Stražilovo

-чз 205 ез -

од новог, не има1>аху прилике својим очима увериТи ее ? да појезија старих Јелина и Римл.ана тачно одговараше самом друштвеном животу истих Јелина и Римљана. Свака реч, свако нме у Илијади, Анакрсонту, Шадавну- и Хорацију означакаше неку реалност, Фактичност у животу. Кад је Омир ночео своју. Илијаду са: „невај, богињо" — израз тај не беше никаква нразна реч (као дапас што је у устима песника), но је означавала Фактички начин песникова саопштаваља епоса и песме публици — т. ј. јелински несник узео је нреда се инструменат, удесио на њему жице, и уз свирку иевао „из грла бпјелог". Кад је Јелин у свом еносу спомињао Зевса, Плутона, АФродиту, Атину и т. д. — тим је речима крстио једну реалност, у колико код њега и Зевс и Афродита беху Фактичка бића. Но лажпо-шгасичким несиицима не упаде у очи важност тога

одношаја међу речју и истином, међу иојезијом и Фактпчким животом, но мишљаху да је сва нојезија у речима: певам, Зевс, Плутон, АфродИта и т. д. па се стараху да им спевови буду препупи тих данас мртвих имена, и ие сећајујги се, да би старе Јелине стигли само тако, кад би удесили, да и у њиховој новој појезији подлога буде Фактички живот, као и у класичној нојезији. Тако"и остаде Илијада — спев класичан, а. Анријада, Госија.да, Иетријада и т. д. спевови исевдокласични. Дуго је времена требазо, док се уметна појезија, напорима генијалних људи, избавила на прави нут. Гете и Шилер вратише се и оиет класичној литератури Јелина, али, наоружани позпанап.см саме идеје појезије и историског значења кла еичке вештине, створише, услед овога нозпапства, дела вечите вредиоста.

(Свршиће се).

Јован Мансимови-к.

КЊИЖЕЕНИ ПРИКАЗИ. Нова очигледна настава. Збирка на 17 табдица и са врло чисто израђених 230 малих сличица. Издаље књижаре Луко Јоцића. Цена 4 ®ор. — Основ образовању људсжом (васпиту и настави) ,је очигледност. И кућа боље васпита, а школа боље наставља, ако се служе очигледношћу. А у чему је та очигдедност и њена вредиост, ако не у томе, да човек још из малена прибави што више слика иа спољашњег великог света, па тим да се приближи тож свету по оној изреци Коменскога: „Човек је мали свет". Сами нредмети из спољашњег света су пајзгодпији за очигледну наставу. Но и слике тих предмета имају не малу важност. У прилог образовању нашем издала је Јоцићева књижара збирку лепих слика, ко.је ћемо прво овде изређати, па за тим их са неколико речи пропратити. Слике су ове: насловна слика; башта; дечја соба; унутрашњост епаваће собе; варош. улица, трговиште; кухиња; сеоско двориште; јесен; дворингге за живину; поље; спаваћа соба; тпкола за мушку и женску децу; железничка станица; нородица; пролеће; лето; јесеи и зима. Па свакој од тих слика су многи потребни предмети са називима својима. Имена су већипом, као што сг у Новом Саду и околини говоре, пгго ће по неки из даљиие замерити, јер се неке ствари оиде другојачије зову. Но то не ће толико покуДити ову ваљану и потребну збирку, јер се због простора нису могла ставити сва имена како где именују који предмети; међу тим се даде (а и потребно је) све то попунити, или баш заменити другим бољим, или у нужди деце ради и провинцијалиим називима. Узев у обзир све мане, што би се нашле, ипак остаје: да би ову вбирку требала да има свака имућнија кућа, а и свака

српска школа. Високи Школски Савет у Карловцима одобрио је исту збирку за употребу школску на вероис.иоведним школама. КњизКара издавачица би требало да се обрати на земаљске владе, одјеле за богоштовје и наставу у Загребу и Сарајеву, где имаде стотинама кожуналних школа, у којима је српска већииа, те им ћирилицом штампана имепа ие ће бости очи. Међу тим нека је ова збирка препоручена и школама у Србији. Ово овде рекос.мо из обзира на само образовање нашег подмлатка, јер држимо, да и најмање, али згодно средство за то треба примити и тиме олакшати и убрзати само образовање, које код нас још почива на оној старој али неоправданој : „А, добро је и оВо, што имамо !'' Ј. К, Војислав М. Раишв. Клефте и Сулиоте. Историсжа расправа од — —. |\лгот», /.7.1 ^оомсотг«. '{аторш-ц бмстрфг!» Издањс Петра Н. Зорића. — У Београду. Штампано у државној штамиарији краљевине Србије. 1892. Цеиа Г50 дин. Стр. 104 + XVI. — У ово доба, кад и ерпски и грчки државници раде на томе, да се Срби и Грци приближе једни другима, те да сложно пораде на остварењу свог задатка, добро нам долази свака књига. која нае упознаје са грчким народом (а морамо признати, да га слабо повнајемо), која нам износи историју, обичаје, особине грчког народа. И ова књига је написана са намером, да. упозна Србе са једним делом грчке историје. У предговору говори писац о одношају међу Србима и Грцима, па вели, да Срби и Грци имају исте интересе и тежље, с тога треба да су сложни: тако ће лакше извршити свој задатак. — Књпга се дели на два дела. У првом делу говори писац о КлеФтама. КлеФте су били Грци, који се, (после пада Цариграда) одметали у гору, да се све-