Stražilovo

764

СТРАЖИЛОВО

Б р . 48.

Први они покушаји летописца српскога почињу са »П о II с а; е к (»д т ■; т. с л о ж е и о в и с т 1>" и т. д.; засебпи родослоЈви почињу са: пк ћ к р т. м е н д ж е о н д моуунтелћскл ; а ириви летопис почиње са: нкћ лт.то 6647. 1139, иа^кд се немдига господ п п к срћвлгемк и 1| д (> 1> с т к о к д д и т [> 42." Но већ из овог почетка види се, шта и колико вреди тај прави летопис, састављен о Немањићима у иочетку XVI. века. Но сада није питање: гата вреде ти нознији летописи, већ се пита, шта вреди онај родослов, од којега имамо преписе из XVIII. века, или конкретније, шта вреди Нећски и Троношки (у Гл. V. и XXXII. штампани) родослов српске господе? Као што сам горе споменуо, Хилфердинг је тврдио, да родослов тај садржи у себи много важних вести, које не иодлеже сумњи и које се не налазе у другим сриским саоменицима, који до нас дођоше, а ја мислим, да у родослову том нема ни једне, ама ни једне клете вести такове. Састављач тога родослова имао је пред собом: 1. Извод из Пранковићеве кронике и отуд су му године. 2. Читао је и знао је за историју Мавра Орбина у руском нреводу, а превод тај штампан је т.1722. 3. На једпом месту упућује читаоца, „да изволитћ ароникнути вћ Мажарскои лИтоииси" (Гл. XXXII. 23.). 4. Знао је за житије св. Саве од Теодос.ија и Цамбљаков живот Стефана Дечанскога; али за родослов Данилов није знао или је само у толико знао за животе Данилове и његових настављача, у колико је за њих гроф Бранковић знао. Но ни Бранковићем ни Мавром Орбином, ни житијама ни летописима није се умео служити, као што треба, нити је свуда разумео своје изворе; једном речи, узимао је грађу с брда и с дола, комбиновао је по свом и наиисао је родослов из памети и како је упамтио, да је где читао или што је чуо казивати. Састављач тога родослова живио је у средини XVIII. века (1740.—1770.) и судећи из онога места, где прича о излијању мира из гроба св. Симеупа у Студеници (Гласник V. 34.; Гл. XXXII. 20.) рекао бих ја, да је он био калуђер Студенички а понајнре да је родослов тај саставио Константин, пострижник и нотоњи игуман и архимандрит Студенички, који је у Лешти преписивао Бранковићеву кронику, који је нмао извод из те кронике и који је сам састављао краће родослове по тој кроници; он је, рекао бих, и у Гусији био и научио тамо, како треба писати историју. Но био састављач родослова тога ко му драго, свакако је то најопширнији, али учедно и у сваковрсним иогрешкама најобилатији наш родослов; и ја не могу ни данас да себи изјасним, како је г. Ф. Гачки у „Оцени старијих извора наше повести" могао написати на стр. 155. ове речи: „Али

када до сада не имамо такова издања србских летописа, узет ћемо доле наведене летописе онакове, какови јесу с тим додатком, да је од свих Троношки најобширнији и најподпунији, те би се можебит код критичкога издања могао до г. 1626. ставити за темељ уз повратак језика србске рецензије, ио начелима, по којима је Миклошић израдио своје издање Несторова летописа рускога." Па кад је такав тај Троногаки (а управо Студенички) родослов, откуд онда у њему „оно лепо, опширно и разложито приповедање о Косовској битци", којем се г. Јагић негда дивио и дивећи се питао: „Одакле њему толика врлина?" Допуштам, да родословац наш из XVIII. века лепо и опширно прича о Косовској битци; нећу се нрепирати ни о том, да ли је приповедање то о Косовској битци бага тако разложито, већ само поричем то, „да писцу бијаху при руци такови старији извори, о којима ми данас ништа не знамо", и сврх тога а од своје стране тврдим, да је састављач тога родослова повест о битци Косовској написао по Орбину и ио усменом народном казивању о боју Косовскоме. Хилфердинг је у поменутом горе путопису свом приопштио две попевке или две рапсодије о боју Косовском, записане у Дубровнику 1758. г., па онда вели на стр. 264.: „Такова сербскал зиопел о Косовскомђ побошцћ. Она совершено сходна по содержанпо ст> разсказами самихЂ Косовскихт, жителеи, которне, хотл не поготтј , какт. л сказалЂ, пћсент. о Милогаћ и Лазарћ, однако живо представлн10тђ себћ ихђ подвиги и ихт> кончину вт> томже точно видћ, какт> народнни зпост>; стало бнтв, и зпосђ и мћстнне разсказн имћготЂ основашемт, одно обга;ее нредаше, установивгаеесл вт, сербскомт. народћ. Предаше зто мн находимт. вт, самомт. полномт, видћ вт, одноп лћтописи (изв-ћстнон подт, именемг Троношкои) составленои вт> концћ XVIII. вћка, на основаши древнћишихг краткихт, изв г ћстги, но ст> привнесенјемт> к г б нимђ записа историческихг указан1 и, хранившихсл вт, народнои намат и." Саопгатавајући даље „разсказт," тај српског родословца изт, XVIII. века, мисли Хилфердинг, да „разсказт, зтомт> по своеи безЂискуственнои нростотћ и соединен 1 го историческаго характера ст, чисто зпическимт,, — можетт, бнтв прочтент, с% удовол1,ствЈемт>." Но то је већ ствар густа, а други млађи Рус, Владимир Качановски, завршује потањи разбор свој тога родослова иашег из XVIII. века (у Славлнском Сборнику, том III., стр. 215.) овако: „Вт> заклгочеше скажемт>, что кратшл сербсшл лћтописи им'1нотт> бол!,ше вћрности и должнн бнтч. ире-