Stražilovo

-43 6 ЕЗ-

ностима. то до1;с доба, да га даду у лицеј; о том јс водио бригу јбвгов стриц и тутор, који се оиет само старао, да илака учител>с и да бди нада тим, да се лскције држе уредно. Заврнпжши своје студије у лицеју и нроведавши лето са својом бабом у Малиновцн, а то је добро наследио Ји с 1|с1" (1е §а теге, стуни Порис у уннверзитет, 1~де сс но свом обичају вишс интересовао за нонашање и начин, којим његови проФесори иредаваху, но за смисао н,нхова предавања. Тако се на завршном испиту ужасно брукао, али се ипак извукао иомоКу нсколико, нриличпо лено сачин.ених несмица и раснравице из рускс историје. Да угоди својој баби, прихватио ,јс из ночетка војничку каријсру, која му брзо додија ; по том, на жељу свога стрица, ступи у цивилну службу, у којој сс такођер није згрсјао; па послстку, одлучивпга се да пође за својим позивом, почнс и1иг на предавања у академију лених вештина, али је ту требало ировести неколико година и цртати са гииса, па му се за мало и ово досади те мало но мак> престаде полазити академију. Оставивши за тим све на етрану, почсо је врло много да чита; иисао јс нрилично много у нрози и у стиховима, играо је, одлазио у друштва, у нозориште, упао јс у некс сплетке, скомпоиовао јс нет валцера и насликао два или три иортрста. Прошло је у том већ више година, од како је ночео на овај начин живети, па му почс веК п(1 мало и досађивати. Младост га јс всК почела оставл.ати, те због тога иостадс много обазривији нри избору својих уживаЈва; досада и дуго врсме му долажаху све чешће и чешће у гостс. То јс било у јупу. Рајски осећаше иотребу да бсжи од поларног лста нстроградског, али куда да се иде ? Всше му све једно. Сковао је већ нутни нлан, не обзирући се ни иа кога. Из почстка бсше на- улио, да оде у Финску, тамо да узме у најам једну кућрц.у на Парголском језеру, иа да у њој нишс роман, но касније је одустао од ове намсре, хтео је да нроведе лето у ванзсмству — кад ал једнога дана, улазсћи у свој стан, нађе два нисма, јсдно од своје бабе, а друго од свога старог друга, Лсонтија Козлова, који беше проФесор латинског језика у вароши близу Ма шновке. Од нре му јс баба иисала често и слала му рачуне о свом управл.ању. јср се она примила, да уиравл.а имањсм евбга унук^; ои је одговарао обично кратко алп нс .г.-Цо добриј ж ■ни. која му бсше мссто мајке. 1'ачуце јс,: обично н нс нро-

читавшн нх, бацао у ватру. Каспије му госпођица Псрешкова иисаше по рсђс, изговарајући се ш своју старост и па бригу, коју јој задаје васии тан.с двсју девојчица, које јој је једна, н.ој вр.к мила нсћака на самрти у амапст оставила. Он с< обрадова, кад опази њен развучени, снажни и чнтки руконис. „Зар тс иијс стид, Бориее, заборавнти сп роту старнцу, која тс толико л,уби?" нисаше она свом упуку. „Ти барем знаш, да сам ти ја нај ближи род. Данас, чипи ми сс, мисли нодмладак да смо ми стари сувипши иа овом свсту, али ј не могу још умрети, јер имам иод руком д«». унуке у годииама, где би их трсбало удомити .Ја молим 1>ога да ме јојц допдс поживи на ово.\ свсту, па онда нска се збуде света вол»а и>егова! „Ја нс ћу да сс тужим на твоју наборавност, али онога дана, кад ме пе буде вшие међу :кивима, твоје рођаке ће бити сирочад. Ти силшхов једини сродник, н.ихов јсДишг заштитпик. А пб слс, трсба мало да се брннсш и за сво.је имаи>ја ево старим те ти ис ћу још дуго моћи бит уиравитсл, ; коме мислиш новерити сво^ЈЈман.с Остаћс као иусто масло, на Кс тако да пронадн све оно,што сам ја тако лепо нагаздовала, ОрI ми се стеже, кад помислим, да Ке породично ср бро, бакар, слпке, драгоцености, алсми, порцсла \ кристал, да ке еве то развући служинчад, да ће н:> стиу руке сензалима, чивутима и Бог зпа комејол Но док јетвоја тетуписа жива, можсш бити миран не ће нпшта нропасти ; алн касиије, на кога да с< осјјониш '? На твоје две кузипс? Шта могу оне? Бјера јс добра, иптсшгситна, алп некуд дивља, !»• ће ни у што да сс мсша. Марта Ке бити узор Домаћице, али је млађа него што су јој године: таман је за удају, само јој сс још увск дет , њаете мис.ш врзу но глави; тим бо.ље, јср и онако ће искуство н сувише рапо доКи, да јс опамст ја се за њу бриием, она то види н не нротигп се мојој вољи, иска јс Господ за то пагради. П маже ми у домазлуку, али ие у управл.ап.у твог: имања, то се иишта не тиче госпођица. ('тароста ми је сад озбиљаи мужик, зове сс Савсл.; кад сам ја слаба ои се брине за пољекс а Јаков Басилнса за домаће пословс. „Немој се вишс скан.пвати. нсго обраду, мајку својим доласком, она тп јс блпска ие са: • по сродству него и ио срцу. Ти си то знао младости твојој и ти си био заиста добар унук не знам само како је сад, од кад си ушао у зр лије годипс. Дођи, ако птппта друго, оно да ви