Stražilovo

СТРАЖИЛОВО ©аашж ш №%шж 1§®аи

БРОЈ 12.

У НОГ.ОМ САДУ, 22. МАРТА 1892.

РОД. V.

ЈЈ^Ј\Ј\ЈЛ-Г\ П Ј~\Ј\ -^Ђ ПЕСНИШТВО.Ј^јИ>^ /'иV иии V ии3-"'|/^м^и"Ј'УчЈ'" ии иии и и^

ЈУТРО НА КОСОВУ

(СРПСКОЈ БУДУЂНО СТи) [Неколико дана после нобеде н уједињења — Бојно ноље на Косову лешеви Руди . . . . Пурпурна крв се но истоку лије . . . К'о скерлет, као з.астава крвава, Под којом светлост с мраком бојак бије. Крвав је исток; до запада плава Одбијају се румене му зракс Па багре крвљу горе и облаке.

По бојишту леже несахраљени У цркви чује се певаљеј

Гомиле народа пз свију српских крајека — Дечани И кивно робље кад окове мрви, Ком иет сто лета збори ланац клети: Свети се, робе, за муке се свети!

ПорФиром лепом моћмога владара Повила зора дива на рођају! Огњеном богу, што нреврате ствара, Небеса л.ул.у од пурпура дају Светлости Титан, кад се небом вине, Иек памти, сјајни, да је крви сипе. •XНа бојио поље први пали зраци, Да скину е роее маглин вео сиви. У крви леже соколи-јунаци, Србииске земл.е покошени диви Зорица светлост иа гробове лева, Гумен се блиста с крвавих лешева. Ситница јури а вали јој брује Вавршан акорд песми дугих снова, Што роб их сневао сред вечие олује Гијући бојак, достојан богова И лети иесма нових, срећних дана, Слободна химиа збраћеног Галкапа. Победили су! . . По широком пољу Још леже реке проливене крви ■ Лавови тако с вуцима се кол.у

Победни барјак над пољем се вије, С Дечана звона разлежу ее смело.. Ту иико с вајем погииуо није, Осмејак мртвим целивао чело Крију им ране лаворове граие, Тићима крила иољубила вила.

Победили су !.. И дуеи очева Сииова врлих грле с-ени свете, Хоре се горе од нобедног пева, С гусала нових нови звуци лете, Народ се љуби око светог храма И кити мртве с песмом на успама. * Крај палог тића стара мајка пала, Соколу венцем украсила груди, Седам је роду на жртвеник дала, Жалост јој сузу у оку не буди, Тихо му шапће: „Десно ми крило, Косовски орле, нросто ти било!" Гордост и ионос са лица јој зборе; Сви гледе мајку косовс.кога лава, Главу јој ките, а гшици се хоре: „Српкињи мајци слава, вечна слава!" А она стоји горда као вила, П1то тићи за ]>од сломише јој крила.