Stražilovo

-43 5 — То јс врло краено — банг лепо, ссстрице, јесн ли цртала с природе? — Јесте, с ирироде. Зиам и од воска иравити цвеће. — Занимаш ли се музиком?. — СвираМ на Фортепијану. — А Вјера? — Она не. Не донада јој сс. — Да лн се бави ручпим радом! Марта махну гдавом одричући. — А воли ли да чита? :Јест, чита, само иикад' нс каже гата, и ие Ј 1.е да нокаже кнлге, нити да кажс, од куд их је добила. — А, она јс врл« чудна - не знам само, иа кога се уметла ! <к«1ил>но додаде Татјана Мар ковна н уздахну. Алн немој више досађивати брату детип>аријама, рече Марти: он се уморио од нута, а ти му говорнш глуиости. Иусги нас, ббље, да говоримо (I олбил.ним стварима, о иман>у. Цело време, док сс Г.орис лабавл.ао Мартом, посматраше га Татјана Марковна аамишл.епа.; упоапала је н онет на синовл.еву лицу црте и>егове матерс; али је видела и промснс: видела је, да.га је младост пнчела оставл>ати и да је ступпо у урело доба, видела је и борс, које се сувнше рапо папп:;алс, н <пгај ла п.у неранумлшви поглед, кога пе бешо пре у и>еговим. очима. Ире је бпла навикиута, да еве чита на његоВом лицу, а сад бехнс тамо. паиисано миого што нгга, што пс могалпс да ракаберо. Међу 'I пм њсгово срце беше пупо и мирпо. Обузела га беше пека тн\а аамишл.еногт, којој бсху узрок слпке/ што му изађопге пред очи а и дочеци од стране рођака. Кад се Рајски тргао из евоје замишљсиости, стојаше пред п.пм баба му са рачуппма, књигама о приходу п расходу и са изразом званичности на лицу. •- Ево, рече, 'види твојс рачупс, ту је све израчунапо на копсјку. Мајчицс, ја сам иодерао све .рачуне/које сте ми слади. па То ћу учинити н са овнма, ако ме не престанетс мучити. Нодераћеш нх: зар би .се ти ух-удпо? рсчс срдито. - Дерао јс рачунс! Он се засмсја п нагло , скочи, заГрли је п пол>уби, као што ,]<■ радио још дстстом. Она сс отргну од п.сга. — Ја се ту кидам, ссдпм кадгод до но ноћи, нишсм и срачупавам сваиу коп<'јку: а оп дсрс

I рачуне! Борисе Цавловићу, настави, обрдаЦ^уки се свом упуку, ево вам дбкумептп о вашем нман.у и сви'ваши рачупи у потпупом рсду... Ја писам дужан бити всчито ваш уиравптел.. Мстнс регпстро и рачућс нрсд њега. — Али, мајчице... Псма ту иикакве мајчпцс, ту јс Татјана МаркоВна Берешкова. Нока ми дозову ('авелиј'а-! ибвика, отварајући врата од прсдсобл.а. За чс/гврт . сата у1)е у собу, шуњајући сс пострапце, Мужик, кому бете од" прилике четр двест н ист годппа. Сио јс човск стамеп и шпрок., изгледаоје дсбео, ма да па н.сму бсше врло мало сала. Пмао јс-мрачпо лИцс са спуттепим обрвама, широким капцима, које полагано отвараше. Чп ппло <•<;, да нс троши за бадава нн погледа нп речи. Ево ти јс доша.о 1'оСнодар! реч-е му Та тјана Псрешкова, показујући му Га,јс|;ога, .који пап.м.ппо посматраше, како јс ('авсл. ушао, како се' полако нокл<шцо, нолаг;о нодпга<) очн па Та тјапу, а за тим, кад му јс показала. .Рајскога, па п.сга, како се лагапо лкрспуб нрема п.ему п у мислн удубљеи му. сс ноклонио. Од сад ксш п.ему допоситп пзвсштајс, рсче му Татјана, оп кс сам од сад унранл.атп Својпм нмањсм. ('а.вслијс <'с опст окрспу у пола прсма. Рај ском п поглеДа га испод очпју, 'алп саД мало живл.е. V. I I«. заповсстн ! рсч<' отсгкуки,. а обрве му Се мало дигоше. Набушка! задржаваше■ јс 1 'ајскн по.ца'у шали, цола озбиљно. Упуче! одазва се она хладпо. Гајскн уздахну. Шта нзволевате заповеднти? заппта тп.хо и не иодижуки очију Савсл.. Рајскн куташс премпшл.ају 1ш, шта би могао ■заповсдпти. . Врло добро! Знаш шта, започс нгиво. "Гп еигурно познајеш каквог чпповшпса, којп бп зпао напнсати ппсмспо о предајн пмап.а ? Гав]шла Иваиовик Мјешечп.шЈоп пише за нас сва ппсмепа, одгонорп (.'апе.в, али не одмах, него промпслпнпш се мало. Мо па рецп му да дође. Хоку! одговорн Савсл, са погиугом гла вом и за.мшпл.еп шшдс нолагапо па пол.е. Како јс замишљсн тај Савс.в, реч'с 1'ајски, пратеки га олима.