекао сам с тога, да би и други о овом размишљавали, јер то су ситнице, које се дају и овако и онако тумачити,