Stražilovo

СТРАЖШОВО ; 33А ЗАБАВУ, итт Ш К&ШКВВ) ВЛАСНИЕ И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 32.

У НОВОМ САДУ 6. АВГУСТА 1887.

ГОД, III.

НА ГРОБУ НИКАНОРА ГРУЈИЋА.

ти зар оде? И тебе нема, Златоуст певче, владико свети? Да ли ће моја слабачка нога Светом се гробу приближит' смети? Ох, седи оче, народа твога Уздање драго, пропала надо! Прошлости твоје, несама твојих Сећам се живо, сећам се радо! И овде, ево, на твоме гробу, У тихој ноћи свечана мира, Ја слушам звуке жалосне, тужне. То плаче твоја скрхана лира. Допусти, сени владике светог, Да ми се мисб у прошлост вине, Да нола века — за један часак, Светлошћу својом дивотно сине!... * * * Гле красне слике! Народ се слег'о Са свију страна. Сабор је ово. Војводу тражи, војводу српског. На сваком рухо лепо и ново! Златоуст поче, — тако су звали, Владико, тебе, са твојих речи Златоуст поче да патње ређа, Да старе ране србинске лечи!

Свака је речда на срце пала, И срце плану к'о искра плама: Шуиљикац нека војвода буде! . . . Цео се сабор од тог пролама! Тако је било! Твоје су речи На сусрет ишле народној жељи. Твоје су речи, владико свети, Васкрсле безброј надања вељи'.... Па несме твоје, тај бисер сјајни, Што га је твоја створила лира! Када Гај даде народу срнском, У место Србин, име Илира!. .. Ох, седи оче, народа твога Уздање драго, пропала надо! Прошлости твоје, песама твојих, Сећам се живо, сећам се радо! И овде, ево, на твоме гробу У тихој ноћи свечана мира, Ја слушам звуке жалосне, тужне. 'Го илаче твоја скрхаиа лира. * ^ * Почивај мирно, трудом уморан, Народ се свога пастира сећа!. . . Дично ти име носиће вазда, Кроз тешка, даљна, дуга столећа.. .

.1" Београду 1887.

-VIТЛ4/1/ 1/1 С2ХМ\5\Ј\т лг/.

НА СТРАНПУТИЦИ.

Љубинко.

ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ НАРОДНОГ ЖИВОТА. НАПИСАО МИЛУТИН .ТАКШИЋ. (Наставак.)

XII. [ововерска скупштина нарасла. Ступило у њу ^1]''^' неколико јадника и очајника багре Мите попђукиног, неколико Мађара и онет неколико Срба. Све иука сиротиња, коју су разне страсти

упропастиле, па им њихов вртлог огадио, а поро'дила се зкеља за светињачким животом. При томе могли су у скупштини добити и ио парче хлеба и одгрејати се у тонлој соби. Па и Емила Бркића привукао је Карло у ту шарену дружину.