Stražilovo

268

не учи ни онолико, колико се у гимназијама осталих народа учи само историја старог света? Ишту ли „наше потребе", да се у нагаим гимназијама истор ја старих народа учи само годину дана, и то непотпомогнута учењем старих језика, које је спојено са сваковрсном историјском поуком, док овамо видимо,. да се та историја у гимназијама других народа учи три године, и то нотпомогнута читањем римских и грчких историка и беседника? Ишту ли „наше потребе",да се при учењу пет језика, што се у нас уче у гимназији, не води рачун о концентрацији наставе ни толико, да се бар једни исти граматички термини унотребљавају ? Ишту ли „наше потребе", да се „наука о основама сриског језика " учи у оноликој опширности већ у III. разреду? Ишту ли „наше потребе", да наш гимназиста, који има сведоџбу зрелости у џепу, не зна етимолошки објаснити имена наставним предметима, које је учио, као што су: граматика, историја, космографија, географија, ботаника, зоологија, биологија, антропологија, хигијена. геологија, геометрија итд.? да не зна етимолошки објаснити ни име заводу, у којем је 7 година провео? Ишту ли „наше потребе", да због недостатка наших гимназија у овом погледу — т. ј. због неучења грчког језика — и даље пати достојанство наше Велике Школе, која је принуђена да своје питомце учи алфа и бета? Ишту ли „наше потребе", да н. пр професор класичне филологије у Великој Школи с обзиром на знање латинског језика, какво је изнето из гимназије, пред собом има у првој години свршене ученике страног III. разреда гимназијског? Ишту ли „наше потребе", да изгледамо да смо од осталог света за двеста година напреднији, кад смо овамо најмање за толико година назаднији? Ово кажем с обзиром на то, што гимназисте наше већ са четвртим разредом престају учити науку о хришЛанској религији , док овамо гимназисте у страним гимназијама науку ову уче кроз целу гимназију? Ишту ли „наше потребе", да су нам књиге школске, које су за гимназије прописане, како који дан све дебље? Ишту ли „наше тштребе" да нам у гимназијском нашем образовању остаје једна празнина, због које ће они врло често и таке погрешке правити, на којима ће се у критиковању вежбати ученици страних гимпазија? Ишту ли „наше потребе", да нам се гимназије састоје из 7 разреда, па да су онда гимназисте принуђене готово сваки дан до 12 сати седити у

Б р. 17.

школи, а ученици сиромашни, који живе од давања часова, да немају времена за овај рад? Ишту ли „наше потребе", да се тако оградимо од осталог света, да гимназиста наш не може прећи ни у једну страну гимназију, осим ако је готов да изгуби но више година, а овамо сваки дан свечано објављујемо, како смо свом снагом прегли, да ступимо у коло културних народа итд. итд." Да додамо сад још, шта је о нашој средње-школској настави у опште рекао један бивши професор велике школе, Стојан НоваковиИ. А то, што је рекао, рекао је у своме извештају, који је поднео министру просвете Стојану Бошковићу о успеху у српском језику у београдским средњим школама за шк. год. 1878—9. (види Просв. Гл., св. 1., г. 1879). Ево шта је рекао: „Општи резултат мога проматрања у толико је повољан, што се у опште види рада, види одлучног покрета на боље и јасно манифестованог живота у школама. Већином изгледа, да се школе истргле од сгарипског механичког меморисања (осим више женске школе, у којој се, колико сам видео на историји српске литературе, и колико ми је иначе познато, много меморише, без праве потребе), и да се уиутиле неком бољем животу. Али морам вам, господине министре, и то нризнати, да је овај очити напредак још у стању хаотичком. Осећа се жива потреба реформе, али таке, која би цосегла у ствар, у живце и крвоток школскога рада, која би прецизније обележила школски задатак и посао, и која би ирема њему и школску књижевност пребрала и удесила. Тек тада би се постигла она целина и сугласност различитих радника и предмета, коју сада узалуд тражимо и у мањим и тешње спојеним групама школске наставе. Даље ми средња школа наша још изгледа мало српска по настави, коју она даје — а међу тим још мање јевропска и космополитска по начину, којим се она у целини служи. Чнни ми се, да се ми о многим аитањима средње-школске ирак■гике мхјчимо, као да је на нама, да им колосек арониђемо, а овамо су она у наареднијег света давно расарављена, и нама би много лакше било критички се ирема свпјим ириликама готовим иослужити него свој досадањи иасивни начин даље настављати. Овога ради држим, да би се много помогло нашој настави у средњим школама, кад би се спремни професори појединих струка почели на неко време слати у добро уређене средње школе нанредне Јевропе, да проуче начин ра.да у појединим струкама средње-школске наставе. Држим на прилику, да би много вредило, да когод, у филологији добро спреман, види, шта се и како се у Немачкој и Француској у њиховим средњим школама ради кроз цео

СТРАЖИЛОВО