Stražilovo

43 216 ЕЗ-

пцјодиачујс у животу. М таро.видимо у старо доба да сс римски сенатори сиољашњим ииамси.има и ношњом хоће да разликују од витсзова (едиНез), а ови од обичиих слободиих 1'имл.ана. Још строжије и суревњивије се та сталсшка одел.еаост одржавала у средњсм веку. Тако су у нсмачко витешко Доба само*ритери могли носити илато, а њихови пратиоци само сребро. По исмачким иолицајским наређењима из XVI. века морао се свак носити но свомс сталсжу и имаљу, како би сс кнез разликовао од гроФа, овај од барона ; барои од обична нлеми^а, нлсм11]г од гра1;апинаа овај од тежака. Тако су тежаци, радници и надиичари могли носити само домаће грубо еукно, кануте више колена а највише са шсст бора, узане рукавс, просте, пе иссдсне хал.ине' и цииеле. Злато, сребро, бисер, свила, всзени колијери беху им строго забрањени. И код самих "племића сс у томс правила разлика. Тако златни ланци у обичпих нлемића нису смелИ бнтн екунљи од 200 ФоринатМ а у ритсра могли су они вредити и 400, у грофова и до 500 ®ор. Још у ХУИ. веку могло сс позиатп по хаљини, којем јс реду ко припадао. У Млецима јс племићпма бпло забрањено претерипати у спољашњем ејају ,п л-удсузу, и то ноглавито из иолитпчког раздога, да они тиме нс би на ..ес- ашралшлв-^жкгу велике масе народа те постали оцаспп по дрЖаву. Иознати су из старога доба оеобито Ликургови закони против луксуза. По тим закоппма јс забрањено било лакедемонским куварима употребљавати за јела других зачипа, осим еолн и сирћета. Ни један Лекедемонац није смео градити своје куће другим каквим алатом, до ли секиром и тестером. Познат је са својих наређења против лукеуза и Перијапдар, тиран од Кориита, по којима је сваки грађапип о својим ириходима и расходима морао давати тачна рачуна. Солонови закони беху павластито управљени против жеискога накита. Тако атипска девојка, удајући се, није смела имати више од троје хал.ииа и исколико еудова. Пазило се такођер и па јела да не пређу законом одрсђену меру. Гостионичари мораху јављати власти, колико је приликом какве гозбе у њих наручено јела. Строго се забрањивао луксуз и при сахран.ивању Мртваца. Г)Ило је тачио одређепо, колика је могла бити гробннца, п забраЈкено, да се више од троје хал.ипа може бацатп у гроб, или мећати на гломачу на којој су спал.нвапс леппше. Благодатно јс утицао против луксуза па име Питагорп у

доњој Италији, гдс је мсђу својим разузданим сународницнма ишрио здрава начела трезвености и умерености. Иајстарији римски закони нротив луксуза (ЈЈедев 8итр(иапае) доводс свој постанак чак из доба крал.ева. 1 Један од тих закоиа не допушта да сс випо сипа па гломачу. 2 Зиамеиитији су закони дваиаест таблица (ће^ез с1ио(]есип 1а1т1а • гит) из V. вска пре Хр., којн беху највише управљени нротив скупих сахраи.нваи.а. Иајпознатији јс накзакои против лукзуза: ћех Оррја (1 е саНи тиПегит пароднога трибуна Опија од год. 215. нрс Хр., који јс закон ограничавао раскош у оделу и иакиту женских. По томе закоиу није смела ни једиа жсиска имати иа себи више од по унЧе Злата, питп иосити скрлетпих хаљина, нитп се возити на колих у Риму или у најближој околнни, до ли само ради каквог всро. закоиског чина. 3 Та забрана беше тада онравдапа другим иунским ратом који је био тако песрсћаи по Римљане. По себи се разуме, да су се римске матроис жсстоко одуирле том закону и оне пису мировалс док нису израдилс, да сс укину та ио њих тако строга наређења. Одлучан н унраво нсумитаи иротивник лукеуза, на имс што се тичс е.куиоцсног р.ува и иакита, беше и ста{нц«-Ка»ен-(М«гсв8 • Рогста Са<:о СепаоЦга)', кор! је зато и пајвећма рмрзнут био код жснских. Трибуи Орхије издао је год. 187. иарочит закоп који је ограничаваб број гостију нри частима иа, дабисе тим лакше могао извршивати тај закоп, било јс наређепо, да се еве гозбе морају дрЉати код отворених вратих. Фаиијев закои (Тех Рап пја) од год. 161. пре Хр. устаиовљава пајвсћу мсру трошкова при гозбама која се пије смела нрекорачаватн. По сенатској одлуци од год. 155. нре Хр. забрањеиа беху седишта у позоришту и нозоришна зграда Нијс смела битп од камена. Дидијев закон (ћех В1с1ја) од го'д. 143. пре.Хр. протегао је иомспути Фанијсв закои на целу Италију па.ређујући још, да не само домаћин, него II гости раскошних части нотиадају под казну. 4 Строгс забране против луксуза издао је 1 в. А. Р»п1у, Кеа1-Епсус1ораес11е Лон шШвсћоп АИегИшш8, Вапс! VI./2. В. 1505. 2 Ушо го§'иш пе геврег^Ио. 3 N0 цпа шиИег р1ие вештшхат »ип ћађеге!, пеи уевНшеи1о уо:1'8№о1оге п4огс4иг, пеи ктс^б тс1т<п1о ш 1Гг1»в орр1с1оус аи1 ргорј.и8 тс1о ниПе раззчв 11181 васгогит рићПДогиш саива тећегеип'. (Бшив ХХХ1\'. 1, 7). 4 ТЈ1; 11011 8 <)Ц < јш ргапсПа соепавуе шашге вишрћ! &С18аеп!, вес! еИаш ^111 ас1. еаз уосЉИ еввЋп!; аЦие оцтто 1п1ег| 1|П88сп1 роешз 10518 1опегси1иг.