Stražilovo

СТРАЖИОВО

116Т ЗА ЗА1

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОБАН ГРЧИћ.

БРОЈ 17.

У НОВОМ САДУ 28 АПРИЛА 1888.

®теет

ГОД. IV.

ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!

ПРИПОВЕТКА И 3 С Р П С К 0 Г А ПРВИ ДЕО, (Наставак.) — Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију. Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мнење? Људи већином још не позвани на то. Ко нам пуни белетристичне листове несмама и приповеткама? По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку. А од оиих опет већина их почне још у ђачким сками' јама. па таман кад је „дорастао до копља и до коња," он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, „све на страну, а корист иреда се"; ако није ништа свршио, што бива по најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунциЈанти . . . — То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за госноду, а и не разабирају, је ли им син способан за какву дугпевну акцију. — Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи. — Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити. У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није — „го-

ж и в о т А.

сподин"; док овамо имадемо доста „господе" без интелигенције .. . Узми само то на ум, да се ни један „интелигентаи човек" није „понизио", да буде, на прилику, бирташ, или трговац или .. . најслободнији човек на свету : економ. А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали" на бирташе, па кад ни ту нису могли нрокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд' у „госпоство", те или постадоше општинским пачелни-

цима, или ексекуторима, или полицаЈцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали. У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити иосао оца свога, па орати земљу или копати винограде. Имамо на пример „вечитих правника" доста, ал' и ти хоће да играју само господина. Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања" трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога „шефа" или прскајући лети патос у својој болти. Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца. Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу. — Ти би канда још могао бити ваљан екопом, — нримети Бранко више у шали, — кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. Шала на страну, Бранко. Ал мени се чипи, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљаи економ ире него какав префриган параграфлија. — Иадају л' ти те мисли на памет ваљ'да за то, што се видиш сада у овом обиму? Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико могу да знам, да, пре пего што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја. — Знам ја то врло добро. Сећам се добро покојиога оца свога, како је тај умео ринтати и ра-