Stražilovo

43 29 54-

скога, а гдс је потребе, и мађарскога и иемачког језика, у потпису не сме ме1>у. имсиом и презимеиом Фалити почетпо писме очина имена — па та манија да се адржи у чокека, сад епо нећ стара, а кроз цео век тако забављена солидиим и озбиљгшм радом, да на ситнице ни у сну пема ка.де! Или бар да писменом тим почитг.е „звучно" име,. — а таквим се звучшм имеппма отаца толпко и толико и иедостојмпка размећу, као да је н.пхова заслуга, што их је такав отац родио ! — али нисменом мећу Милићевићсвим имеиом и презименом није иотписа свога почин.ао 1говек „војвода, који некад полу народа свога води на очиглсдну кланицу, само да оној другој поли заштити живот и напредак"; нс „државпик, који руком својом креће и упућује мисли и радовс свпх својих сувремепика" ; пе „научник, који осветљава иутове истини"; нс „кн.ижевнпк, који друштву пружа миље живота мисаонога". Па да ко је онда био то, чији сцомен МилићевиЈГ неразделиво привеза за своје дично име те га већ тиме Српству очува за сва времена? Ево нека сам каже: „То је био само честит домаћип, сељак у Шумади-. ји, сељак, који се рукама својима на изменце машао и за еекиру, и за мотику, и за брадву, и за плуг, и за шестар и за маклицу, па и за пушку, за књигу и за танко перо писарско". С тим нас човеком упознаје Милићевић у своме „ Јова.му Ђаку" а ириказује га својим познатим слатким и неодољивим начином као одиста „ретка човека, којп бејаше у маленкости велик, у мростоти мудар, у добротп чист", као човека, који је „својом иамећу, својим говором, својим твором и целокупним животом својим вазда био светао углед ме/ђу браћом." Ца тај је човек родио и однеговао Милана Ђ. Милићевића, тај му је био „мрво врело свакој родпој мисли разума" н.егова, „први углед евакој доброј павнцп живота" н.сгова, п.егов „први, најбољи' учител." — учптсл,, који га је учпо, док је био уза њ; који га је учио, и по што се растао од н,(та. и који га. кров сећаље, учи и данас, кадје даино и гдавно отишао са овога света. На завршетку чет11|)десстгдди.шн,инс кн,ижевнога свог рада жур-^се Милићсвић, да „овај дуг толпко одужи"^ а жури се,

што се боји, да ће „сунце жипота" је „всћ нагло на заранке" „брзо да се смирн!" ХЈИпаш &18П8 уа1с8 вШ или да му чисто срискИ кажем: ис дај, Боже! Пс|;а нам без бригс живи до крајњих грапица л.удскога века ■ а дотле, хвала Согу, има још доста проћп н пека дуг пијетета према свом родптел.у и дал.е одужује, кад већ ие ће сам да нризпа, да га је осим осталога свога рада већ и „Јоваиом Ђаком" са свим одужио, него тск „колико толпко". 11>сгово перо, њсгова, пгго он рече, „урутка одавнаттцБа", н.егова „тиха радост а некад мука невидовиа", иотребио јс те још како српској кн.пзи за јотп коју дссетнну година. Родител.а снога дакле, „најпећсг добротвора својега", о .којем до сад Т1ијс „доснео да што го;р срс1 )сно паншпе", приказу" па.м Милан Т>. Мплпћс:' 511 ' у евом „Јовапу Ђаку^Суи^У приказујући пам га, ци ттаћи зујс нам и стари^агрејану тт.сгова и детип.ст младост, кад јс

спагом и,

сио име

Т>ак",

и iii

одспа па-

Гров Спасител.ев у Јерусалиму.

(11 до нских за живот упознајс

захвалнос

му, и жсну му МтгП 1 миран, лу мајку своју, тута, да га жепу", која му је ^улинити; својим иредавала I „ Ј V кама тако свога. атфеоскога безбројпу мноашт1уР СБ 1 )Ггати ' нпх творевина и ночпеш ли обил.е — сласт свфа видига, примерпе беседе" ;' г д те зујс нам Ђаков жи±зот задрузи па после у инокоштинп, казујс нам, како је мислио о црквп, вери- п тнколи и како је.за све то трбје у сВом узаном кругу радио ио својИм силама; цртајући пам карактср' н,е гов казује иам „две лепс црте" п.егове, казује нам„ да је прво био други Епаминопда, дш пе јссо с!ет теп(:Јећа(иг ; а друго, да је „теглпо на правду у твору и у говору"; опи- ^ сује нам т'а тслом и оделом, иа нам за тим доно двадесет Ђакових „поука и праннлаћс , које за цело „не могу бити тта одмет" ] 1( . нас. са суврсменнцима Ђаковим, св;

а

л.уднма чсститим, с којим јс он „делио и зло добро" п којп су њему „билп од ттомоћп и оД 1 ' користи", а од оиих, ,',који су му билИ од тпт.сте", приказује нам само једпог, па оида иам тазује, како је Јован Ђак нровео „вече од живот%5* и како је 23. јануара годиие 1853. с моли г ,та Л| ;1 усиама, очима гледајући у свога л,убије радн,а „издахнуо, преминуо" његов ;,роди-