Stražilovo

43 304 к-

осећ:1 се, сд сиим злдо1.ол>ним и 1н> тражи виши. У и.сму сс оглсд .1 нотрсба научног изучавап.а словснског света код етраних великих културних нмрода. Хслвллд ту указује -цред свима на бесцен - благо п богату ризпицу словенског света, указује на важност мало друкчијег поглсда на словенски свет, него што се до сада чипило. То дело краеи порсд всћ спомеиуте праие научне и критичке објектинности још н тонла симпаТија пишчева прсма Словснстпу, коју нс ћс нико зацело сматрати тсао прости „панславизам", него као чисто научничко, учсним искуством прожмано мишљењс всликана - научника, као што је Хслвалд, коме никако као озбиљном научеп.аку не идс у ирилог да будс славенОФил. С тогаон стоји са својим тим делом на висини чистс паучнс истине, која провсјава сва п.сгова дела. Излаган.е и иачин писања му је врло лак и прост тако да сваки и са најобичпијим знан.ем псмачког јсзика можс то дело у сласт читати, нрсм да би ваљало 1НТ0 нрс и нашу књижевноет обогатити прсводом тог из врспог дсла всликог научника Хелвалда. Можда сс можемо надати. Али ипак свака словенска библијотека, особито у средн.им и вишим школама, трсба да има у ирвом реду ову ки.игу о словенском свсту. Ово је дело културна исто ри.ја словснског света. Многи Словснин живи у томе уверсн.у, да ирилпчно познајс словенски свст, али се можда и аацело вара; с тога нска не иође са тог свог увсрен.а ако усхтс ову кн.игу читати, већ нека има на уму, да баш страни научници у најновијс доба озбиљно нроучавају Словснстдо и самом Словеисчву изпосс прсд очи н.еговс рођене особине. Обазримо сс само на иас Србс.! Ово дсло можемо и морамо свакоме прспоручити. За нревод ћсмо се доцнијс ностарати. И.-Мешта. А. II. Жомидба (Сњаппн -Тадн је. Сриска јуштки. прјиеНа парпдна пјесма. По ијевању и казивању Црнпга Иера у 'Граепику (Носна). Иснисао Милан Обрадоеив, учитељ. Иеоград. Парна штампарија Д. Димитријенића. 1891. Цена : 1 Фор.* Стр. 123+1јХ1. — Г. Јован Обрадовић је један од зпатнијих скуиљача народних пееама. Кн.ига са горп.им насловом изашла је још лане. Нанред јс ирсдговор Обрадовићев, у којем сс говори о народним умотворинама. Обрадог.ић с правом нребацује Матиди нашој што „народне умотворине багателишс." На тим је н ештампап из „Стражилова" (1887.) чланак о „Црном Пери, народном гуслару у Босни," и иа „01ш>га" (1887.) о Обрадовићевој збирци народних песама.' Обрадовић обсћава, да ћс, издати све песме, које јс чуо од Црнога Перс (има 120.000 стихова !). ако „Срби приме ову књигу радо." - Ва тим долази пссма : Женидба Сењапип Тадије. То јо до сада иајвећа псема народна. Има 3112 стихова. Псема је занимљива, језик је чист, стихови су правилни. Издавања цесама Црнога Пере трсбало би да се подухвати паша М 1 '* Добити се може код Симе Мандића у Земунј и Гхч гр-ду.

тица, Ако То п 11е буДе, надамо се, да ћсИ > ДобиТИ Иери не пссме у иадам.у г. Обрадовића. — Кп.игу опу преиоручујемо свакомс Србину. * ('. Исторнја срнскога парода. За средн.е школе н више разредс нароДпих школа. Нанчсво, 1892. Наклада кн.ижаре браће Јовановића. Цена : 40 ■ новч. Стр. 127. Иоред срнске историје Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића, добисмо још једну иеторнју за „средн.е школе". У овој ки.изи је историја. Срба у свима крајевима од најстаријих времена до наших дана. 1'ађена је но плјновијим резул татима, али се ипак поткрало доста историјских погрешака. Падамо се, да ћс се у идућем издању и то поправити. Кп.ига је наиисаиа равумљиво. Цсна јс умерена, али је хартија врло рђава. — Ономе, који је рад, да у кратко и брао иаучи српску историју, нрспоручујемо ову књигу. ('. КЊИЖЕЕНЕ БЕЛЕШЕЕ. — Добили смо писмо од г. 1Г. Дучића, архимандрита, у ком г. Дучић „свраћа пажи.у на двије гријешкС уприказу на другу књигу „Гадова" (у 17. бр. „Стражилова"): нрво, вели, у другој књшш г Гадова" нсма 31 члаиак, као што је погрешно спомепуто, него 21 ; друго, пише г. Ду чић, он није „одлучно тврДио, даје дабарека епископија у Добруну у шппсградекој нахији." — У приказујс речено: „Дучић доказује, да је нрви еиископ зетски постављен у магастиру св. арханђела Михајла на Превлаци," а даље етоји : „За дабареку ениекопију мисли Дучић (ра.чуме се у својој расправи: епископије: зетска и дабарска), да је била у Добрупу." Очсвидно јс да ј'с у приказу тачно р«чсно. Дал.с питне г. Д. да је „напомена у приказу за распоред радова умјссна." Нанимл.иво је што г. Д. па крају писма вели, да му је нисао Јирсчек „Да је један Нијемац пронапгао потпунији рукопис Ансбертов, у којем стоји, да јс „Тоху" (Тоћп) Мир слачљен син, Пемаи.нн снновац ." „Јиречск ћс — вели — о томе писати." Ми сс радујемо, што ће тиме бити рсшено јсдпо тамно а важно питан.е у српској и бугарској историји. Г. Штраус и онст г. Штраус! Шта ће тек бити, кад изиђе критика на Штраусово д ло, кад је због нросте напомене оволика свађаУ Сад смо опет добили гшемо од г. Дуговића, у којем вели, да није он нревео иелу збирку песама за г. Штрауеа, него му је само био „шипка1агк," што — всли — и г. Штраус призпаје. Г. др. Миланић нам јс јавио, да јс г. Дуговић у служби бугарске владе, тс се овом писму 11н на.јмање не чудимо. У осталом о свему овом биће говора у самој критпци. — У последњем броју „Јавора" штампана је иптересаитна бслешка Л>. Н. Ненадовпћа о Леђану граду. Пенадовић доказује врло оштроумно, да је Лсђан Ђвнова. г 1Је нова ее Франиуски зове Жан. Талијани то изговарају Ђан, а 1:л артпКлом ла '1>ан=Лађан.

САДГЖАЈ : Песништво : ПОчг,. Ноћ. Истргпутп лпстмви. ПјсринА л.убав — Ноука : Цетип.ска улица некад и еад. У Латинима. — Књижевноет: Ки.изкезне оцсн«!. КрИтпка Рад.. Нрховца на Огојановићеву „Граматнку ст. слов. језика." — Ковчсжпћ : Кп.нжевни нриказп. Кн.ижсвне белсшке.

,,СТРАЖИЛ0НО" излази рвакс недел.с па читаву табаку. Цена му ј(! б Фор. а. вр. па целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф 2о н. на чстврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годнпу. — Рукониси се шал.у уредништву а нретплата књижари Луке Јоцића у Повн Сад. - За Србију нрима нретнлату књижара Н. Наложића у Београду.

Издаје нњижара Луке Јоцића.

Штамларија дра Павловнћа и Јо. ића у Новом Слду.