Stražilovo

чз 250 8-

римска 'звона, колико их год имађаше. -Пу, Лав га је у ттићењу кп.ижевпоети и јшјеиијех вјештииа далеко иадмашио. Око и.егова ирдјестола скупд.аху се умјетпици, •као Браманте, Микел*анђело. РаФајидо; кшижевници нонут Аријоста, Махијавеља, Гвичардинија. За његова боговап>а на земљи иаеликао је бесамртни „Урбииац" евоје чувене Одаје и Трансфигурацију , а Микеланђело евоју Сикстинску капелу. Ириповиједа се, е је овај иапа једном откунио за 500 дуката једаи стари рукописни нримјерак првих пет књига Тита Ливија. Спомепуо сам на вигае, како.се у Италији по гдје кад н.егопијем имеиом крсти сав XVI вијек. Вјера и Бог, то је посмртно удварање молЈда претјерано, ненраведно иије никако ! Сад ми кажи, мој Милане, могаше ли п.емачки исиосник и заточпик објављеиих истипа, као што бјеше Мартин Лутер, да са тим иоганичким друштвом у сукоб ие дође? Тај моиах бјеше ирије свега вјерски Фанатик, на опда охоли 111 ваба, који бијаше у Рим дошао, да па Бадњи даи 1510. у Петровој базилици летурђију отноје; кад, али гле чуда! стуиивнш у вјечпи град, ејетн се брат Мартип, да то пнје пријестоиииа напнпске државе, *пего да то внше сличи нријестопици иреиорођеиог, културног свиј ета, пријесто ни1 ;и хума!газма. Рим*бијаше постао састапиштем умјетника, снисател.а, ФилосоФа и сваке врете скептичара; ту ее у христјаиеком руву обиа-

вл.аше стари јелипИЗам, благородпи култус спрам мајке природе у својим иајљепшнм и најемјелијим маииФестацијама. Велики латипски град подизаше еа свих евојих класичних седам бријегова запоену химпу иреиорођеиом човјеку, који се бијаше отресао нрекогробних стрепња, средовјечпих утвара, и поуздапо коракпуо у будућиост. Суморнсг калуђера тај весео призор до зла бога згрози; поематрајућн луксус римске курије, гледајући, како се кардинали у богатим кочијама јавно са својим милоспицама по вјечном граду возе, ноглед му ее и неотице отимаше па сиромаштво своје калуђерске маптије; и, у име Христа Сиаситеља, оалојеђени Фратар објави рат иоганом Риму, обновивши тако стол.етну борбу теутоиских варвара против угла1> е11 о сти латииске. И мрки калуђер одржа побједу, као што је прије и.ега бијаху одржали варварски краљеви са Сјевера. • Римско напство, да му ее одуире, мораде иетаћи ааставу реакције; и тако добисмо тридентипеки сабор и језуите, који норекоше узвишено дјело Лава Х-ог, и нодигогае ломаче Свете Инквизиције,' изазваше гра^анеке борбе и онћи култуЈиш пазадак. Грозни п .емачки реФорматор, раепаливгаи у својој ' полу-варварекОј отаџбипи религијозбу борбу, бијагае здцаб смртпи ударац италијанеком Гепесапсу и сурвао Италиј у у иолитичко и дугаевио роиство.

(Наставиће се).

Марно, Цар.

О ЛУКСУЗУ.

ТО1КЉ иа НДР0ДНВ II 141 Н1'К Д К .

- IX.

историЈи лукеуза раиликуЈу се г грн пс'ријоде и у свакој јс луксуа, према ранличитом стуии.у друштвспог и иародиоприврсднога ранвитка, друкчијс и утицао. По томе су дабогме и дрзкавии закоми који су га ограиичавали и забрав.ивали били час од добрих, час опст од рђавих иоследака. Г.лигодатно су. утицали на и:шаку нрве нсријоде оип ;ткоии иротив луксуза, који беху уирављсни про-

(Сиршетак). тив претераних издатака на јсла, нпКа, гоабе п т. д., јср су тиме миого донринсли Здравоме и разумиоме луксузу друге неријоде, у којој сс са већим стуињсм обрааованости вочешс већ појавл.ивати иотрсбе «а виншм и фииијим уживан.има. Поучни су у томе навлаотито луксуски аакоии града Фијоренциј.в ш почетка XV. века, који ограиичаваху прстерано издавање иа руво, сто, слуге, коње, али оставнше иотпуну слободу што сс тиче трошења на внше и илсмеинтије