Stražilovo

'чз 159

кајне грепшице Маргите Готјереве, исто со тако не да још ни са иоле позититшости ретпити, да ли су психолошки нроблеми те крсте, каква је Вергина „Ева", схватљиви оној публици, којо.ј су чула канда већ и отупела крај душевне онс хране ијј Београдских књижевних прцварпица. Ми бар не можсмо шта силом. него морамо отвореио ре1,и, да нам се све чини, да књижара I!. Валожића није пристала да изда нревод Вергине „Еве" из поштован.а к признап.а нрема дару и гласу тога Талијанца, иего што је, свакако по причању преводиочеву, наслутила у „Еви" пикантерија, које ће ону њихову нублику мамити као на алву, Ле са тога гледишта не можемо препоручити Вергину „Еву" српској читалачкој нублици, и ако с друге стране „благодаримо преводиоцу", што је „колико толико погодио мисли и осећаје, како их Верга црта". Но не „благодаримо" му, што је пустио да се коректору омакне она кобна погрешка штампарска на стр. 57. у седмом рсДУ од доле. То да ко Верги протумачи, тај би се прекрстио од чуда и ако још не би дигао парницу због подметања нечега, што за цело ни у сну иије снио да каже. Г. Душан ГогиИ. Вонгпшица или За што краљ сн1,е е нрестола. Слика из политичког живота. Написао . Издање Ђоке Анастасијевића, књиговсЗца и књижара. Цена 30 нара дин. Београд. Штамнарија Мате Јовановића, књав-јМихајл. ул. 12. 1892. 8а. стр. 32. — Влаго ли си га Душану Рогићу са Ђоком Анастасијевићем и Ђоки Анастасијевићу са Душаном Рогићем! Треба ли само, Ромћ истреса као иа рукава а Анастасијевић јс готов да „рискира", где се укаже што пикаитно, чему ће бити добре нрође. На нека нам их Вог дуго нодржи на спас и дику српској књизи па шат Рогић после ове политичке мрљотине намрља још тако што год. Ето му се сад даје баш згодна прилика. Нек покуша да нам у „политичкој слици" нрикаже, за што бивши краљ не ће више да буде и грађанин своје дрзкавс. Компањои му Ђока за цело не ће бити ни ту од раскида а Београд и Србија, хвала књижевној свести, има доста и предоста света, који ће Рогићу рећи усрдну хвалу, што је тако — ажуран. Све ће то бити лсно и красно, само се човек мора бацити у бригу, шта ће у овом случају заменити воштаницу. Нешто свакако мора бити, јер како би се иначе истесало оно облигатно „или" у натпису. Дотле нека је ова Рогићева „Воштаница" препоручена сваком, ко је рад мало да одахне од својих брига а случајно га баш не таре ни брига за бољитак лепе књижевности српске те би да, се од срца насмеје — будалаштини. Г. Трн австиње. ЕожићЊа прича Чарлсм Дикенса. Нревсо. Мита ЂориЛ. Издање књижаре Димитрија М. Ђорића у Београду. Цена 1 дипар. 8а. стр. 114. — Врло красна прича са скроз и скроз моралиом подлогом а у добру српском прсвоДу. Само као да Ђорић нијс с, оригинала преводио, нсго с немачког превода. Сведочи то „куфер" на стр. 42. „цол" па стр. 43, и 54., „шталмајстер" на стр. 39. „снежне лопте" на стр. 61. Па онда не знамо, како ваља схватити ово: на стр. 1. спомињу се „главнији ожалошћеии" а већ на другој се каже да је Скруџ ^једиии ожалошћени." Даље оно о „пипању" на стр. 80. некако овамо не ће да пристане. Биће да се ту и Боц и немачки преводилац мало згодпијс изразили. Иначе је ова књижица вредиа препоруке. Г.

КЊИЈКЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У једној међу новијим свсскама руског „Историског Весника", који излази у Иетрограду, изнео је литерарпи историчар, ироф. Еарсов, своја сећања на недавно прсминулог песиика руског II. А. Гоичарова. У тим успоменама читамо, како сс проФ. Варсов упознао са покојним писцем у кући једног нротојереја још на крају шездесетих година, а за тим сс овда опда сретао са њим у разним, кућама и на улици. Разговор је њихов на тим састанцима био „без велике важности, о празним, обичним стварима." Само јс једареД ношло Барсову за руком изазвати Гончарова на срдачаи разговор, а на име: о образовању, и о оном погледу на свет, који се износи из школе. „Ни каква ногледа на свет, — оиазио је Гончаров, ни у гимназијама, ни у унивсрзитетима не изучавају данас и не стичу: посећују предавања, уче, добро или рђаво, миого или мало, а скоро сви, и после универзитста, остају без погледа на свет. Нешто налик на некакав поглед на свет, некаква иравила, некакви појмови о предметима, који со не налазе непосредно у лекцијама и у школским књигама, стичу ее више' или мање ван школе, из домаћега живота и из домаћих предања, из средине, у којој се налази младић, на послетку — из елсмената самообразовања, које у најбољим случајевима иде напоредо са школским радом. Образсвии и васпитни утицај школе на ученике код нас има слаба значења; школа, средња и виша, пружа код нас само агрегат знања, који обично представља потнун хаос. Еод нас васнитаник припада најмање школи. Са свим је друкчије у Енглеској, где ученик, рецимо итонске школе, за све време свога образовања и васпитања.— од детињства до најпозније младости —- прииада једино њој свим срцем и свом душом; њом једном, образовањем, васпитањем и обучавањем, који су у њој организовани, израђује се сав строј младићевих појмова и правила живота, сав његов карактер, све оно, што ви обично називате погаедом на свст. Код нас се уче и у гимназијама и у универзитетима само ради сведочаба, ради извесних права, што се све добија без велика труда." — На жалост, проФесор Барсов не именује годину, у којој се разговарао о горњем предмету с Гончаровим. Гончаров се у опште нерадо упуштао у разговор и није волсо да исказује своја убеђења. Још теже га је било навести на разговор о литератури и о писцима. После свлког таког разговора нрофссору Барсову свагда се чинило, да је Гончаров у овим питањима одвојен и усамљен од целога књижсвиога света. Барсову се чинило да неке од руских иисаца (на пример, Њекрасова) просто није волео; о Тургењеву као писцу никако није хтео казати шта мисли, критику Бјељкнскога јс уважавао, Лава Толстоја је очиглсдно волео нада све друге писце и г. Барсову је препоручивао епизоде из његова „Детињетва и Младићства" као згодне за школску употребу у гимназији. 0 Достојевском је говорио, да слабо пази на израду својих дела са спољашње стране, због чега је у њих спољашна вештинска страна слаба, и да сувише брзо пише, као по наруџбини. 0 Островском је говорио Гончаров, да сваки његог производ прочитава одмах, како се појави. Са одвратношћу и негодовањем говорио је Гончаров о аутобијограФским причањима писаца, о њиховим успоменама, о детињству и о прошлости. „Засебпи свакидашњи живот писца, па чак и генија, вели он, зависи од његових мате-