Stražilovo

ОТРАЖИЈГОВО

тт ?

ш к&шшЕвштт ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 42.

У НОВОМ САДУ 20. ОКТОБРА 1888.

ГОД, IV.

ПРЕХВАЛА.

I. „Све је бидо дивно, мило, „Све је било пуно нада, „А у земљи у словенској И сад где што љубав влада, „Тим бесмртним светим нићем „Сва сам срца иснунила, „И најбешње тигре љуте „Тим бих леком укротила, „Јер је љубав вазда свежа, „Вазда крепка, вазда млада, „Док је света, док је цвета, „Вечна биће њена влада. „Цветно доба и пролеће „У животу младост жива „Хоће л' среће, хоће л' сунца „Љубав чека, љубав снива. „Од пастира у пољани, „ Куда свилно стадо гони, „Па до места, где но стоје. „Владалачки двори они, „Сви су моји поданици, „Поврх свију моћна стојим, „Влаго њима, док им срећу „Ја заснивам санком својим! „Благо њима! . . . хтедне л' који „Одупрет' се мојој сили, „За њега су светли данци „Сјајност своју изгубили! „Лл' Прелимир, кнез травунски, „Љубав јоште не познаје, „Као да ме сила света „У двобоју с њим издаје! „Чинила сам, што сам знала „— Зар је моја снага мала? „Ал' његова воља само „И сада је још остала. „О бојев'ма снива само, „Та га мис'о вазда носи,

„К'о да б' хтео вољи мојој „Да се смеје, да пркоси. „А са њиме борити се „Није мало, није лако, „Покушаћу, јоште једном „— Али како? али како?" Забринута дивна Ј1ада, Свети гласник мира, среће, При заходу сунчаноме Са зеленог виса слеће, Па распустив крила лака, Носећ' собом стрелу своју, Право тамо иде, жури Оном цветном перивоју, Где Нрехвала, јединица Гашког кнеза Тихомиља, По шарном се цвећу креће Нуна баја, пуна миља, Листићем се игра малим, Цвећем кити косе своје, Забавља се, а покрај ње Другарице миле стоје. Дође Јада; кад их спази, Близу њих је тако стала, Ни макла се није више, .... Прехвалу је угледала. Кол'ко лепа беше она, Не би песма рећи могла, А ни Лада не би нигда Том причању припомогла, Јер не збори часа тога, Ниједна се речца не да, Тек Прехвалу само тако Занесено њу тек гледа, Гледећи је, будна сања, Боговских се прича сећа: Да ће једном јавити се Лепотица од свих већа!