Stražilovo

-чз 41 езЕНЕРГИЈА. (Наставак).

5. И:{ досадаи,ега смо видсли, да снсргнје може бити у главиом две врсте: а.) која се добије, кад се тело креће; тоје кииетична или актујелиа еиергија, животиа спага, а дају јој и друга имеиа, и ћ.) која се добијс, кад тело ааунме вгодио место; то је нотенцијална или мирпа енергија, нанон, а има и других имеиа. Еинетична еиергија доиста ради и ми имамо резултата тој радњи а иотенцијална тск можс да ради и у нгодиој Ј1в ирилици и прорадити. Али на овоме пе може никако остати. Ма да је у онштс две врсте енергије, ннак морамо рс !)и, да је енергије врло много врста, но све се своде маи.с више у оие двс врсте. Кинстичпе енергијс има дал.с двс к то енољан1П>е п унутрашњс. Снол.ашп.а је оиде, тдс делиКи тела и сама тела прелазе путеве, који се виде и које можемо мерити. Ту имамо енергију у баченога тсла, енергију у планета, у гвонденим колима, у текуII ој води, у встру. Унутрашња кинетична еиергија онде је, где се кретање дслића не види. г Гу је еиергија у де. лнЈшма ра:ших тсла као и у дслнКпма. етра, а воја се јавља као тоЈм.ота, светлост, ксмиј'ско еродство, електрииам. Тонлота ностаје кретаи.ем које делиКау тслу које дслиКа тела и етра међу п.има; нрачна тонлота долази <»д таласнога крстан.а етрова, ието тако и светлост иа и електризам, еамо су таласи друкчији и не таласају се једнако бр:(о.

К лмен мироцомлзлњл

И потепцијалне еиергије има две ирсте: једна је у тела, код којих видимо, како једио иа спрам другог етоји: то је спол.ашн.а потенцијалиа енергија; а друга је у делићима, где' не видимо, како стоје ме1>у собом, то је унутрашња 11 отен циј ална снергиј а. За спољашљу иотснцијалиу енсргију били би примери: камси на ку,1ш, сисг на брегу, вода гдс год у висини. За упутрашњу потенцијалну енергију чшамо примсра у статичиом електрицит'ету, у магиетизму, у баругу, у динамиту, у бурноме облаку. После овога набројаКемо нСке снсрпус у обе паведене врстс: У кинетичну енергију долааи: снергија, која се добијс, кад се креће какво тело и кретање ово можсмо оком видети; ту је енергија од нокретнога ваздуха? илп воде, од нзбачеш; кугле и» нуппге; еисргијау шсталпце, у точка, што се * <>крс1>е ; енергија таласлога крстања у опште а поименце е-* иергија нвучних тала са; дал.е имамо спер гију, која се добијс, кад сс крсЈ.у дели1ти у тсла н кретаље ово не можемо да видимо а де ли1»и могу бити нли молскули или атомп ; ту јс снергија од кретап.а етера, од електричие струје; енергија од светлнх и топлих зрака; еиергија »»д кретар.а топлоте; у нотенцијалиој оисргпјн пмамо: спсргију видл.пвих маса, која се иоказује као тежа и грапитација; енергија -у подигнутом терету нли у води, што хоће да пада; енергија од сластнчно сти, од стиснутога вандупшога тсла; снергаја рд кохеније, адхезијс и агрсгатиога стања; енергцја