Stražilovo

~а 24: У5-

у свегх махина на свету, коЈе начдаише људске руке. Згодпо упоређујс Стеварт- оваку еисргију са новцем у штедионици а ону ирву са иовцем, којим радимо. Као што можемо из штедиопице новац д ! г1ги ; кад хоћемо, тако и ову другу емергију можемо употребити ; кад нам се свџди. Пије р1)аво уноређеље ни са водеиицом и ветрсњачом. Код водеинце можемо воду иавести на своју г.одсннцу. кад хоћемо, а ветрснача ће ночети мјести тек оида, кад ветар дуне. Уноређујући даље долази Стеварт до човека богатога или чо-

века у власти; њих други иазе због тога, што су или имањем или положајем изнад, оета.шх. Кад иак богаташ илаћа свога радника, онда део његове оваке енергије , т мамо у енергији радппковој. која је истовс на са оном, што тело има, кад се крећс. 4. Да се сиергија јај и, мора бити нскс сна1чз, која Ке кретање изазвати. Такс еу ецагс врло различитс: ако лонта или вода пада, тежа је ту, што енергпју ствара у тслу: код шеталицс је такођер тсжа; код витога нсра, п код стреле је еластичност, која тслу сисригје даје.

(Наставжће се').

Ст. Милованов.

ж ^ <\ј-^ б )1@ 'ч!-" лнј-ч 'чј- •) Јзјт

Ф КЕИЖЕВНОСТ, Ф -ф* «ф»- 'ф'. '•ф' (5ј)Т^ Т* ^ ^ СТЕБАН МИЛЕНКОВИЋ МИЛОБ.

.лоиенство је дало туђннству ' ; *Дофа ^Јсвоје сНаге. Дабогме да је н срнство свој нрнлог припсло. Једна оД најдрагоценијих срнских спага, која сс даде ту1 )1пк'тву, јесте Стевап Миденковић Ја Србип нореклом, а но 1ш>и}кевиом свом раду Немап. Као немалки несникпише се Стсван Милов. •Миленковићн бу бпли: нрави Србп. Темел, им је био у ЛожаревЦу у Орбији. После Лаудопова ратовања Јгређе дед неспиков пре сто годипа (око 17!Ч.) у Аустрију. С н.им нређоше и два његова сина. Од отих један стече у Банату снахплук. А несников отац ступи у војиилку' сдужбу. Оикенио се Иемицом из Новога Сада. п:ј куће Паусове. С и.ом изроди шест снпова. Свих шест одоше у цареве војиике. Песник Стеван Миленковић родио се !).• марта 1836. у Старој Оршави, где му отац беше мајор и уиравник ко])допа. Детип.ство своје провсо је Стевап у Броду (у Славонији). (Случај ! Живот двојице Срба песника везаи је за Б]»од. Први срнски несник Г)рашсо ]>одио се у Ироду, а нотон.и немачки песнпк, Мило!'. нровео је детип.стно у I>роду! 1«оја сре1.а, да п оиај удари нутом Бранковим!) У Оломуцу- свр-. шио је кадетску ппшлу. У Гечу постаде у седампаестој годнпи својој офици]) ОМ. О дслужиг.иги две године у 'цуковпији, буде

придодат војеном геограФс^ом. заводу у 1>ечу, те ту иосле петпаест годипа постапе канетаном и побочннком. Ожени сс 18(15. кћерком подмаршала бароиа РајхлииМеидега, -,С којом је изродио два сина. Год, 1871!., стуиивши у мир због слабога здравл.а а из л.убави нрема пауци и нојсзијп, настапи се у Штајерској у Еренхаузепу, где је до ире једапаест годииа ироводио идиличап живот. Одатле се због непрсстапа ноболевап.а пресели у Горнцу, ■ где живи п дапас. На рана су нознаваоци Нозпали у Милову једног од иајваљаинјнх лиричара у, новијој иемачкој иојезији. Критива рече' за њеТа: „То је дух, који па високо лети, који, иа основу ПГоненхауерова становишта, расвет.кава и падвла1)ује модерно јеванђеље иесимизма суичаним чаром своје пссме, који нам скоро у свакој својој несми вели, да има.и на овом свету среће, иа ма је иазвао слободом, врлином или л>убављу." Особито му хвале збирку несама. ,,1и (1ег Ноипе11\\еш1е." I I занста! Цо и.пма је преливеп сјај, тако . рсКп, етпрска лепота: најбогатије су у мнелима, па како но највеКим тако н но пајман.им нозиајс се н])ави песнички поглед, којп обухвата' еве јсдпаком л.уоавл.у; једап слили

Гетеовим

осећаји, који су се у ј език, који је исти као н несмама, елегијама и им-