Stražilovo

СТРАЖИОВО т т.шмж Г не?« 1 књажбВЈ ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 18.

У НОВОМ САДУ 30. АПРИЛА 1887.

ГОД. III.

КРАЈБЕВО ЗВ0Н0.

ИО Р. X. СТОДАРУ СПЕВАО МИЛОРАД 1(. ШАПЧАНИИ. (Наставак.) л отвори прозор, па у облак гледа,

Ил у румен сунца, што за гором седа; По старачком челу прелије се туга Сети се младости и покојног друга. Слуша песму птица, гледа росно цвеће: Песма се разлеже, мирис га облеће. А тамо у граду светковина нека: „Да Бог живи краља!" — грми из далека. Он слуша, а туга старо срце пара: „Не д'о Бог вам срећу вашег господара! „Да ли има кога, „Ко би мог'о рећи: „Може се на свету „Права срећа стећи ? „Ако овим светом 1290 „Гази аена нога „Што не прође овуд „Крај престола мога? „Не нагазих никад „На траг стопе њене „Или је к'о муња „Нестане, док сене? „Ил је можда само „Подаником дана, „А никад је нема 1300 „Глава помазана? „Ил су крила њена „ Као сенке бледе, »Па је лудо дете, „Који за њом греде? „Ал не, није, није „К'о ја бедан свако „Та не би се за њом „Лакомили тако. „Зар је једно срце, 1310

„Што чезне и жели, „Вазда срећу тражи, „Да га развесели? „Врбло море жеља „Његови су даси, „Ал их срећа тврда „Не ће да угаси. „И клоне, а жеља „Круг ужи и ужи „11а и то малечко „Не ће да му пружи. „Али земљом ходе „И велики дуси, „Што им мир не буне „Свакидагањи труси; „К'о поносне куле „Дигле им се главе, „Гледају у људе „К'о у ситне мраве; „За земаљска блага „Мало им је стало: „Ил не траже ништа „Ил сувише мало; „Уз бистре погледе „Намет им се дала „По царствима мисли, „Виших идеала: „Они, можда, само, „Шта је срећа, знају, „А све друго не сме „У ред срећних стати „Родило се само, „Да трпи и пати! „Зашт' баш моје дане

1320

1330

1340